Piše: dr Ivan Pajović
Zemlje u razvoju, kao naprimer Brazil i Indija, ne mogu plaćati kao zemlje razvijenog Zapada trenutnu enormno visoku cenu gasa, koja iznosi oko 1500 dolara za 1000 kubnih metara, pa iz tog razloga moraju umanjivati količine koje uvoze. Pakistan je nedavno pokušao da kupi 10 partija po 140.000 kubnih metara po ceni od oko 100 miliona dolara za robu sa troškovima isporuke od jula do septembra. Međutim, niko od prodavaca na ponudu nije odgovorio. Na tri prethodna tendera za prodaju gasa prethodne nedelje gas je nuđen po ceni od 1500 dolara za 1000 kubnih metara, što ova zemlja nije bila u mogućnosti da plati.
Od početka godine do sredine juna evropski uvoz gasa povećao se za 49%. Za isti taj period uvoz u Kinu, Pakistan i Indiju smanjio se za 15 do 21%. Očigledno je da će siromašnije zemlje morati da štede. U Bangladešu su već započele restrikcije električne energije. Indija po hitnom postupku prelazi na ugalj i samostalno proizvedeni gas. Neke od isporuka gasa namenjenih nerazvijenim zemljama vraćale su se prema Evropi. Pakistan i Bangladeš su ostali bez isporuke, iako su ove zemlje imale dugoročne ugovore o isporuci. Prosto im je rečeno da ugovori neće biti ispunjeni. Isporučiocima je bilo povoljnije da plate penale za neizvršenje ugovora, jer cenom u Evropi postižu mnogo više. Zemljama koje su na ovaj način izigrane ne preostaje ništa drugo nego da kupuju gas po trenutnim berzanskim, ogromnim cenama.
Ukoliko u Evropi ove zime dođe do velikog gasnog kolapsa, Brisel će verovatno zakonodavno zahtevati od evropskih kompanija-trejdera i prevoznika da sve količine gasa usmerava isključivo ka Evropi.
Desetak godina ranije tržište gasa bilo je regionalno. Postojala su tri relativno zatvorena tržišta gasa: Severna Amerika, Evropa i Azija. Evropsko tržište se od drugih razlikovalo po tome što je ruski gas dobijalo preko ruskih gasovoda, količine su određivane dugoročnim ugovorima, a cene su zavisile od vrednosti nafte. Međutim, „revolucija škriljaca” u SAD i nove tehnologije dovele su do pojave tečnog prirodnog gasa i terminala za njegovu isporuku, koji su mogli da se grade u svakoj zemlji koja ima morske luke. Kao rezultat, gas se počeo isporučivati tankerima, isto kao i nafta, pa je danas moguće isporučivati ga po celom svetu. Svake godine tržište gasa postajalo je sve globalnije, tako da ono što se danas događa u Evropi, deficit i ogroman rast cena, vrši veliki uticaj na sve ostale učesnike globalnog tržišta na drugim krajevima planete.
Zašto je gas postao toliko deficitarna i skupa roba?
Prvo, zbog rasta tražnje u celom svetu. U Kini tražnja raste godišnje u dvocifrenim procentima.
Drugo, zato što su u Evropi zatvarane nuklearne elektrane i elektrane na ugalj, što je dovelo do dodatnog rasta tražnje gasa.
Treće, od osamdesetih godina prošlog veka opada sopstvena evropska proizvodnja gasa.
Četvrto, gasu je počeo da se usporava rast ponude na tržištu. Medveđu uslugu je odigrala „zelena agenda”, koja je vršila pritisak da se naftno-gasne kompanije zamenjuju onima koje proizvode alternativnu, tzv. zelenu energiju. Preovladalo je mišljenje da su ulaganja u naftno-gasna postrojenja neisplativa i da je bolje ulagati u obnovljive izvore energije.
Peto, Evropa je počela da dobija sve manje gasa iz Rusije. Proleća ove godine pet evropskih zemalja odbilo je da kupuje ruski gas po novoj šemi koja podrazumeva plaćanje u rubljama, a ovog leta smanjena je isporuka preko gasovoda. Na teritoriji Ukrajine radi samo jedna gasna kompresorska stanica. Tranzit gasovoda „Jamal–Evropa” preko Poljske ka Nemačkoj zatvoren je zbog sankcija Poljske i reakcije Rusije. Uz to, isporuka gasa u Nemačku preko gasovoda „Severni tok 1” smanjena je za 60% jer Kanada zbog sankcija nije vratila turbine gasnih stanica koje su u tu zemlju poslate na remont. U Nemačkoj žive u strahu da se ovaj gasovod do jeseni uopšte i neće vratiti u funkciju posle remontnih radova koji su započeti 11. jula.
Ranije su na evropskom tržištu primenjivani principi dugoročnih ugovora o isporuci gasa sa cenom vezanom za vrednost nafte, što je omogućavalo relativno jeftinu nabavku. Ali, Evropa je prešla na cene koje se formiraju na spot-tržištima, na kojima postoji neprekidno kolebanje cena. Smatralo se da će na spot-tržištu uvek biti prisutan suficit ponude gasa i konkurencija među prodavcima, te da će zbog toga cene gasa uvek biti niske. Međutim, dogodilo se obrnuto: sada kupci konkurišu jedni drugima ne bi li nekako kupili ovaj energent, što utiče da cene rastu.
Epilog ove velike svetske igre oko trgovine energentima koji se ne čini naročito optimističan biće viđen uskoro, već ove jeseni.
(Tekst je pisan isključivo za portal Pravda i njegovo prenošenje nije dozvoljeno bez saglasnosti redakcije)
Više tekstova Ivana pajovića pročitajte OVDE.
Izvor. Pravda
