Avijacija

Avijacija VS u proteklih pet godina ojačana sa 14 novih helikoptera i broj lovaca MiG-29 doveden je do veličine eskadrile. Sa bespilotnim letelicama vojsci je vraćenja sposobnost izviđanja iz vazduha, a unapređena je i školska avijacija.

Jedna od prvih većih nabavki bila su dva transportna helikoptera Mi-17 iz Rusije u junu 2016. Bila je to prva kupovina novih vazduhoplova posle 1991. ako se izuzme avion pomoćne namene Seneka V za Vojnogeografski institut isporučen 2012.

Nabavka Mi-17 bila je važna zbog dotrajalosti helikoptera Mi-8 remontovanih od 2008. do 2012.  To je zahtevalo da se hitno obezbedi bar minimalni broj novih letelica sposobnih za gašenje požara i službu traganja i spasavanja. 

Novi Mi-17 ojačali su sposobnost vojske za vertikalni transport jer je jedan imao ugrađeno vitlo, dizalicu i reflektor za izvlačenje povređenih ili ranjenih. Prilikom ugovaranja cena budžet VS nije mogao da pokrije čitav trošak od oko 25,3 miliona evra. Zbog toga je jedan Mi-17V-5 plaćen od vojnog novca, a drugi je platio Jugoimport SDPR. 

Sve do kraja 2016. izgledalo je da nema perspektive za značajniju modernizaciju avijacije. To će se promeniti u decembru te godine kada je pronađeno snažno vrelo novca za nove avione i helikoptere. 

Prvo su pred 2017. ugovoreni poslovi za program MiG. On je podrazumevao prijem šest MiG-ova 29 iz donacije Ruske Federacije i podršku za održavanje i produžetak životnog veka za te avione i za četiri komada nasleđena iz jugoslovenske avijacije. Potom je sa Airbus Group ugovorena nabavka 9 novih savremenih helikoptera H145M (4 za policiju i 5 za vojsku). 

Avionu MiG-29 bili su glavni događaj na prikazu sposobnosti "Sloboda 2017" . Tada je izvršena svečana primopredaja 6 MiG-ova 29, koju su obavili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Deo donacije bila je i besplatna obuka, ali je zato plaćen remont aviona.

Potom je dogovoren posao sa Belorusijom za prijem četiri aviona MiG-29 iz donacije pod uslovom da se plati njihov remont u beloruskom remontnom zavodu. Avioni su postali vlasništvo Srbije 2019, a u operativnu upotrebu uvedeni su 2021. kada su prikazani na vojnom aerodromu u Batajnici. 

Tako VS danas ima 14 aviona MiG-29 što je ekvivalent eskadrile.

Srpska avijacija je posebno ojačana 2019. kada su u operativnu upotrebu ušli višenamenski helikopteri koji su zbirno prikazani javnosti tokom posete predsednika Srbije aerodromu Batajnica 7. decembra 2019. 

Pored H-145M Srbije je kupila i 4 borbena helikoptera Mi-35M i 3 Mi-17 sa opremom i naoružanjem. Svi su dobili zajedničku novu sposobnost - oklop koji ih čini otpornim na vatru iz lakog pešadijskog naoružanja.

Mi-35M imaju topovsko i raketno naoružanje, mogućnost transporta ljudi i laki oklop. To značajno uvećava sposobnosti VS za protivteroristička i specijalna dejstva. 

Uz helikopter nabavljeno je i raznovrsno naoružanja, uključujući protivoklopne rakete Ataka. To je prvi i trenutno jedini protivoklopni projektil srpske vojske koji ima tandem kumulativnu bojevu glavu sposobnu da uništava savremene tenkove.

Višenamenski helikopter H-145M koji su primljeni 2019. prema iskustvima korisnika jedna je od najpouzdanijih letelica te vrste u svetu. Ima oklop, naoružanje se vrlo brzo kači ili skida sa helikoptera. Srbija je na letelicu integrisala domaće naoružanje koje je prvi put prikazano u dejstvu na vežbi "Munjeviti udar 2021".

Dodatna tri helikoptera Mi-17 imaju nosače na kojima mogu da se podvese lanseri navođenih raketnih zrna 80mm i kontejneri sa topovima 23mm.

Značajno je ojačana i školska avijacija 2017. godine. Tada je posle višegodišnjeg razvoja i ispitivanja u naoružanje uveden školski avion Lasta. Izrađena su dva prototipa i 15 primeraka koji su formalno klasifikovano kao predserijski. Na žalost jedan je uništen u nesreći 2012. 

