Prema njenim rečima, Kijev je postao neoubiljan prema Moskvi nakon njene reakcije na zahtev Švedske i Finske za članstvo u NATO.
„Zbog toga, ne shvatamo veoma ozbiljno nijednu izjavu Ruske Federacije i bićemo spremni da se vratimo diskusiji nakon oslobođenja naših teritorija“, rekla je Stefanišina u intervjuu za Evropsku pravdu.
Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. izmenila dva zakona, kojima se odustaje od vanblokovskog statusa države. U februaru 2019. ukrajinski parlament je usvojio amandmane na ustav, fiksirajući kurs zemlje u EU i NATO. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera za proširene mogućnosti NATO-a.
Predstavnici zvaničnog Vašingtona su više puta izjavljivali da se u ovoj fazi ne razmatra mogućnost ulaska Ukrajine u NATO. Istovremeno, SAD su naglasile da alijansa nikada neće odustati od politike „otvorenih vrata” i nisu isključile da bi Kijev u budućnosti mogao da pokuša da se pridruži toj organizaciji.
O vanblokovskom i nenuklearnom statusu Ukrajine razgovaralo se tokom rusko-ukrajinskih pregovora koji su počeli krajem februara, ali su kasnije zamrznuti.
Rusija je više puta naglasila da je NATO usmeren na konfrontaciju. Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je da dalje širenje alijanse ne bi donelo veću bezbednost Evropi,i da NATO ima agresivan karakter. Istovremeno je napomenuo da mogući ulazak Švedske i Finske u NATO ne smatra kao egzistencijalnu pretnju Rusiji.
Izjavu gradonačeknika Odese o pregovorima sa Rusijom pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
