Najnovije

AUTORSKI TEKST RADOVANA KARADŽIĆA: Može li svet opstati bez časti?

Tek što se Balkan malo primirio, nastavljajući sporove na sporednoj pozornici, izbilo je ovo u Ukrajini. I ako se neko pitao zašto je Zapadu bio potreban taj rat u Jugoslaviji, jer rata ne bi ni bilo da ga Zapad nije forsirao, Ukrajina daje odgovor - taj naš "mali" rat bio je potreban baš zbog ovoga, nešto većeg u Ukrajini, kojeg takođe ne bi bilo da ga Zapad nije podstakao agresivnim širenjem NATO. No, kako se god završi u Ukrajini, ništa ne garantuje da je tu kraj i da to nije uvod u još veći rat, oslonjen na presedane stvorene i na Balkanu i u Ukrajini.

Foto: Jutjub

Piše: Radovan Karadžić

Ili će se vrlo skoro ustanoviti pravo i instrumenti primene - nepristrasni kao kod Boga - ili će se nastaviti sa "prirodnim stanjem" sveta koje određuu slepa sila i bezakonje. Ako bude ovo drugo, svet nema perspektivu. Nastupiće grupisanja i pregrupisanja u nove opasne saveze i česti ratni sudari uz nestanak manjih i slabijih. I sumrak civilizacije. Besmislena fetišizacija "konkurentnosti" na nivou sveta, bez ikakvih kompenzatornih mehanizama, obezbeđuje trajnu nepravdu u raspodeli bogatstava sveta i sve završava na vrhovima piramida, u rukama malobrojnih.

Pre "Ukrajine" možda se moglo misliti da je Zapad "u neznanju" pogazio stara prijateljstva i savezništva (kao sa Srbima, na primer) i ogrešio se o sve Božje i ljudske zakone - uništio osnove međunarodnog prava, pristojnosti i dobrih običaja, zloupotrebio najsvetije institucije civilizacije, kao što su Ujedinjene nacije, humanitarne organizacije, medije, pa i crkve. Samo možda, jer nije bilo nikakvog "neznanja" u potpuno namernom i otvorenom razotkrivanju slabih tačaka modernog sveta koji računa isključivo na sukobe i dominaciju. Raspuštanje Varšavskog pakta, pa i Sovjetskog Saveza ostavilo je Zapad i njegovu silu - NATO - bez protivnika. Kad se u obzir uzme i transformacija Rusije i Kine, njihovo odustajanje od "izvoza" komunizma i usvajanje demokratije i tržišne privrede, to postojanje NATO pakta čini neprimerenim, suvišnim i nepristojnim, čak i bez njegove transformacije u ofanzivnu silu. Krvoločno širenje NATO na poslednje neutralne zemlje, posebno na bivše sovjetske republike, od kojih su neke od Rusa dobile državu koju nisu imale i uz dodatne teritorije, liče na panično batrganje Zapada (uglavnom anglosaksonskog) kojemu se ne sviđa perspektiva sa toliko jednakosti u svetu.

Šta bi bio cilj toga opkoljavanja i ugrožavanja Rusije - odgovor te vlade duguju svojim građanima, koji će na kraju platiti punu cenu te greške. Ako je cilj osvajanje teritorija i resursa, ovako ih neće dobiti, kao što nisu ni Napoleon ni Hitler. Zato je neverovatno da je, ipak, "prošla" izjava Madlen Olbrajt da Rusi nemaju pravo da sami eksploatišu Sibir. To je kao da neko kaže da je Kalifornija i njegova. A paralela za Kosmet bi bila da doseljenici iz latinoameričkih zemalja deklarišu da je Florida sada njihova, a mi da im pomažemo da se otcepe.

Britanija je munjevitim ratom vratila Foklande u svoju teritoriju, iako bi geologija potvrdila da oni pripadaju Argentini. Kosmet je otuđivan od Srbije tokom okupacija - turske, italijanske i Titove, uz namerno, ciljano populaciono proterivanje, i nijedan od tih procesa nije bio legalan, niti Srbija mora da prizna rezultate tolikih okupacija. Pitanje je dana kad će druge zemlje početi da gube svoje pokrajine po ovom presedanu.

Potpuno je jasno - iza svake krize stoje iste zemlje Zapada, a svemu što one rade po svetu, postoji primer koji bi njih jednako boleo.

