Piše: Vladimir Dimitrijević
I dok verni narod u čudu iščekuje bar zvaničnu reakciju Crkve, uz svakodnevno obraćanje sveštenonačaliju sa zahtevom da traže zabranu Europrajda, neki tu ćutnju već tumače milionskim uplatama koje ovih dana proskribovana premijerka uplati na konto SPC. Lično ne želim da verujem da se Judinim srebrenjacima može kupiti naše sveštenonačalije kako bi ćutalo o „grehu strašnijem od ubistva“ kako sodomski greh okarakterisa Jovan Zlatousti, pa sa nadom očekujem jasnu i glasnu osudu i zahtev za zabranu evrosodoma od strane našeg Sinoda. Kad kažem jasnu i glasnu, mislim da apsolutno nije vreme za „ni vruće ni hladne“ preporuke „duhovnika“ koje u paramparčad razbi profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči Zdravko Peno. Te preporuke takvih „duhovnika“ donose mnogo više štete nego koristi i samo umanjuju poverenje istinskih verujućih ljudi u svoje sveštenonačalije.
Nažalost, plodovi takvog „duhovništva“ već su vidljivi, pa na pojedinim grupama neki vernici u svojoj naivnosti i nekom „ružičastom hrišćanstvu“ pozivaju da „otvorimo vrata“ sodomistima i tako ih preobratimo. Gospod je još pre više od četiri hiljade godina jasno pokazao šta misli o tom grehu, Gospod nam je jasno rekao da on nije došao da donese mir nego mač, između dobra i zla, svetlosti i tame, KULTA ŽIVOTA i KULTA SMRTI…Kao da se mi ne zalažemo za poštovanje Božijih u odnosu na protivprirodne zakone. Gospod nam nije zapovedio da negujemo i otvaramo vrata KULTU SMRTI nego nam je zapovedio da se rađamo i množimo…“(1)
Inače, po godišnjem izveštaju američke Centralne obaveštajne agencija Srbija je PRVA U SVETU po stopi smrtnosti. Umire 16,39 na hiljadu ljudi.(2) Iza nas su Rumunija i Litvanija. Ali SRBIJA JE PRVA PO UMIRANJU U SVETU.
Da li nekog u vrhu SPC to brine?
Bar malo, malkice...
Možda. Ali, kad vidimo gromoglasno ćutanje o PRAJDU KOJI JE DEO ZAPADNE KULTURE SMRTI ( UZ ABORTUS I EUTANAZIJU ) nekako nam srce zebe.
Ako se tome dodaju i majmunske boginje kao izazov...
MAJMUNSKE BOGINJE, ALI STVARNO
Sjajni novinar Nikola Vrzić nam je, u „Pečatu“, sve objasnio:“Dr Tedros Gebrejesus, generalni direktor SZO-a, naime, objasnio je: „Suočeni smo s izbijanjem (epidemije) koja se velikom brzinom širi svetom kroz nove načine transmisije… Iako sam proglasio zdravstvenu vanrednu situaciju od međunarodnog značaja, u ovom trenutku zaraza je koncentrisana među muškarcima koji imaju seks sa drugim muškarcima, naročito među onima koji imaju više seksualnih partnera. To znači da je ovo zaraza koja može da se zaustavi primenom odgovarajuće strategije u odgovarajućim grupama.“ Svetska zdravstvena organizacija pojasniće na svom sajtu, u jednom edukativnom video snimku, da u ugrožene vrste spadaju „muškarci koji se identifikuju kao gej, biseksualci, ili ostali muškarci koji imaju seks sa drugim muškarcima… Seksualne mreže u okviru zajednica gej, biseksualnih i ostalih muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima imaju važnu ulogu u prenošenju virusa u okviru ove zaraze… U početku izbijanja zaraze, međunarodna putovanja izgleda da su imala značajnu ulogu u njenom dodatnom intenziviranju.“(3)
To je, dakle, jasno. Najrizičnija grupa za prenos majmunskih boginja su, gle čuda, PRAJDOVCI, kojima je Beograd otvorio vrata.
I pred čijom pojavom administracija SPC ćuti.
