Gostujući u Dnevniku RTS-a, LJiljana Smajlović, kolumnista "Nedeljnika", rekla je da ju je neprijatno iznenadila kod Šolca ne samo činjenica da je pomenuto međusobno priznanje, nego što je u Prištini insinuirao da ne mogu dva zemlje koje se međusobno ne priznaju da uđu u EU, to je na neki način poruka da će Srbija ući u EU kada i Kosovo.

To je, kako kaže, potpuno šokantno.

"Kosovo nije dobilo ni bezvizni režim. Mi smo već deset godina formalni kandidat. Koliko će Kosovu biti potrebno da postane kandidat, osim ako bi postalo kandidat preko noći, kao Ukrajina, 'zato što smo politički odlučili da je to važno', nadam se da dok je takav tretman srpske manjine na KiM, nije moguće da Kosovo dobije kanditaturu", kaže ona.

"Kosovo će čekati veoma dugo, a ako bi Srbija čekala da uđe kad i Kosovo, znači da se naša generacija pozdravi s tim", napominje Smajlovićeva.

Evropljani sebi ovako kažu: moramo da se pretvaramo da ćemo Ukrajinu brzo primiti u EU, a da bismo se pretvarali, moramo da pokažemo da nešto radimo na Zapadnom Balkanu, dodaje ona.

"Stvar je u tome što Evropljani, da bi stvorili predstavu da je učlanjenjem Ukrajine u EU učinjena velika nada i perspektiva dok traje rat, imaju potrebu da kažu: mi primamo zemlje. Moraju da sakriju činjenicu da su nas stavili kao u zamrzivač i da se kiselimo i čekamo", podvukla je Smajlovićeva.

Sve inicijative vezane za Balkan shvatam u kontekstu pravljenja predstave da je EU bitna, da privlačna moć EU može da natera neku zemlju da radi stvari na određeni način, dodaje ona.

"Kada su dolazili Šolc, Makron i Dragi, priča je bila – Evropljani dolaze, rekli su Zelenskom i njegovim savetnicima da ponovo počnu da pregovaraju sa Rusijom, što znači da ostave Putinu kontrolu nad teritorijama koje je osvojio. Oni to ipak neće, više im se sviđa američki pristup – porazićemo Rusiju, ponizićemo je, strateški ćemo je poraziti i podržali su držanje Zelenskog: 'mi hoćemo oružje, mi nećemo da nas naterate na nove pregovore', uspeli su da nateraju i Šolca i Makrona da promene na neki način priču u Kijevu. Oni su došli, Makron je rekao: vi imate šansu", rekla je Smajlovićeva.

Neusaglašenost evropskih lidera

Smajlovićeva kaže da Vašington može da minira svaki mirovni proces, kao što je bilo u Bosni, koliko je potpisano sporazuma a ništa od njih nije bilo sve dok Amerikanci nisu rekli – sada će se rat u Bosni završiti našom intervencijom.

Prema njenim rečima, postoje neka neslaganja između evropskih lidera, imate Poljsku, koja kaže: moramo poraziti Rusiju.

Podseća da Makron to nikada ne kaže, on kaže Rusija da ne sme da pobedi, a Ukrajina ne sme da izgubi.

"Francuzi, Nemci i Italijani žele da se nastave pregovori, to želi i njihovo stanovništvo. Novo istraživanje raspoloženja u EU svedoči da više ljudi u EU – a posebno u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji – želi da se počnu razgovori o miru i više građana misli da je logično da Ukrajina napravi neke ustupke Rusima kako bi prestao rat", istakla je Smajlovićeva.

Novi momenat je, kako ističe, što je počela da se ukazuje pukotina između tih zemalja i što Makron i Šolc pokušavaju ono što je njihova politika predstave kao politiku EU.

"Zelenski ih je donekle uspeo da ih otera u defanzivu. Kada su došli, Makron u Kijevu nije rekao da se Rusija ne sme poniziti, tako se ne govori u Kijevu, govori se: naravno da ćemo vas primiti, ovo je trenutak za vašu evropsku budućnost – te razlike postoje", navodi Smajlovićeva.

Putin je, navodi dalje, izgleda strateški odlučio da im smanji dotok gasa, baš dok su bili u Kijevu. Kaže da to ima veze samo sa problemima s gasovodom. Sve evropske zemlje su rekle da on to namerno radi, vrši pritisak. Na evropske lidere se može vršiti pritisak preko raspoloženja građana, a ekonomski problemi tek počinju, napominje Smajlovićeva.

Orbanovo pismo – Budimpešta neće uvoditi sankcije Moskvi

Smajlovićeva smatra da je opredeljenost za članstvo za EU nešto što je ovde autentično, bez obzira na to što su ljudi razočarani.

"Podrška EU ovde pada jer nam se čini da oni nas neće. Oni žele da mi mislimo i žele da budemo kooperativni i da se usaglašavamo i da se nadamo da će nas jednog dana primiti", istakla je ona.

Hoće da stvore utisak da postoji neko kretanje – da kažu: vi morate ovo, vi morate ono, to nekad poprima komične note, dodaje Smajlovićeva.

"Viola fon Kramon je rekla da Srbija mora da prizna Kosovo, a Kosovo treba da provede odluku svog ustavnog suda o Dečanima i treba da sedne i napravi nacrt statuta ZSO, to su komične diskrepance u načinu govora", kaže Smajlovićeva.

Sve te pritiske ne smatra ozbiljnim. Nama se ništa ne nudi, neće sigurno niko priznati Kosovo da bi se otvorio klaster u decembru, to ni najgori pregovarač u svetu ne bu uradio, napominje ona.

"Kada kažu da Srbija neće ući u EU bez priznanja Kosova i bez sankcija Rusiji, oni ne kažu da se Srbija, kada bi danas priznala Kosovo i uvela sankcije, ne bi približila EU", rekla je Smajlovićeva.

Rekla je i da nije "gadljiva" prema ideji evropske političke zajednice.

Više o pritiscima na Srbiju pročitajte OVDE.

Izvor: RTS