Kada ga nije bilo na stovarištima, bilo ga je preko sindikata. Sada ga više nema ni kod njih. Dobavljači s kojima su sindikati ranije sklapali ugovore o kupovini uglja na rate masovno obaveštavaju sindikalne poverenike da im se to više ne isplati, potvrđuju iz Udruženih sindikata Srbije „Sloga”, koji su pre dva dana tražili od vlade da se ograniči cena ogreva. Oni smatraju da su za drastično poskupljenje svih vrsta ogreva krivi isključivo pojedinci koji su osetili da mogu spekulativnim metodama doći do lakog i brzog profita.
Šta god da je kumovalo ovoj situaciji, poslednjih mesec i više dana beleže se rekordni skokovi cena svih energenata. Ugalj je poskupeo za čak 130 odsto. Cena gasa je otišla na više od 2.000 dolara za 1.000 kubika, a bilo je dana kada je megavat-sat struje bio skuplji i za 600 evra. Oni koji ovih dana obilaze stovarišta uglja skoro da to rade uzalud jer ni uz mnogo sreće neće naći dovoljno ovog ogreva. Količine koje stignu su na kašičicu. To potvrđuje Smilja Čubrović, vlasnica stovarišta „Kreka”, ističući da uglja jednostavno nema. Velika je potražnja, ali je totalni poremećaj na tržištu, a cena je sa svakom dostavom sve veća. Objašnjava da je ugalj iz rudnika skuplji za oko osam do 10 evra. Poskupeo je prevoz zbog skoka cene goriva, i to za oko dva evra po toni. Tu je još i carina, transport do stovarišta… Ugalj „pljevlja” je od Nove godine poskupeo dva puta. Za građane na stovarištima ove godine neće biti ni uglja iz Kolubare i Kostolca jer im je potreban za proizvodnju struje. Već neko vreme na stovarištima nema ni uglja „banovića”, a i kada ga ima, tona se kreće od 17.000 do 18.000 dinara plus prevoz, dok je „pljevlja” oko 15.000 dinara bez prevoza. Jedino nešto redovnije stiže „lignit”, kaže Čubrović.
EPS-u je u ovom času prioritet da obezbede što više uglja za rad termoelektrana, manje količine ići će na slobodno tržište, ali samo za prioritetne potrošače, kao što su bolnice, toplane i neke ustanove. Vlada je odobrila EPS-u da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.
Oni koji imaju mogućnost da se greju na drva čiji je izvoz vlada ograničila mogu ih kupiti mahom kod privatnih preprodavaca, i to po ceni u oblicama i do 12.000 dinara. Posebno je visoka cena u Vojvodini, cepana drva u paletama i do 25.000 dinara, a tonu peleta od 50.000 do 60.000 dinara, i to isključivo za gotovinu. Uredbom vlade pokušavaju da se spreče kritične nestašice nastale usled povećanog izvoza.
Da li će ograničavanje cene peleta na 38.000 dinara po toni pomoći onima koji ga koriste za grejanje i da ga ipak kupe, videće se narednih dana, kada se očekuje normalizacija na ovom tržištu. Proteklih meseci bilo je mnogo problema u nabavci ovog ogreva pa su cene kod pojedinih trgovaca išle i do 45.000 dinara, što je za 80 odsto skuplje nego prošle godine. Prema podacima Privredne komore, u Srbiji trenutno posluje 86 proizvođača peleta. Tvrde da su od Nove godine znatno smanjene isporuke sirovine, što je u kombinaciji s porastom cene električne energije, cene goriva i čelika, potrebnih za proizvodnju, doprinelo da pelet u velikoj meri poskupi.
Zorana Mihajlović, ministar energetike, potvrdila je da predstoje aktivnosti da se pomogne „Srbijašumama” kako bi bilo dovoljno sirovog drveta. Inspekcija će kontrolisati i peletare i skladišta, jer ne može da se dozvoli da nekoliko stotina hiljada domaćinstava pređe da se greje na struju zbog problema s drugim energentima, rekla je ona.
O demografskoj odbrani Srbije pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
