Najnovije

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: Pravo na patriotizam i slobodu mišljenja; kako sprečiti novi totalitarizam

Vladimir Dimitrijević. (Foto: Jutjub)

Piše: Vladimir Dimitrijević

Podela vlasti i princip tolerancije

Jedna od ključnih osobina totalitarizma je gušenje slobode mišljenja. Ko spaljuje knjige, spaljivaće ljude; ko udara na um, udariće i na tela. Uostalom, sama forma demokratije kakvu danas znamo zasnovana je na načelu pluralizma mišljenja. Nemački filosof Ridiger Zafranski kaže:“Podela vlasti na duhovnom planu znači polaganje oružja pred zahtevima istine. Naučili smo da je istina deljiva. Da je podeljena između individua. Da čovek ne raspolaže jednom nedeljivom istinom. Zato je s idejom podele vlasti povezan i princip tolerancije. Suprotstvaljam se tvom mišljenju, ali se borim za to da smeš da ga izneseš – tako je, kao što je poznato, Voletr definisao toleranciju“.
Srbi su se, na udaru komunističkog totalitarizma, borili da bi svoje mišljenje oslobodili i da bi živeli u demokratskom društvu. To je bila čitava epopeja. Vredi je se setiti, naročito danas, kada se na našem obzorju vide crni oblaci pretvaranje sveta u digitalni konc-logor.

Ko je bio na udaru?

Petar Ristanović, autor knjige „Iluzija moći: srpski kritički intelektualci i komunistički režim“, podrobno se bavio progonima slobodoljubivih intelektualaca protiv Titovog totalitarizma, pa evo nekih podsećanja. Prema oceni SDB-a iz izveštaja 1985, među intelektualcima je bilo oko 240 „bezbednosno interesantnih“ osoba. Ristanović je ponovo pokazao da je rukovodstvo srbijanskih komunista u službi Brozu ( poput Petra Stambolića, Draže Markovića, Marka Nikezića, Latinke Perović) nastojalo da ućutka kritičke intelektualce. Za čije babe zdravlje, vidimo tek danas. 
Ne smemo zaboraviti, podseća nas Ristanović, na progon intelektualaca povezanih sa časopisom Praksis, od kojih su mnogi ostali bez mesta na fakultetima, kao i sudbinu nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu koji su bili protiv ustavnih promena 1974, što se završilo utamničenjem Mihaila Đurića. Onda je nastupilo pisanje apela, peticija, organizovanje formalnih i neformalnih skupova, povezivanje sa intelektualcima iz cele Jugoslavije, bez obzira na nacionalne i ideološke podele. Tu je bio i „slučaj Đogo“, pa „proces šestorici“. Na kraju je osnovan i Odbor za odbranu misli i izražavanja. Dolazi, po svemu sudeći, vreme da se rad Odbora obnovi.  

Književnici i borba za slobodu

Ne treba zaboraviti ni borbu srpskih književnika za slobode u titokratiji.  