Poslednji borbeni sistemi koji su nabavljeni i uvedeni u operativnu upotrebu su dronovi odnosno bespilotne letelice.

Od NR Kine kupljene su bespilotne izviđačko-borbene letelice CH-92A koje su Vojsci Srbije vratile sposobnost izviđanja iz vazduha, izgubljena još sredinom prve dekade 21. veka posle prizemljenja izviđačkih aviona Orao i MiG-21. 

U naoružanje VS je posle višegodišnjeg razvoja uvedena i mala bespilotna letelica Vrabac, projekat Vojnotehničkog instituta. 

Specijalne jedinice

Tokom jula 2016. godine tada premijer Aleksandar Vučić tokom posete Specijalnoj brigadi u Pančevu najavio je projekat opremanja "1.500" odnosno nabavku najsavremenijeg naoružanja i opreme za pripadnike specijalnih jedinica.

Posle testiranja u operativnu upotrebu je uveden, a javnost predstavljen deo te opreme i to na prikazu sposobnosti Vojske Srbije "Sloboda 2017". 

Tada su prikazani optičko elektronski sistemi "DŽim" i "Moskito", kojim je VS dobila jednu potpuno novu sposobnost – otkrivanje i obeležavanje ciljeva noću i u lošim vremenskim uslovima na velikim daljinama (do 11 kilometara), kao i davanje elemenata artiljeriji i avijaciji za gađanje otkrivenih i obeleženih ciljeva.

Iste godine počelo je da se radi na izradi balističke i druge opreme za specijalne, izviđačke i jedinice vojne policije. Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže nulta serija opreme isporučena je jedinicama Vojske Srbije 2019. godine, a kompletirana 2020. godine kada je saopšteno da se projekat zove P-19T i da sadrži ukupno 39 delova.

Na projektu su zajednički radili predstavnici VS, Vojnotehničkog instituta i Pamučnog kombinata Jumko iz Vranja koje je počelo proizvodnju zaštitne balističke opreme i kompletne uniforme dodacima. Uz to sve pešadijske jedinice VS i garda opremljeni su savremenom domaćom balističkom opremom.

Specijalne jedinice dobile su 2018. jurišne puške belgijske proizvodnje FN SCAR, koje su inače napravljene u skladu sa taktičko-tehničkim zahtevima specijalnih snaga Vojske SAD.

U specijalne, izviđačke i deo jedinica vojne policije (koje čine snage za hitno reagovanje Vojske Srbije) u poslednjih nekoliko godina uvedeni su optičko-elektronski sistemi koji omogućavaju dejstvo u svim vremenskim uslovima, danju i noću.

Specijalne jedinice VS od 2020. koriste besposadne platforme Mali Miloš za izviđanje u svim vremenskim uslovima i gađanje ciljeva iz mitraljeza 7,62 mm i poluautomatskog bacača granata. Tako se izbegava izlaganje specijalaca neprijateljskoj vatri, a umesto vojnika podatke prikuplja kopneni dron Mali Miloš.

Oklop

Vojska Srbije od 2019 do 2021. godine dobila donaciju iz Ruske Federacije u vidu 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2MS i 30 tenkova T-72 B1MS.

Vozilo BRDM-2MS je prvi i trenutno jedini oklopnjak VS koji može da gađa ciljeve iz pokreta, što ipak nije njegova glavna funkcija. Opremljen je termovizijskim kamerama i nišanima, otkriva ciljev na daljinama do 3,5 km. Zbog ojačanog oklopa svrstava se u vozila koja mogu da se koriste za borbeno izviđanje.  Te karakteristike nisu imala postojeća izviđačka vozila BRDM-2.

Tenkovi T-72B1MS unapredili su sposobnosti VS u odnosu na glavni borbeni tenk M-84. Ruski tenk ima jači aktivno-reaktivni oklop, daljinski upravljivu borbenu stanicu na kupoli, panoramsku kameru, digitalizovani sistem rada i iz cevi može da se ispali protivoklopna raketa, ali još nema informacija da ih je VS nabavila. 

Iz domaće proizvodnje Vojska Srbije je faktički krajem 2018, a formalno 2019. ojačana sa 6 oklopnih borbenih vozila transportera Lazar 3, koji je posle gotovo 10 godina razvoja uveden u operativnu upotrebu. U međuvremenu broj Lazara 3 povećan je za još 6 komada, a nedavno se Jugoimport-SDPR pohvalio da je završio naredni lot od još 6 komada.

