Najnovije poskupljenje mesa posledica je drastičnog smanjenja broja grla stoke u našoj zemlji, kao i uvoza mesa koji je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom, ocenjuje agroekonomista Milan Prostrana i napominje da je uvoz sada nešto smanjen, zbog krize u proizvodnji svinjskog mesa, ali da još negativno utiče na domaću poljoprivredu, pa i cenu mesa u Srbiji.
Prema njegovim rečima, na loš položaj stočarske proizvodnje a u krajnjoj situaciji i na cenu mesa, uticale su i razne bolesti, posebno kada je reč o svinjama i njihovom obolevanju od afričke svinjske kuge.
Prostran ističe da su u okolnostima koje smo u poljoprivredi imali poslednjih decenija najlošije prolazili proizvođači a od pre godinu dana došlo je i do naglog rasta cena stočne hrane.
„Tu pre svega mislim na sirovine koje ulaze u hranu za životinje kao što su kukuruz, zatim soju. To je rezultiralo nezadovoljstvom proizvođača jer je cena koštanja dostigla veoma visok nivo a tržiste nije moglo da je prizna, kroz odgovarajuću maloprodajnu cenu”, ističe Prostran za Tanjug.
Objašnjavajući šta to zapravo znači kaže da ako je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza to bi značilo da bi kilogram žive vage svinjetine trebalo da košta oko 200 dinara, a on je mnogo manji i trenutno iznosi oko 135 dinara.
Poljoprivrednu proizvodnju karakterišu ciklusi u proizvodnji a trenutni ciklus obeležava visoka cena stočne hrane.
„Zato su proizvođači počeli da smanjuju broj krmača, a kao rezultat smanjenog broja krmača jeste i smanjena proizvodnja tovljenika, odnosno mesa. To je vrlo nepovoljan ciklus za same stočare, jer se mnogo više zarađuje na ratarskim proizvodima, kao što su kukuruz i slično, nego na proizvodnji mesa”, ističe Prostran.
On smatra da cene u narednom periodu neće znatnije rasti i to isključivo zbog slabe kupovne moći potrošača.
Navodi da je prva reakcija potrošača na povećanu cenu mesa, okretanje ka drugim, jeftinijim kategorijama iste vrste mesa.
„To znači da onaj ko je kupovao svinjski but, kare ili krmenadle, posle poskupljenja prelazi na plećku, a onda na rebra, dok je druga reakcija smanjivanje količine mesa koja se kupuje”, kaže Prostran.
O babarogi koja plaši narod pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