STIŽU NAM TURISTI
Turizam u doba majmunskih boginja po Nikoli Vrziću izgleda ovako:“Turistička agencija „Hepi gej travel“, kad smo već kod toga, reklamira „gej vikend turu“ u Beogradu povodom beogradskog Europrajda 2022. Reč je o produženom vikendu, četiri dana, od 16. do 19. septembra; aranžman uključuje boravak u „LGBT frendli“ hotelu s četiri zvezdice, piće dobrodošlice i „ekskluzivni aperitiv na LGBT frendli lokaciji (1 piće i grickalice)“, „tipičnu srpsku večeru od tri jela u lokalnom restoranu (piće nije uključeno u cenu)“, „žurku i proslavu Europrajda 2022“, „ekskluzivnu oproštajnu večeru u lokalnom restoranu (piće nije uključeno u cenu)“… Cena aranžmana je između 695 i 975 evra, još ima slobodnih mesta.“(3)
Vrzić je nemilosrdno precizan u dijagnostifikaciji naših problema:“U Americi su nedavno zabeleženi i prvi slučajevi zaražavanja majmunskim boginjama među decom. Deca, naročito ako su mlađa od 8 godina, nalaze se pod „naročito povećanim rizikom“ od ozbiljnih oblika bolesti, javlja američki Centar za kontrolu zaraze (CDC). „Oba deteta koja su zaražena“, pojasnila je direktorka CDC-a Rošel Valenski na virtuelnom skupu u organizaciji „Vašington posta“, „povezana su sa individuama koje dolaze iz zajednice muškaraca-koji-imaju-seks-sa-muškarcima.“ I sada individue iz te zajednice, pored ostalog, i u organizaciji turističke agencije „Hepi gej travel“, treba da se okupe u Beogradu na Europrajdu 2022. Da podsetimo, „Pečat“ je već o ovome pisao u septembru 2019. („Sve boje duge“), kada smo pobedili Barselonu, Lisabon i Dablin i dobili da upriličimo ovu manifestaciju. Premijerka Srbije Ana Brnabić i sama je tome doprinela pismom u kome je u ime Vlade Srbije pružila „punu podršku“ kandidaturi i obećala pomoć u organizaciji. A najavljeno nam je tom prilikom i da će „glavna obeležja grada biti dekorisana duginim bojama“. Briga za javno zdravlje, a razloge za zabrinutost smo naveli, pruža izuzetan izgovor za otkazivanje Europrajda 2022. Zaista: ko će snositi odgovornost ako/kad dođe do masovnog zaražavanja? Ne daj Bože, i do nekih komplikacija; u dva odsto slučajeva dolazi do oticanja mozga. Opterećenost zdravstvenog sistema da i ne spominjemo.“(3)
Da li bi se, sa visokih katedara prvopastirskih, moglo progovoriti u ime srpskog pravoslavnog naroda, makar i iz zdravstvenih razloga ako ne iz razloga hrišćanske etike? Ili se ne može progovoriti nego se, do kraja, dosledno, mora ćutati, sa sve hramom Svetog Save u pozadini?
NATO PRAJD
Potpisniku ovih redova je odavno jasno da je politički homoseksualizam NATO homoseksualizam, i da NATO Imperija ovu ideologiju koristi da bi potčinila, bez ispaljenog metka, one koji odbijaju da se pokore.
Vrzić kaže:“Administracija DŽoa Bajdena, čim je stupila na vlasti, to je i ozvaničila dokumentom pod nazivom „Memorandum o unapređenju ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih, transdžender, kvir i interseksualnih osoba širom sveta.“Pa se u tom smislu i zastave duginih boja mogu shvatiti kao simboli podvrgavanja Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim interesima. Nije preterivanje. Na nedavnoj Paradi ponosa u Berlinu na čelu kolone nosili su transparent „Naoružajte Ukrajinu“. I Evropska asocijacija organizatora parada ponosa – njihov je predstojeći skup u Beogradu – poručuje da „stoji uz Ukrajinu“.Kanadska vojska, za to vreme, promenila je svoja pravila oblačenja tako da će „pripadnici vojske koji se identifikuju kao muškarci moći da nose suknje“. U Rusiji pak, njen predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je 8. jul, koga je Ruska pravoslavna crkva posvetila Petru i Fevroniji, zaštitnicima braka, proglašen za Dan porodice, ljubavi i vernosti; kako je navedeno u obrazloženju, novi praznik ustanovljen je „u cilju očuvanja tradicionalnih porodičnih vrednosti i duhovnog i moralnog vaspitavanja dece i omladine“. Ili da ih, nasuprot tome, izložimo onim degenericima da pred njima paradiraju u sado-mazohističkim psećim kostimima? Odgovor bi morao da bude jasan makar koliko je jasno i da odgovor na pitanje ko su oni „ljudi s kapacitetom za trudnoću“ može da bude samo – žene. U suprotnom, loše nam se piše.“(3)
CIA je već pročitala šta nam se piše: Srbija je zemlja sa najvećom stopom smrtnosti na svetu – 16,39 na hiljadu stanovnika.
ZAŠTO SE ĆUTI?