Takođe iz domaće proizvodnje, 72. brigada za specijalne operacije od početka 2021. koristi 10 oklopnih vozila M16 Miloš. To je ojačalo ovu specijalnu jedinicu iako nije potpuno nova sposobnost. Miloš ima protivminsku zaštitu, ali je prvi oklopnjak u specijalnim jedinicama bio američki Hamvi koji Vojska Srbije koristi od 2012. 

Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže fabrika Borbeni složeni sistemi uradila je još Miloša M-16 koji će uskoro biti predati Vojsci Srbije.

Vojska Srbije trenutno ima i 40 hamvija. Posledni kontigent od 19 vozila primljen je 2017, a većina vozila je oklopljena. Osim vozila donacija obuhvata besplatno održavanje i rezervne delove u naredne dve godine, kao i obuku vozača i mehaničara.

Tokom 2020. predstavljena je i nulta serija oklopnih komandno izviđačkih vozila BOV KIV koja se koriste u jedinicama VS. Imaju osmatračke stanice sa termovizijskim kamerama, računara i bolji sistem veza čime se smanjuje vreme donošenja odluka u borbenim dejstvima u artiljerijskim jedinicama i pešadijskim bataljonima.

Artiljerija

Artiljerija je takođe prošla kroz unapređenja u proteklih pet godina. Uvedene su nove samohodne haubice i digitalizovani samohodni lanseri raketa, ali najveći broj artiljerijskih sistema i dalje čine oni koji su nasleđeni iz JNA.

U arsenal je uvedena baterija samohodnih top haubica Nora B-52 M-15 odnosno 6 oruđa, koja su raspoređena u Mešovitu artiljerijsku brigadu. Uz Noru dolaze i komandno izviđačka vozila BOV KIV.

Prva brigada dobila bateriju od 6 digitalizovanih samohodnih lansera raketa Oganj. U odnosu na osnovnu verziju M77 brže zauzima položaj i ima preciznije rakete čiji je domet povećan sa 21 na 40 kilometara. 

Za sada su po jedna baterija modernizovanih Ognjeva sa oznakom M-17 i baterija modernizovanih samohodnih haubica Gvozdika u procesu ispitivanja.

Na vežbi Munjeviti udar 2021 po prvi put je artiljerija VS (Nora i Gvozdika) gađala ciljeve principom MRSI (Multiple Round Simultaneous Impact). MRSI podrazumeva da se iz jednog oruđa ispali više projektila pod različitim uglovima i sa različitim punjenjima, tako da istovremeno pogode cilj. 

Protivazduhoplovna odbrana

Procentualno najmanja količina nove ili unapređene borbene tehnike nalazi se u artiljerijsko-raketnim jedinicama za protivvazduhoplovna dejstva.

Osim digitalizacije na nekoliko (nikada nije objavljen tačan broj) raketnih sistema KUB, srpski PVO ojačan je baterijom od 6 artiljerijsko-raketnog sistema Pancir S1 koji je kupljen od Rusije. 

Sistem se koristi od 2019, kada je izvedeno prvo gađanje na poligonu Pasuljanske livade. Iako nije nabavljen u velikom broju Pancir S1 ojačao je VS na polju borbe protiv ciljeva u vazduhu, posebno savremenih višenamenskih aviona na daljinama do 20 km.

Vojska Srbije već neko vreme u jedinicama ispituje modernizovani artiljerijski sistem PASARS M-16. Nije poznato da je on zvanično uveden u upotrebu jer je u press materijalu na vežbi Munjeviti udar 20201 predstavljen kao "sredstvo u razvoju".

Takođe, posredstvom preduzeća Jugoimport SDPR nabavljena su dva polovna radara AN TPS-70 iz Slovenije. 

Šta sledi

Pre svih navedenih kupovina u periodu do 2016. nije bilo kapitalnih nabavki naoružanja već samo delimično zanavljanje resursa. Nabavljano je pešadijsko naoružanje, uvedene su nove uniforme M10 i obavljen je redovni remont vazduhoplova MiG-29 i Mi-8.

Pored svega što je kupljeno do sada Vojska Srbije će uskoro biti jača za kineski sistem PVO velikog dometa FK-3, kao i za 50 protivavionskih raketa Mistral sa ukupno 18 lansera – ugovori su potpisani i kako saznajemo roba je plaćena.

VS je takođe u poslednjih pet godina kupila nekoliko stotina novih motornih vozila, putničkih i terenskih, kamiona, cisteni i vučnih vozova, a nabavljani su i motorni čamci i inženjerijske mašine.

Kada u rusku vojsku stižu prvi PVO sistemi S-500, saznajte OVDE.

Izvor: Balkanska bezbednosna mreža