Kako je to anglosaksonskom svetu uspevalo da vekovima drže dominaciju nad velikim delom sveta - delimično može da odgovori primer slovenskih naroda. Neverovatna je sličnost i saglasnost, u velikom poslu razaranja solidarnosti i bliskosti slovenskih naroda, i pojedinačnih naroda, crtanjem "granice" kroz živo tkivo svake nacije, sa potezima Kominterne i drugih "internacionala" kao što su neke crkve, koje su i pre "Kominterne" započele taj posao. Čak i liberalne Francuze su dve crkve dovele do verskog rata, ali su, kao i Britanci i Nemci to prevazišli, jer su i Katolička i protestantska crkva postale oslonac Zapada. Samo su slovenski narodi ostali žrtva toga raskola među srodnim avramovskim crkvama, kojima pripadaju sve hrišćanske, kao i jevrejska i islamska vera. Srbi i Hrvati ne daju da zaboravimo međusobna klanja, ne ulazeći u to ko je odgovorniji i ko suroviji i krvoločniji. Setimo se "bodljikavog" sentimenta između Poljaka i Rusa, pa sad između Rusa i Ukrajinaca, znatnog njenog dela, u kojoj postoje nekolike "bratske" hrišćanske crkve. Valjda je na to mislio pesnik Slavko Janevski, kad je naše zemlje, još u Jugoslaviji, nazvao "kajin-aveljijama" što je devedesetih i potvrđeno.

Zašto su Srbi krivi i to baš Anglosaksoncima, starim saveznicima? Tako može da se okrene samo neko ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi. Samo neko ko nema trajnu nacionalnu politiku, nego svaka generacija ruši prijateljstva, koja su ranije generacije izgradile. Izuzetne ličnosti iz tih zapadnih nacija oduvek su videle Srbe u pravom svetlu. Nacije koje su donedavno istrebljivale starosedeoce da im je i Hitler zavideo, i koje su donedavno imale robove kao osnovu svoje privrede, i koje su držale pola sveta u ropstvu, i koje su sudile i spaljivale "veštice", pa čak i naučnike, i koje su sudile ljudima različite seksualne orijentacije ... i šta sve nisu imale u svom nedavnom iskustvu - Srbe tretiraju kao divljake i nižu rasu. Srbe koji ništa od njihovih strašnih grehova nikad nisu imali. Nismo imali teokratiju, inkviziciju, nismo spaljivali nikoga, a na homoseksualce, kojih ima i uvek je bilo (setimo se, boginja Ištar je pobesnela što je Gilgameš legao sa Enkiduom umesto sa njom) kod nas niko nije besneo, samo bi se diskretno osmehivali u susretu sa njima. Uz to, Srbi nisu vodili osvajačke ratove, dok od odbrambenih nisu imali predaha. Takvim Srbima neki zapadni "saveznici" kroje sudbinu kao i svi neprijatelji u ranijim vekovima. A kad bi samo saslušali svoje najbolje ljude, izveli bi jedan spasonosni preokret.

Da vidimo šta bi trebalo da urade u "srpskom slučaju": da odmah obelodane sve dokumente o ratu u Jugoslaviji; da revidiraju političke ocene koje su sve uglavnom protiv Srba; da izvrše reviziju svih sudskih procesa i "zaleče" rane koje su zadali mnogim narodima i pojedincima, jer zapadne vlade imaju sve dokaze od kojih su samo retke obelodanjivali odbranama dok su tužilaštva slobodno raspolagala njihovom dokumentacijom (nekoliko časnih sudija je uspelo da sačuvaj samo svoj obraz, ali ne i obraz meštara koji su sve smislili i izveli). Obelodanjivanje takvih dokumenata oslobodilo bi desetine srpskih "Drajfusa" koji na pravdi Boga leže u evropskim zatvorima. To će biti crna mrlja na obrazu Zapada dok je sveta i veka. Takođe, morali bi da obnove dobre običaje i poštovanje međunarodnog prava, da obnove saradnju u dobroj veri sa svim zemljama, od kojih su neke već sile jednake njima na Zapadu, ili čak jače (iz te saradnje bi proistekao novi, "obnovljeni" svetski poredak sa jasnim pravilima); da konačno izmešaju svoje privrede sa ostalim silama, i da zajedno rešavaju ekonomske i političke probleme sveta, po win-win principu. To ove zemlje mogu učiniti sa lakoćom, jer su greške počinili njihovi osrednji oficijali.

Sasvim je jasno: ako ovo do sada nisu znale vodeće strukture tih zemalja - sad znaju. Nikada u budućnosti neće izgledati mnogo bolje od Adolfa, prema onome u šta mogu pretvoriti svet. Zato, umesto rata, brzo u Beograd na "kongres", inače će protiv sebe okrenuti sve pristojne zemlje. To je u najboljem interesu Zapada, jer ni Rusija ni Kina, pa ni Indija ni Brazil nikad u budućnosti neće biti slabije nego samo jače, a sa potencijalnim saveznicima, slobodnim zemljama, sigurno moćnije od Zapada.