Kada se obraća Svojim Crkvama u Apokalipsi, Gospod Isus Hristos pominje i Crkvu u Laodikiji, čiji su vođi i pripadnici mlaki, ni studeni, ni vrući. Sveštenik Aleksandar Gorbunov nam tumači značenje ovog obraćanja:“Mlak čovek je farisej koji prikriva ružnoću duše svojom spoljašnjom pobožnošću, ali ta njegova spoljašnja pobožnost i licemerno pristojno ponašanje ne mogu da isprave unutrašnju zbrku i da sakriju odvratnu nagost. On se nalazi u stanju žalosnog samozavaravanja, bezbrižnosti, duhovnog sna i umrtvljenosti i zato ne oseća opasnost svog položaja. Bezbrižnost i nemarnost postaju uzroci pogubnog neznanja i samouverenosti. Mlaki Laodikijac je naročito siromašan iskrenom ljubavlju, koja odlikuje verne sledbenike Hristove - Filadelfijce.
Laodikijci kažu da ljube Hrista, ali ljubav prema NJemu smatraju da je moguće spajati s pristrasnom ljubavlju prema svetu i prema svemu što je u svetu. Poznato je da je maloazijski grad Laodikija u vreme kada je bila napisana Apokalipsa bio bogat grad, čuven po svojoj trgovini i proizvodnji; život u ovom gradu je stvarao mnogo iskušenja i sablazni, s kojima laodikijski hrišćani nisu imali dovoljno revnosti da se bore. Oni su se uzdali da će blagodaću Hristovom dobiti večno blaženstvo i želeli su ga, ali nisu mislili da je za to potrebno odreći se svetovnih pristrasnosti, da je put spasenja uzak put samoodricanja. Takvo je bilo duhovno stanje drevnih laodikijskih hrišćana; takvo je, nažalost, i stanje mnogih od nas, savremenih hrišćana koji niti su hladni, niti su vrući, već su samo mlaki.“(4)
Mlaki su mlakonje. Oni tunjavost prozivaju smirenjem.
I predlažu nam da se mirimo sa bilo kakvom projavom antihrišćanskog bezakonja. To je, kao, smirenje.
Ali nije to smirenje. To je mlakost mlakonja.
KAKO SE POSTAJE NEPRIJATELJ BOŽJI?
Prota Gorbunov nastavlja:“Hrišćani-Laodikijci liče na ljude koji vas uveravaju u odanost i prijateljstvo prema vama, ali ako se zahteva da dokažu prijateljstvo i odanost ne rečima, već samoodricanjem na delu, oni ne pokazuju spremnost za to. U njima nema učenja reči Božije: Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt.6,24); Ako neko ljubi svet, ljubavi Očeve nema u njemu (1 Jn.2,15); Ne znate li da je prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Boіu? Jer ko hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božiji postaje (Jk.4,4) i tako dalje. Oni koji sebe nazivaju hrišćanima, a ne slede ovo učenje Evanđelja ο onome u čemu se sastoji istinsko služenje Hristu, koji se odlučuju da spoje služenje Hristu sa služenjem svetu, revnuju, očigledno, za pobožnost i u isto vreme se predaju čovekougađanju i boje se da povise svoj glas protiv bezbožnosti, bogoborstva i bogootpadništva - svi takvi zaslužuju prekor upućen laodikijskom hrišćaninu: Nisi ni hladan, ni vruć.
O, da si hladan ili vruć! - govori zatim Spasitelj; odnosno, moraš izabrati jedno: ili moraš biti istinski hrišćanin, u potpunosti, i beskrajno odan Božanskom Učitelju svom, ili bi bilo bolje da uopšte i ne znaš za hrišćanstvo. Nepoznanje Hrista, iako je veliko zlo, doista je manje zlo u poređenju sa izdajom Hrista i odricanjem od NJega (razume se da to odricanje može biti ne samo rečima, nego i delima). Zato je i rečeno: Onaj sluga koji je znao volju gospodara svojega i nije pripravio niti učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen. Α koji nije znao, ia je učinio što zaslužuje batine, biće malo bijen (Lk. 12,47-48). I vrlo često mlaki ljudi koji imaju samo masku pravednosti, dalji su od spasenja nego najveći grešnici (kao što se to vidi na primerima evanđeljskih pokajanih bludnica i carinika i gordih i licemernih fariseja koji nisu osećali potrebu za pokajanjem).“(4)
Svi mi laskamo sebi, i verujemo da će nam Bog sve oprostiti, i da će nas rado Sebi primiti. A tamo, kod Vladike Nikolaja, u Službi novomučenicima stradalim od ustaša, papinih slugu, lepo piše:
Pravoslavna vera, teška kao savest,
Nikom dveri Raja ne otvara lako,
Nit’ u Svece piše, nit’ Raj obećava,
bez suza i krvi i mnogijeh strava.