U knjizi o piscima i politici, Zoran Avramović istakao da su književnici u Titovom šarenom kavezu razmicali prostore slobode kako su i koliko mogli: Branko Ćopić je, satirom, nasrnuo na lažnu retoriku socijalne jednakosti, pokazujući da je stvarnost, odmah posle rata, svedočila o nastanku „nove klase“; Mihailo Mihajlov, profesor književnosti, zbog ogledala stavljenog pred lice sovjetske stvarnosti, zvanog „Moskovsko leto“, robijao od 1966. do 1970. godine; Dragoslav Mihailović je, dramom „Kad su cvetale tikve“, doveo pod sumnju „najbolji od svih mogućih svetova“, pa je doživeo i osude i zabrane; Dobrica Ćosić je pokrenuo pitanje života Srba na Kosovu i Metohiji, a zatim napadan zbog svog rada u Srpskoj književnoj zadruzi; Ivan Ivanović je bio na ivici suđenja zbog romana „Crveni kralj“; Đorđe J. Janić izbačen je iz Jedanaeste beogradske gimnazije, gde je predavao književnost, zbog teksta „Bog u poeziji Momčila Nastasijevića“; Vojislav Lubarda je, zbog „Gordog posrtanja“ i sličnih literarnih nepokornosti, morao iz Sarajeva u Beograd; Jovan Radulović je ostrakizovan zbog drame „Golubnjača“, koja je tematizovala ustaške zločine nad Srbima u NDH; „Nož“ Vuka Draškovića napadnut je kao rat protiv „bratstva i jedinstva“; „Istočnice“ LJubomira Simovića proglašene su rehabilitaciju četništva; „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića je bila „velikosrpska zaverenička“ priča...Ako se tome doda utamničenje Dragoljuba Ignjatovića, Milana Mladenovića od Lužice, kao i robijanje Momčila Selića, koji je Tita kao faraona prokazao još 1979, uz javnu delatnost Matije Bećkovića, Mihiza, Borislava Pekića ( kome su, kao starom antikomunističkom robijašu, i pasoš oduzimali ), Danilo Kiš sa „Grobnicom za Borisa Davidoviča“, Milovan Danojlić sa „Mukom sa rečima“ – dobija se još potpunija slika borbe protiv cenzure i za istinska ljudska prava, kojih nema bez nesputanog mišljenja i izražavanja... Udruženje književnika Srbije branilo je umetničke slobode i prava stvaralaca ne samo u Srbiji, nego i širom SFRJ. Tribine u Francuskoj sedam učinile su ovu adresu suštinskim prostorom za dijaloška sučeljavanja i traganje za demokratskim društvom...

Svedočenje pesnika

O tom dobu Gojko Đogo kaže:“Osuđen sam za krivično delo izvršeno umetničkim, književnim delom. A ne za bilo kakvu političku delatnost. Suđeno je, praktično, poeziji. Nisam slutio šta me može snaći. Pomišljao sam da može biti nekakvih političkih optužbi, da budem napadnut od dežurnih kritičara i kolumnista, da to bude predmet partijske diskusije, možda i da ostanem bez posla, ali da me izvedu na sud i strpaju u zatvor zbog knjige pesama, što se gotovo čitav vek, posle Nušićeva „Dva raba“, nikom nije dogodilo, to bi zaista bilo apsurdno“.

Laž o „socijalizmu sa ljudskim licem“ u SFRJ imala je svoje orvelovske dimenzije baš u srcu Titovog „Tvin Piksa“, u SR BiH. Kako je to opisao Rajko Petrov Nogo ( njemu, doduše, nisu sudili, ali su ga u Saraj`vu, onako službeno, pretukli ): „Kod tolikih lopova i bitangi koji su ovoj zemlji o glavi radili i rade, nas su – po šumama i gorama naše zemlje ponosne – snimali, prisluškivali i špijali, a onda nam dušu na pamuk vadili, saslušavali i ponižavali. Članove partije naročito. Da su naivni, da će jednom uvidjeti kako su ta dva beogradska emisara (Stevan Raičković i Matija Bećković, nap. V.D.) došla da izvrše aneksiju. Znaju li oni da su to srpski pjesnici. Znaju li oni šta je Beograd. I tako dalje i tome slično. A pošto ja nisam bio član partije, mene su zamijenili sa jednim kriminalcem na koga sam im ličio! Preventivno. E kad već ni batine ni razgovori ne dadoše rezultate, počeše priviđenja. Da smo u bosanskim šumama spremali kongres. Da nas na Sinjajevini čekaju Đilas i Ćosić… I što ću vam duljit lakrdiju, ja se bogami uživjeh u tu stvar, pa pun neke avetne visine iz oholosti pregazih Drinu i kao prekaljeni konspirativac ovdje spremih tajni referat o paradigmi našeg izgona, tj. ’Epitaf za M. S.’ ( Mešu Selimovića, nap.V.D.), koji je baš tih julskih dana, Bog da mu dušu prosti, preminuo…”

