Nema brze trake – jasni su bili lideri Evropske unije kada je Ukrajina podnela zahtev za članstvo, petog dana rata.
O dometu ukrajinske, ali i moldavske i gruzijske aplikacije govori i njen odjek - Evropljani su pokazali solidarnost i pokrenuli polemiku. Istovremeno, u region Zapadnog Balkana požurila je šefica nemačke diplomatije. Glavna poruka bila je - Niste zaboravljeni.
"Poseta Analene Berbok se tumači kao jasan signal zvaničnog Berlina da neće dozvoliti rusko mešanje na Baklanu i kao jasna poruka zemljama da to što je Ukrajina podnela zahtev ne znači da će ih Ukrajina preskočiti", kaže Nenad Raičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
U stvarnosti, to bi moglo da se pretoči u početak pregovora za Skoplje i Tiranu, otvaranje novog klastera 3 za Beograd, finansijsku injekciju za sve.
"Zasad se nije čula reakcija Francuske i Holandije, koje su do sada bile najveći kočničari bržeg evropskog puta ovog regiona i njihova reakcija se može očekivati najranije posle francuskih predsedničkih izbora", ocenjuje Raičević.
Šta kažu Francuzi
Ali Zapadni Balkan ni u kampanji, ni mimo nje, u Francuskoj nije tema. Naprotiv.
"U Francuskoj postoji otvoreno protivljenje bilo kakvoj integraciji država tzv. Zapadnog Balkana u EU. To protivljenje se refkletuje i među građanima, ali i političkom elitom. Uzimajući u obzir da nema ozbiljne agende o integraciji, odnos prema našem regionu usmeren je na jačanje političke sfere uticaja", rekao je Ivica Mladenović, urednik srpskog izdanja Mond diplomatika.
Međutim, pri preuzimanju predsedavanja Uniji, Makron je govorio o članstvu u razumnom roku, za razliku od najčešće formulacije - evropska perspektiva. Za jun je zakazao i regionalni samit.
Nema gledanja kroz prste
Uprkos retorici, izveštava dopisnik RTS-a, u Briselu nema signala da bi sve zemlje progledale "kroz prste" iz geopolitičkih razloga.
"Prema diplomatskim izvorima, za mnoge zemlje članice bi usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji moglo da postane crvena linija i da spreči otvaranje novog klastera u junu ili kasnije. Jedan od novih odlučujućih faktora u pregovorima i novi blokirajući faktor", ističe dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.
Srbija je u delikatnoj poziciji, ocena je šefa delegacije EU. U usklađivanju sa spoljnom politikom Brisela, ključna reč je - postepeno. Obazrivo - savetuju diplomate. Teško je odgovoriti na zahteve da se uvedu sankcije, a da nas tone košta debelo.
"To je nešto što mislim da se shvata u EU, jer mi moramo, ako želimo da postanemo članica, da i svoju spoljnu politiku uskladimo sa EU. Međutim, treba biti razuman i to raditi postepeno. Mislim da se to može uzeti kao momenat obostranog sazrevanja i našeg da to moramo učiniti i njihovog da to ne možemo učiniti preko noći", rekao je prof. Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Sloveniji.
Možda ne preko noći, ali da za brzu pristupnu perspektivu. Izjasnili su se nemački i austrijski kancelar. Protiv su odugovlačenja koje region čini ranjivijim. I od visokog predstavnika Žozepa Borelja poruka koja nagoveštava i šanse i izazove - za proširenje Unije - ovo je kritičan trenutak.
Kako je Srbija održala Orbana na vlasti, pogledajte OVDE.
Izvor: RTS