Dakle, naša predstava o olakosti spasenja je pogrešna.
Mi, hrišćani, moramo nositi krst mučeništva i ispovedništva da bismo se spasili. Ne smemo se miriti sa zlom ovoga sveta. Ko je prijatelj svetu, neprijatelj je Bogu. I obrnuto, naravno.
Pod svetom se, da se podsetimo, ne podrazumeva tvorevina Gospodnja, koja se Svetoj Trojici na Liturgiji uznosi da bi bila osveštana i preobražena, nego otpalost od Tvorca u samodovoljnost i egocentrizam greha i zla.
KAKO ČOVEK POSTAJE ODVRATAN HRISTU?
Mlaki laodikijski hrišćani koji nemaju iskrenu odanost Hristu nalaze se u opasnosti da ih On odbaci. Prota Gorbunov kaže:“Prema Otkrivenju, oni izazivaju u Hristu odvratnost prema sebi, odvratnost ο čijoj snazi se može suditi kada se poredi sa onim osećanjem kakvo čovek ima u mučnini: Tako, pošto si mlak, i nisi ni hladan, ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Neka se boji svako od nas ove strašne presude pravosuđa Božijeg i neka se potrudi da stekne onu plamenost u veri i čvrstu vernost Hristu bez kojih nema pravog hrišćanina!“(4)
Gorbunov dodaje:“Naravno, današnji crkveni liberali u prvom redu mogu biti ubrojani u kategoriju Laodikijaca. Upravo su liberalno nastrojeni "crkveni poslenici", među kojima je, nažalost, ne malo jeraraha, sveštenstva i bogoslova - rukovodioci i idejne vođe crkvenog laodikijstva. Strah pred svetovnom vlašću i "strah judejski" (videti:Jn. 19,38;20,19) kod crkvenih liberala je jači od straha Božijeg i zato oni koriste sada sve snage svog razuma (zato što srce i savest to nikada ne mogu da učine) da opravdaju svoje potčinjavanje antihristovom sistemu. Oni pokušavaju da podrže crkvene ustanove odricanjem od duhovne slobode i od herojskog i beskompromisnog ispovedanja pravoslavnog veroučenja (iako je samo to u stanju da održi Telo Hristovo nepobedivim pred vratima pakla), "stide se" zahteva reči Božije i crkvenih kanona kao "zastarelih", "kanona koji su zaostali za životom koji je daleko otišao napred", te nedovoljno "progresivnih", smatraju da kanone treba ukinuti ili preinačiti, a crkveno učenje prilagoditi savremenim načelima "tolerancije" i "demokratizma". Sve se to spaja s privrženošću formalizmu, kao da je suština naše religije u ceremonijama, pompeznosti, zvaničnim susretima, konferencijama i govorima, kao da je Crkva čisto zemaljska, "društvena" organizacija, "pravno lice", a ne bogočovečanski organizam, ne mistično Telo Hristovo (Ef. 1,23; Kol. 1,24 idr.).“(4)
Tako je to kad laodikijski duh potisne Duha Svetoga, za koga neki veruju da „po automatizmu“ obitava u Crkvi.
Ali, Duh Sveti je Jedan od Trojice, i On ne deluje po automatizmu. Gde ga odgone nepoštovanjem zapovesti Božjih, On odstupa. A tada biva strašno. O tome piše u akatistu Duhu Svetome:“ Kada Duh Sveti odstupi od Saula, tada ga je dostigao strah i čamotinja, i tama očajanja u duhovni ad ga nizvrže.“
O NAŠOJ VERI I ČINJENICAMA
Ranko Gojković ne veruje da je stanje u srpskoj jerarhiji takvo da će se NATO prajd prećutati. Biće podignut glas u odbranu hrišćanskih vrednosti, u gradu koji je Sveti Stefan Visoki, Lazarev sin, posvetio Majci Božjoj. Nismo mi Laodikijci, veruje on.
Potpisnik ovih redova se, takođe, trudi da veruje verom Ranka Gojkovića.
Ostaje činjenica, koja ne zavisi od vere – ni episkopske, ni svešteničke, ni Rankove, ni moje. Ona glasi: Srbija je zemlja sa najvećom stopom smrtnosti na svetu – 16,39 na hiljadu stanovnika. Zar se u takvoj zemlji pravi NATO prajd, a da se ne digne, u nebo nad nebesima, molitveno – litijski glas Srpske Pravoslavne Crkve?
Bog, u Koga bi trebalo da verujemo, jeste Bog Živi i Životvorni.
Stidimo li se takvoga Boga?
Ne daj Bože i Sveti Savo!