Bilo, pa se povratilo

Posle svega, za šta smo mislili da se nikad neće ponoviti, u državi Srbija koja bi trebalo da bude slobodna i demokratska opet su počeli progoni slobodne misli. Dovoljno je sestiti se da je prof. dr Miloš Ković (Univerzitet u Beogradu) godinama vodio borbu da dobije zasluženo radno mesto redovnog profesora na Filozofskom fakultetu, a glavna prepreka su mu bili znanje, čast, moral i borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastav Srbije. Ili slučaj prof. dr Danijele Dobrosavljević (Univerzitet u Beogradu) koja je dokazivala da tokom Kovid-19 projekta postoje i druga naučna dostignuća i podaci, od onih koji se zvanično propagiraju. Bez ikakvih dokaza protiv nje je istupila Lekarska komora Srbije.

Zbog toga je nedavno, u organizaciji Udruženja građana Lekari i roditelji za nauku i etiku, održan okrugli sto pod nazivom „Pravda za istinu i slobodu – Deklaracija o zaštiti univerzitetskih profesora i prava na patriotizam“. Skup je, u ime LRNE, vodila Nada Gladović. (Snimak dostupan na : www.facebook.com/lekariiroditeljizanaukuietiku/)

Obraćanja u ime slobode

Matija Bećković se obratio skupu sa nekoliko rečenica, koje, kao i uvek, pogađaju u srž stvari:“Ima mnogo pametnih Srba koji su protiv Srbije, i mi nismo za to da ih iko goni. Ali nismo ni za to da gone pametne Srbe koji su za Srbiju. Nadam se da će ovaj skup učiniti da se tome stane na put. Poslednji je čas“. 

Prof. dr Valentina Arsić Arsenijević (Univerzitet u Beogradu) je podržala kolege i roditelja koji su se izjasnili protiv tzv. Fajzer vakcine, a kod institucija je pokrenula inicijativu da se uvede Ivermektin u ranom i kućnom lečenju kovid-19. Protiv nje je jedan tabloid u stranom vlasništvu pokrenuo medijski progon, Etička komisija je donela javnu opomenu bez ikakvih dokaza, a dekan joj je uputio više upozorenja, naovčana kažnjavanja i pretnje otkazom, doke je prosvetna inspekcija odbila da sprovede zakonit nadzor. Ona je na tribini, između ostalog, rekla i sledeće:“Ustav Republike Srbije (RS), Zakoni o visokom obrazovanju i naučno istraživačkom radu, univerzitetski Kodeksi profesionalne etike i lekarski kodeks definišu prava i obaveze univerzitetskih profesora, naučnika, intelektualaca i lekara, a koji su ključni za napredak naše države. Pitanja od nacionalnog interesa za RS, kao što su očuvanje Kosova i Metohije u sastav RS, zaštita dece i mladih od LGBT ideologije, sprečavanje nemedicinske borbe sa tzv. pandemijom Kovid-19 ili otpor nehumanim sankcijama su postali platforma za podele u društvu i vladavinu bezzakonja. Na meti globalističkih eksponenata su se našli intelektualci i borci za patriotske, tradicionalne vrednosti, za zdrav naraštaj i bezbednu Srbiju. U brojnim slučajevima je izostalo pravno funkcionisanje najviših državnih institucija i organa, a u nekim slučajevima su baš one predvodile hajku nad pojedincima.

