Grof Sava Raguzinski je nedovoljno poznat u srpskom narodu. On je bio srpski političar, savetnik ruskog cara Petra Velikog, diplomata u službi Ruske Imperije, putopisac, poliglota, veliki dobrotvor i darodavac manastira Sveta Trojica kod Pljevalja.
'’Srpsko-ruski centar “Majak” je uputio dopis sredinom jula meseca ove godine gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću sa molbom da se postavi tabla sa nazivom ulice ovom znamenitom Srbinu koji je veoma značajna veza srpskog i ruskog naroda a na osnovu odluke koja je već postojala od 2015 godine..
Na našu molbu i inicijativu je potvrdno odgovoreno pre nekoliko dana u vidu postavljanja table sa imenom našeg slavnog Grofa Save Vladislavića Raguzinskog. To samo dokazuje koliku važnost ima rad organizacija kao što je naša kao i konstantna odgovornost i posvećenost gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i njegovog tima prema podizanju kvaliteta života u svim segmentima u našem gradu i građanima koji žive u njemu jer je odreagovao na najbolji mogući način. Ovo je samo završni čin u odluci iz 2015. godine koja uvažava srpsko nasleđe i doprinos naših sunarodnika širom sveta koji su na ponos celog srpskog ali i u ovom slučaju ruskog naroda čijim interesima je Grof Sava Raguzinski mnogo doprineo, ali ni u jednom slučaju ne zaboravljajući svoje poreklo i svoju braću Srbe koje je stalno pomagao.
U godini kada je Novi Sad zasluženo evropska prestonica kulture ovo je samo još jedan dokaz koliko gradonačelnik Miloš Vučević ima osećaja za ovakve, reklo bi se male stvari, ali su one nemerljivo priznanje za jednu fantastičnu ličnost koju je ovaj naš srpski narod iznedrio. Velika zahvalnost gradonačelniku Milošu Vučeviću od Srpsko-ruskog centra “Majak” na ovom gestu koji je podjednako značajan za istoriju i srpskog i ruskog naroda. Srpsko-ruski centar “Majak” preuzeo je na sebe obavezu da približi život i delo ovog slavnog Srbina građanima Novog Sada, poznatijeg i priznatijeg na istoku u Rusiji, sve do granice sa Kinom, nego u sopstvenoj zemlji i našem narodu. U tom cilju organizovaćemo jednu izložbu o Grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom za početak u našem gradu Novom Sadu'’, piše u saopštenju Srpsko-ruskog centra '’Majak'’.
Od 1716. do 1722. godine Vladislavić je predstavnik Rusije u Rimu, gde priprema konkordat između Rusije i Vatikana, stara se o ruskim plemićima u Rimu (među njima Ivan Nikitin) i nabavljuje umetnička dela za letnji dvorac Petra Velikog u Sankt Peterburgu. Opere „Četiri godišnja doba” i „Istina u iskušenju” (La verità in cimento) (1720) posvetio mu je Antonio Vivaldi kojem je bio mecena.
Od carice Katarine je dobio titulu grofa 24. februara 1725. godine. Iste godine krenuo je u misiju za Kinu, gde njegovim angažovanjem dolazi do Kjahtinskog sporazuma, najvažniji međunarodni sporazum Rusije i Kine do sredine 19. vek o i danas važećem razgraničenju sa Kinom u Pekingu. Razgraničenje je potpisano 5. aprila 1728. na reci Buri. NJegovim posredstvom nastala je i prva pravoslavna crkva u Pekingu. Savin odgovor na kritičare u vezi sporazuma sa Kinom, pošto je Kina u to vreme vodila strogu politiku izolacije na šta su kritičari govorili da je bavljenje Kinom bacanje novca na ulicu, danas je poznata izreka u Rusiji: „Ko ne baca novac na ulicu, neće ga i nikad naći“. Sava Vladislavić je zbog uspostavljena odnosa sa Kinom odlikovan ordenom Aleksandra Nevskog.
Poslednjih godina života, slomljen smrću svoje tri kćeri, Vladislavić je u Sibiru dobio pravo da osnuje grad Troickosavsk (danas Kjahta). Tamo je podigao hram, nazvavši ga crkva Svetog Save srpskog Nemanjića. Umro je 1738. u Sankt Peterburgu. Sahranjen je u carskoj grobnici, u kripti Blagoveštenske crkve.
