DŽordž V. Buš danas uživa na svom ranču u Teksasu otkrivajući talenat za slikarstvo. Osama bin Laden je likvidiran pre deset godina i bačen u vode Indijskog okeana, ali ova dvojica će zauvek biti upamćena istim povodom: Saudijac po spektakularnom terorističkom napadu, Amerikanac po odgovoru koji je odredio poraznu sudbinu „večitog rata”.
Direktni avionski udari u njujorške Kule bliznakinje izazvali su globalnu geopolitičku i ekonomsku krizu koja se završila tako što su SAD potrošile hiljade milijardi dolara pokušavajući da se imunizuju od islamističkog ekstremizma masovnim vladinim programima praćenja, ograničavanjem privatnosti i – invazijom Avganistana.
Buš junior je imao lični plan zasnovan na osveti: on je 11. septembar tumačio kao čin objave rata, nešto poput japanskog napada na Perl Harbur decembra 1941. No, napad Al Kaide nije imao elemente državnog sukoba.
Umesto da se odmah koncentriše na poteru za Bin Ladenom i njegovim saradnicima oslanjajući se na metode kontraterorizma – koje su se posle čitave decenije pokazale kao jedino efikasne – Buš je krenuo u invaziju.
Pokrenuo je „rat protiv terorizma”, apstraktni koncept koji svet nije razumeo. Protiv koga se Amerikanci bore? Sem britanskog premijera Tonija Blera, bilo je teško naći vladu koja je podržala napad na Avganistan. Čak ni talibani nisu bili za Bin Ladenov plan međunarodnog džihada, ali Vašington je odbijao ponude za pregovore.
Uz talibane koji su ponovo na vlasti u Kabulu, Bušov neokonzervativni projekat demokratizacije Avganistana je u ruinama, a Vašington je primoran da značajno koriguje svoje globalne ambicije. Amerika je na kraju poražena, iako nije izgubila nijednu konvencionalnu bitku. Danas mnogi tvrde da je Buš najgori predsednik u američkoj istoriji.
Bin Laden je završio kao moralno poražena figura, ali nekadašnji mudžahedin koga je CIA angažovala u borbi protiv Sovjeta, uspeo je da komandujući vojskom od nekoliko hiljada pripadnika plemenskih milicija, naoružanih „kalašnjikovima” i bacačima, porazi najopremljeniju i najskuplju armiju sveta.
Vođa Al Kaide uvukao je SAD u asimetrični rat iako su, istina šapatom, i u Pentagonu tvrdili da rat ne može da se dobije. Želeo je Buš da okupira muslimansku zemlju kako bi džihad iskrvario njenu vojnu silu i kako bi, kao i Sovjeti pre njih, poraženi napustili gudure pod Hindukušom.
Dok su drugi džihadisti želeli da se bore protiv „bliskog neprijatelja”, proameričkih režima širom regiona, Bin Laden se držao strategije „udarca u glavu zmije” čime je isprovocirao SAD na nasilni i neracionalan odgovor koji je zatrovao američke odnose sa svetom islama, a sve muslimanske saveznike Amerike predstavio kao saradnike neprijatelja. Vođa Al Kaide primorao je Amerikance da ratuju po njegovim pravilima i da, uz enormnu dolarsku cenu, prihvataju sve više svojih i NATO žrtava.
Bin Laden je bolje i jasnije razumevao Ameriku od Buša. Naveo je američkog predsednika da radi tačno ono što je on želeo: da uvede muslimanski svet u period haosa u kome se još nalazi, i da stvori uslove da ideologija Al Kaide i drugih militantnih grupa ne bude pobeđena.
Neokonzervativci koji su kreirali Bušov odgovor na 11/9 i Al Kaida se ogledaju jedno u drugom. Bilo im je draže nasilje nego diplomatija. Za njih nije bilo srednjeg puta. Svet je podeljen na dva suprotstavljena bloka: islam i Zapad, a samo jedan može da bude pobednik. I jedni i drugi su sebe doživljavali kao krajnje dobro koje se bori protiv krajnjeg zla. Nisu podnosili umerene muslimane kao i zapadne liberale.
Al Kaida i Bušovi neokoni delili su zajedničku, ali lažnu interpretaciju islama kao religije nasilja i isto naopako mišljenje o neizbežnosti sukoba civilizacija. Uveli su svet u spiralu smrti.
Muslimani su platili mnogo višu cenu u ljudskim životima. Prema istraživanju američkog Braun univerziteta, rat protiv terorizma je po Avganistanu, Iraku, Jemenu i drugde odneo do milion ljudskih života. Stradala je i reputacija Amerike kao lidera slobodnog sveta, a tek predstoji ozbiljno suočavanje sa posledicama avganistanskog vojnog i geostrateškog poraza koji je replika Iraka.
Rat protiv terorizma stvorio je više terorista nego što ih je likvidirao. Teror je postao standard i prihvaćeno oružje svakog učesnika tog rata, uključujući i operatore američkih dronova koji su pobili hiljade avganistanskih civila. Niko odgovoran za rat nije pozvan na odgovornost niti je ponudio izvinjenje za odluke koje su donošene.
Sa distance od dve decenije, moglo bi da se zaključi da je Osama nadmudrio DŽordža. Dok je širio ideju da će nasilni džihadizam biti mašina islamske obnove, i da je neophodno čišćenje regiona od stranih uticaja, posebno američkih, Bin Laden se poneo kao iskusni džudista koji je težinu svog protivnika iskoristio da ga pobedi.
Da je DŽordž V. Buš reagovao racionalno, virus Al Kaide i talibana ne bi tako uspešno mutirao, Osama bin Laden bio bi prezren kao samo još jedan terorista, i ništa više. Zahvaljujući Bušu, postao je terorista koji je promenio istoriju, uzor teroristima širom sveta. Lekcije od pre dve decenije nisu naučene.
Kakvu alternativu su teroristi imali za 11. septembar, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