Polazeći od najviših državnih i nacionalnih interese smatramo da su naši vrhunski intelektualci na ovim primerima pokazali visok stepen nacionalne svesti, zbog čega upravo oni trebali da predvode važne isntitucije u RS u ovim teškim vremenima. Međutim, oni se upravo progone sa Univerziteta ili sa pozicija koje zauzimaju zbog čega predlažemo Deklaraciju Skupštini Republike Srbije u cilju zaštite ustavom garantovanog prava na iznošenje istina i na slobodu kritičkog mišljenja.“

Medicina i nova inkvizicija

Prof. dr  Branimir Nestorović ( Univerzitet u Beogradu), ugledni pedijatar koji se usprotivio totalitarnom korona narativu, našao se na udaru takođe: više puta mu je prećeno odzuzimanjem licence, žuta štampa je organizovala brojne medijske hajke, optuživali su ga za Ivermektin recepte. On je ukazao da se Srbiji onemogućava pravo da slobodno vodi svoju politiku, čemu su dokaz prenje EU moćnika, poput Olafa Šolca. Ipak, ne mogu uspeti – p(l)andemija korone je u Srba probudila nezaustavljivi patriotizam, koji se ne miri sa okupacijom, i zato se ne sme stati u borbi za slobodu. Brana je pukla, naglasio je Nestorović, pa ćemo se „ćerati još“.  

Prof. dr  Branislav Ristivojević ( Univerzitet u Novom Sadu) je godinama vodio borbu da se usvoje zakoni koji štite prava dece i pravo na izbor tokom vakcinacije, usprotivio se javnoj promociji LGBT ideologije, zalagao se razvoj nauke i saradnju mladih sa svim stranama sveta, i sa istokom i sa zapadom. Smenjen je sa mesta dekana, jer je omogućio svojim studentima da dobiju informacije u vezi stipendija koje nudi Rusija. On je, između ostalog, na tribini istakao da se borba u Srbiji mora voditi kako za slobodu mišljenja i govora, tako i za akademske slobode naučnog istraživanja. Progoni mišljenja su nekad bili verski, i gonjeni su sveštenici suparničkih konfesija, a sada se udara na lekare koji slobodno misle. To nam kaže da neko želi da dogmatizuje medicinu, i pretvori je u novu sekularnu religiju. Dijagnoze nameću kao obavezne molitve, a vakcinacija postaje nova hostija – pričešće religije u nastajanju. Etičke komisije koje gone lekare su sada inkvizicija. Može li se, uostalom, naučna istina određivati na sudu? Naučna kritika je, veli Ristivojević, baština svih nauka, i prirodnih i društvenih, i ona se ne može ograničiti, jer je napredak u svakoj nauci moguć upravo na putevima kritike – setimo se da je Ajnštajn osporio NJutna, i tako se rodila teorija relativiteta. Da je medicina  u prošlosti zauvek dogmatizovana, mi bismo i se i dalje lečiili pijavicama. Ono što sem, veli Ristivojević dešava danas podseća na doba komunističkih „diferenciranja“ – kad krene hajka, moraš da staneš na stranu gonitelja koji su na vlasti, inače te izbace iz partije ili sa posla. 

Ka jedinstvu tela i života

Prof. dr Bojko Belaković (Univerzitet u Nišu) je naš ugledni dečji kardiolog koji je među prvima ukazao na opasnost od nepoznatih, ali očekivanih i mogućih rizika i  komplikacija primene eksperimntalne genske terapije (tzv. Fajzer vakcina). Smenjen je sa mesta načelnika odeljenja, a nakon što je strani tabloid na srpskom jeziku pokrenu hajku. Za tabloidne tekstove je utvrđeno da su napisani u suprotnosti sa Kodeksom novinara Srbije. Belaković je takođe istakao da je sloboda govora i naučne kritike na Univerzitetu sušta neophodnost. 
Prof. dr Drago Đorđević (Univerzitet u Beogradu) je pokretač peticije protiv eksperimentalne genske terapije (tzv. Fajzer vakcina). Naučno je dokazao da nošenje maski nanosi veliku štetu, pre svega deci. I pored toga što je častan i ugledan profesor, on je dobio Otkaz ugovora o radu na nezakonit način. Prethodno mu je ponuđeno da prihvati mesto saradnika u nastavi kao uslov da nastavi da radi do kraja školske godine. On je na tribini pozvao da se vratimo Kodeksu profesionalne etike, i da je vreme da svi, i lekari i pravnici i oni kojima je stalo do slobode i demokratije, postanu svesni novog totalitarizma i zajedno brane neporecive vrednosti.