A možemo li da zamislimo blisku, iskrenu i bratsku saradnju među Slovenima od Trsta do Kamčatke? Saradnju koja ne bi kršila nijedan dokument, niti bi bila vojna saradnja. Mogli bismo, posebno zato što su protiv svakog "panslavizma" bile sve "internacionale" - komunistička, katolička, anglosaksonsko-protestanska. Sada su jasnije reči Zbignjeva Bžežinskog: "Komunizam je uništen, na redu je pravoslavlje".

Na Zapadu to više i ne kriju, a to je već rasizam kakav su prošli Jevreji. Ne mora se ništa dokazivati nijednom Srbinu, kao što nije ni Jevreju, da se njima čine zla zbog pripadnosti. Da bi te vlade prolazile kod svojih masa sa takvom zločinačkom politikom, neizbežno je da se "žrtve" proglase "gadovima", koje treba ubijati.

Suspendovanje časti iz javnog života prvo je pogodilo Jevreje i Slovene, a tehnički napredak, kao društvene mreže, samo doprinosi tome. Iako znamo kako su "na nož" dočekivane sve panslovenske ideje, ja ću ponavljati predlog za formiranje "panslovenskog konsultativnog saveta" koji neće imati vlast, već će služiti za razmenu mišljenja i informacija, za međusobnu ispomoć i solidarnost.

Današnji "navijači" Zapada među slovenskim nacijama nemaju nikakvog interesa da se pridružuju antiruskom, antislovenskom i antipravoslavnom "projektu" Zapada. Nema više prisile i teskobe koju je stvarao komunizam, izgovori o borbi za demokratiju i ljudska prava ne vrede, u pitanju je nešto drugo - što ide na ruku hegemonima da obnove i zadrže moć nad velikim delom sveta.

Pa, šta to slovenske zemlje mogu dobiti od toga? Ništa, osim daljeg udaljavanja od ostatka sveta, koji je sve veći i veći. Zapadne sile ne mogu ih ekonomski pomoći, jer i same imaju problema sa ekonomijama koje se više ne naslanjaju ni na robove ni na kolonije. Prvi saveznici koje će Zapad "pustiti niz vodu" biće slovenske zemlje - saveznice. Tako su Srbe napustili Englezi usred Drugog svetskog rata, a i ranije su se više zalagali za naše ropstvo pod Turcima ili Habzburzima, nego za našu slobodu i nezavisnost. Šta, onda, da se radi? Zreli narodi, kao i zrele individue, donose svoje odluke u svom, a nikad u tuđem interesu. Na mržnju nikad ne treba odgovarati mržnjom, jer bi to bila pobeda mrzitelja i ogromna šteta za onoga ko se brani. Mržnju samo treba "primiti k znanju" i imati u pamćenju, pa ne "širiti ruke" za mrzitelje, s kojima treba da važi naša stara maksima "LJubav za ljubav, a sir za pare". Ne možeš okolo nuditi "oproštaje" koje niko ne traži. Oprašta se samo pokajanom grešniku. Kao narod koji je pretrpeo sve neprijatelje i njihova osvajanja, ili ometanja i omalovažavanja do najnovijeg rasizma, Srbi treba da budu u potpunosti svesni svih svojih mana, ali i kvaliteta, o kojima su mnogi "zapadnjaci" pisali knjige. Puna svest o kvalitetima ne treba da nas dovede do samozadovoljstva i napuštanja nacionalne kulture, koja je od nas učinila izuzetan narod. Nijedan narod nije imao takvu školu etike kao Srbi narodnu poeziju, svoju crkvu, i bake koje su nas vaspitavale najbolje.

Nekad sam govorio da je najveće srpsko "imanje" - prijateljstvo sa Grcima i Rumunima i slabo vidljivo, ali sigurno postojeće, prijateljstvo sa Francuzima. Sada tome možemo sa velikim zadovoljstvom pridodati i Mađare, koji su izuzetno zreo narod. Da Ruse i Kineze i ne pominjemo. Dakle, osim Boga, tu su i prijatelji. Nismo sami.

Novi presek stanja sa Specijalne vojne operacije u Ukrajini koji je jutros na brifingu objavio general-major Igor Konašenkov pogledajte OVDE.

Izvor: Novosti

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Ko želi tenzije?

Televizijski istup predsednika Aleksandra Vučića, 29. juna, za neke je možda iznenađenje. P...

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA