Gostujući na TV Pink, Drecun je istakao da Priština ne povlači poteze sama i da joj se priprema teren od strane onih zapadnih država koje su stvorile Kosovo i koje nastoje da ga očuvaju u životu.
"Da nisu spremni da uđu ne bi se kandidovali. Nema nikakve dileme da je Zapad već odradio većinu koja je potrebna za članstvo Kosova u Savetu Evrope. To je organizacija koju većinom čine zemlje koje su priznale Kosovo i realno je očekivati da će one glasati za prijem Kosova u Savet Evrope", poručio je Drecun.
Međutim, naglašava, tamo gde se javljaju i druge zemlje drugačija je situacija, tako da je jako bitno, kaže Drecun, raditi na daljem otpriznavanju Kosova, jer je situacija u Unesko i Interpolu sasvim drugačija.
"Očigledno da zapadne zemlje koje su savetovale Prištinu da krene sa aplikacijom za članstvo u Savet Evrope, još uvek stoje kada je u pitanju Interpol i Unesko. A između konačnog cilja članstva u UN i Prištine stoji Srbija, koja neće ni po koju cenu priznati Kosovo, ali je spremna na kompromisni dogovor o statusu Kosova i Metohije, kao i dve stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, i to je prepreka koju Priština i njeni mentori ne mogu da preskoče", kazao je predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM.
On je podsetio da je već značajan broj država povukao priznanje, da nemaju većinu u UN i da će još neke države povući priznanje, ali je naveo da politikom povlačenja priznanja ne možemo da zaustavimo ulazak Prištine u Savet Evrope.
"Mi treba da se hladne glave koncentrišemo da sprečimo slične pokušaje Prištine u Unesko, Interpolu i UN. Konačni cilj je članstvo u UN, a sve drugo je sporedno i nebitno", poručio je Drecun.
On dodaje da je strateški dugoročni cilj Prištine i onih koji joj pomažu da Kosovo postane država i da joj budu otvorena vrata za promenu Ustava koje bi joj omogućilo ujedinjenje sa Albanijom.
Na spoljnopolitičkom planu, smatra, definisali su dva cilja: članstvo u NATO i EU i pokušavaju da pokažu da je Srbija izolovana i usamljena u sprečavanju konačne secesije i da joj je preostalo samo da prizna Kosovo.
Što se tiče nastavka dijaloga Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima, Drecun je uveren da do napretka neće doći.
"Kada postavite cilj da preko dijaloga hoćete da dobijete priznanje od Beograda da bi vam to otvorilo put za UN, onda niste zainteresovani da se u dijalogu posvetite rešavanju pitanja koje se nalaze na dnevnom redu na tehničkom nivou, već ste zainteresovani da blokirate napredak u tom dijalogu da biste pokazali da ne možemo da napredujemo", kazao je Drecun.
Na dnevnom redu tehničkog dijaloga su pitanja registarskih tablica, energetike, nestalih lica, lekova i druga.
Što se tiče registarskih tablica, Drecun je kazao da Priština predlaže da Srbija prizna njihove tablice, na kojima piše RKS (Republika Kosovo), a da onipriznaju srpske, ali s tim da u sporazumu piše da Srbija ne piše da priznaje Kosovo.
"To za nas nije prihvatljivo. Tu nema dogovora", poručio je Drecun.
Kazao je da, što se energetike tiče, Srbija traži da se odobre dve naše kompanije koje su predviđene u briselskom sporazumu.
Drecun tvrdi da kosovske kompanije imaju problem i da KSK, koja vrši naplatu struje samo što nije bankrotirala, a da KOSTT ima velike finansijske probleme, jer i pored tolikog uglja ne mogu da proizvedu dovoljno struje i uvoze struju.
"Oni kažu daćemo vašim dvema kompanijama licencu, a za uzvrat, daćete upravljanje nad trafo stanicom Valač, a to može da bude samo pitanje imovine, kada se bude razgovaralo o imovini što oni izbegavaju. Pokušavaju da nas prevare, a zatim će da traže i Gazivode", zaključuje Drecun i dodaje da Priština namerno postavlja uslove koji su neprihvatljivi.
Govoreći o problemu nestalih, Drecun je rekao da je evropski posrednik izašao sa planom koji je za nas prihvatljiv, a znači otvaranje dosijea, a da je onda Kurti uveo pojam prinudno nestali.
Drecun je objasnio da za prinudno nestale odgovornost snosi isključivo država.
"Pošto nije postojala lažna država Kosovo u vreme kada je najviše ljudi kidnapovano i koji se vode kao nestali, to znači da bi Srbija preuzela odgovornost za one koje je otela OVK. Onda tu nema rešenja. Pogledajte lekove, lekovi koji idu za sever Kosova ide na srpskom jeziku, a oni traže albanski. Ne idu Albancima, već Srbima", objasnio je Drecun.
On je kazao da Priština ima podršku SAD i nekih članica NATO da budu članice Partnerstva za mir, iako to mogu samo države, a Priština nema ni vojsku, jer transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku treba da se završi tek 2029.
Drecun je dodao da NATO te snage već naoružava, organizuju ih po NATO principima i imaju zajedničke vežbe.
"U tri pešadijska puka predvideli su protivoklopna sredstva, zatim od haubice 105 mm, borbene letelice bespilotne, nabavili su najmanje četiri "barjaktara", što znači da se spremaju se za ofanzivne akcije. A protiv koga, sem Srba", upitao je Drecun.
On je poručio da aspiracije Prištine za članstvo u Partnerstvu nije zasnovana samo na njihovim željama, već imaju ozbiljnu podršku.
"Kao dva najveća problema, ja bih se fokusirao na Partnerstvo za mir i formiranje vojske Kosova. Zapad želi da iskoristi rat u Ukrajini da ostvari dva ključna cilja: da se Srbija natera da prizna Kosovo i da uvede sankcije Rusiji", kazao je Drecun.
On se osvrnuo i na poruku nemačkog izaslanika za Zapadni Balkan koji je poručio da pazimo kako ćemo formirati vladu i da ćemo time pokazati da li smo za Zapad ili Istok, kao i da investitori imaju u vidu aktuelna geopolitička dešavanja.
"To je poruka da ćemo ostati bez investitora i to je jako brutalno. Veoma složena situacija koju Savet za nacionalnu bezbednost treba racionalno da razmotri. U svakom slučaju ćemo pretrpeti štetu, ali mi svojim ponašanjem treba da je minimalizujemo", rekao je Drecun.
Šta će biti ako Srbija uvede sankcije Rusiji, saznajte OVDE.
Izvor: RTV
