Jedina naznaka u tom smislu predstavlja uzgredna opaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je iznoseći svoj predlog o vraćanju obaveznog roka rekao da bi prema njegovom mišljenju ona trebalo da se odnosi na muškarce. Međutim, nasuprot ovakvom stavu stoji Zakon o zabrani diskriminacije kao i Ustav koji zabranjuje svaku diskriminaciju, po bilo kom osnovu.
Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti za Danas napominje da bi pre priče o tome da li je nešto diskriminacija ili ne, potrebno najpre postići društveni konsenzus oko toga kakve oružane snage Srbija treba da ima, uzimajući u obzir ekonomsku snagu i moć države, pretnje i rizike, geopolitičku realnost, demografska kretanja, motivisanost ljudstva za koje se planira da bude obuhvaćeno služenjem vojnog roka, pa, u krajnjem, i polnu strukturu pripadnika naših oružanih snaga.
“Verujem da će se pre usvajanja bilo kakvog pravnog akta o svemu ovome voditi računa i da se neće isključivati jedan ili drugi pol bez argumentovanih razloga. S obzirom da je za sada sve još hipotetički najvažnije je sprovesti široku javnu raspravu i razmotriti neke od postojećih modela, poput norveškog. Nije svako pravljenje razlike nužno i diskriminacija, ako je mera opravdana legitimnim ciljem i srazmerna cilju koji se želi postići”, navodi Janković.
Osvrćući se na postojeću regulativu Janković naglašava da je Zakon o odbrani predviđao pravo i dužnost svakog građanina da izvršava vojnu, radnu i materijalnu obavezu, a Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi je propisivao da u miru, vanrednom ili ratnom stanju tu obavezu imaju svi građani Srbije.
“Ta obaveza je, bar ako se slovo zakona doslovno tumači, važila za oba pola. Činjenica je da su se i do sada za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavljivale žene u ne malom broju, a još veći broj je upisivao, i sa zapaženim rezultatima završavao, Vojnu akademiju”, ističe Janković.
Prema izveštaju Ministarstva odbrane o realizaciji Nacionalnog akcionog plana za primeru rezlolucije 1325 UN-a, u 2020. godini od ukupnog broja zaposlenih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane žene su činile 22,94 odsto. Među oficirima žene su zastupljene sa 7,91 odsto, među podoficirima sa 2,40 odsto, među profesionalnim vojnicima sa 15,89 odsto i među civilnim licima sa 52,99 odsto. U toku 2020. godine od 1154 kandidata koji se prijavili za dobrovoljno služenje vojnog roka, 200 je bilo žena.
Nezavisno od toga na koji pol će se odnositi, predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić napominje da uopšte ne vidi svrhu ponovnog vraćanja obaveznog služenja.
– U Ustavu i dalje postoji kategorija prigovora savesti, što znači da ćemo opet imati deo regrutnog kontigenta koji neće želeti da služi sa oružjem. To nas vraća principu dobrovoljnosti koji je i trenutno na snazi, kaže Antić.
Prema njegovim rečima, godišnje između 30.000 i 40.000 mladića stasa za vojni rok, što je daleko više od potreba vojske.
– Po formaciji, vojsci je potrebno oko deset hiljada regruta na godišnjem nivou, što će reći da neko treba da odluči ko će da ide na obuku, a ko neće. Druga stvar je što je predloženo da vojni rok traje tri meseca, koliko traje i osnovna obuka za pešadiju. Dakle, time se neće rešiti osnovni problem zbog kojeg se i razmatra vraćanje roka, a to je popuna jedinica. Regruti se nakon 90 dana otpuštaju kući, tako da će rupe u jedinicima ostati nepopunjene, navodi Antić.
Dodatan problem, dodaje on, predstavlja i cena. Kako ističe, po nekim proračunima, državu bi vraćanje vojnog roka koštalo oko 500 miliona evra.
– Bilo bi potrebno renovirati objekte u kojima bi regruti bili smešteni, izraditi infrastrukturu za održavanje higijene, zaposliti ljude koji će da kuvaju i čiste, opremiti kasarne, uložiti u opremu…Na to bi trebalo izdvojiti između 70 i 130 miliona evra svake godine za plate, uniforme, opremu…Mnogo jeftinije bi bilo profesionalnim vojnicima omogućiti osnovnu platu od 1000 evra koliko imaju u Sloveniji i poštovanje njihovih radnih prava. U takvom slučaju će svi želeti da budu pripadnici vojske, i neće biti problema sa popunjenošću jedinica, kaže Antić.
Izvor: Danas