Prof. dr Đorđe Čantrak sa Mašinskog fakulteta u Beogradu došao je da  podrži kolege, podsećajući nas da istina oslobađa. Iako živimo u „post – razumsko i post – naučno vreme“, lekari koji su govorili istinu i našli se na udaru novih inkvizicija, pokazuju da je i danas moguće jedinstvo dela i života. 

Boško Obradović je obećao da će preko Skupštine Srbije učiniti sve da progon patriotske inteligencije prestane, a advokat Ivo Strujić, iz pokreta „Pravo na izbor“, zamolio je građane da se potrude da saznaju istinu i da ne podlegnu medijskim hajkama protiv hrabrih svedoka alternative. U doba kad se u nas bolesti propagiraju, a zdravlje progoni, kancerogena politika drži sve, od mesnih zajednica do sudstva. To se videlo kad su i vlast i sudstvo stali na stranu bankarske kreditorske lihve, a protiv svojih građana. Živimo u času kad stručne komore ne stoje na strani struke, nego udaraju na samostalne umove koji drugačije misle. 

Skupu su se obratili i dr Milan Roganović i dr Borislav Antonijević, koji su pozvali na dalju borbu za slobodu mišljenja i naučnog rada.

Poruka srpskoj javnosti

Učesnici tribine su se složili da ih, i pored različitih stručnih kompetencija, objedinjuje zalaganje za slobodu govora i iznošenje kritičkog mišljenja. Tokom konferencije, usvojena je Deklaracija o zaštiti univerzitetskih profesora i prava na patriotizam koju će narodni poslanik Boško Obradović predati u Skupštini Srbije. Upućen je poziv ministarstvima Vlade RS i odgovornim predstavnicima Univerziteta da uspostave vladavinu prava,  i time očuvaju dostojanstvo profesije, unapređivanjem moralnih vrednosti, zaštite vrednosti znanja i podizanja svesti o odgovornosti svih članova univerzitetske zajednice; obezbede poštovanje i sprovođenje sopstvenih Zakona i propisa; da obezbede poštovanje načela slobode mišljenja i izražavanja u radu univerzitetskih profesora koji traže i brane istinu; omoguće poštovanje Kodeksa profesionalne etike univerziteta i Lekarske komore države Srbije. 

Pišući o Edvardu Snoudenu, koji je, kao bivši agent američke Agencije za nacionalnu bezbednost, obelodanio kako Imperija prati i prisluškuje svakog čoveka na planeti, Stanko Cerović je uočio da je pobuna savesti ključna pobuna čovekova – i nekad i danas. A ta pobuna je apofatička, nepojamna, kao što je, po NJegošu, čovek najviša čovekova tajna:“Kad bi se moglo otkriti odakle dolazi taj poriv, gdje je leglo iz koga izlazi zvijer ranjene savjesti, davno bi se sve vlasti ovoga svijeta složile da začepe tu rupu, zacementiraju je na vjeki vjekova, pa da konačno živimo poslušni i zahvalni kome treba.“ Po Cerovićevom mišljenju, pobuna pobunjeniku i društvu ne donosi nekakvu materijalnu korist, ali vraća osećanje smisla i podmlađuje život:“Moralna pobuna kao ova Snoudenova je velika upravo zato što ničemu ne služi. Ni njemu, ni društvu. Ona je sama sebi cilj. Tada izgleda da je čovjek postao ono što treba da bude. Sa potpunom sigurnošću se može reći, jer to potvrđuju sva iskustva, da će čovjek koji je ovo uradio, ma šta kasnije u životu radio, na samrtničkoj postelji biti zadovoljan samo zbog ovoga čina“.  Tim putem vredi ići i u Srbiji.

ISTINA JE MNOGO STRAŠNIJA OD SNIMKA: Da li je ovo bila nakrvavija bitka ovog rata? (VIDEO)

Izvor: Pravda


 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA