Piše: Alaster Kruk ( Alastair Crooke)
1 avgust 2022
Pesnik, Vilijam Batler Jejts ( William Butler Yeates W. B. Yeats - Wikipedia) često je koristio u svom pisaniju dva stara izraza iz irskog narodnog predanja: 'thrall' i 'glamour'. to be in thrall prema nečemu značilo je da je osoba potpuno ovladana nekim nedokučivim 'magnetizmom' koji je opčinio njen svet, i u čiji je stisak upao. Bila je to kao, moglo bi se reći, da vas uhvati neka neodoljiva, 'magična'čarolija, koju obavlja nešto', neko 'biće', ili neka slika poput ideje'. Osećaj je bio da ste bespomoćni, da ste nepokretni u paukovoj mreži, omađijani.
Glamur beše nešto magično što bi vile bacile preko 'neke tvari' ili 'bića' koje im je dalo moć da druge stave pod vlast svojih čari – da uvuče ljude u paukovu mrežu. Glamur je bio bacanje čini u koje bi upali ljudi .
Jejts je povezivao drevne pripovetke iz Irske o vilama i njihovim čarolijama, katkad bezopasnim, ali neretko te bajkovite 'čarolije' behu sile koje su neumoljivo vodile zlosretnom kraju. Možda se ovde ne bavimo bajkama per se, kako je to činio Jejts. Bez obzira na to, u drugačijim okvirima posmatrani, živimo omađijani 'čarolijom' doba današnjeg, iako bi je većina žestoko poricala.
Prirodno je da mi sebe danas ne vidimo kao naivne. Držimo stvarnost u čvrstim rukama našeg čvrsto materijalnog sveta. Mi apsolutno ne verujemo u bajke ili magiju. Ali ipak……
Danas je Zapad uhvaćen u 'ideje o imidžu' mehanističke uzročnosti i finansijalizma. Ekonomisti sa Vol Strita se nadmeću oko sitnih crevca monetarnih varijabli, i stekli su se uslovi da oni gledaju svet kroz mehanističko-finansijske naočare.
Ovo lukavstvo je, međutim oduvek bilo iluzorno, dajući svojoj analizi lažni osećaj empirizma i izvesnosti utemeljenih na podacima: ta ideja da će pravo bogatstvo izaći iz naduvanog fiat duga; da takva ekpanzija dugovanja nije imala granica; da sav dug mora biti honorisan; a njegovi preostali repovi trebalo je da samo budu rešeni sa još većim zaduživanjem nikada nije bila uverljiva. To su 'bajke'.
Bilo kako bilo, mi zamišljamo sebe kao objektivne, čeznući za jednostavnim, razumnim odgovorima iz 'nauke'. I zato što privreda uključuje 'novac', koji se donekle spremnije meri, pretpostavljamo da je imao čvrstoću, stvarnu dimenziju koja se naginjala pojmu da bi verodostojan (umesto 'virtuelnog') prosperiteta mogao da se dočara iz sve većeg nagomilanog duga.
Ipak, ova izmenjena pažnja je – bukvalno – oblikovala način na koji "vidimo" svet. Neke od njegovih posledica mogle bi da budu veličane kroz aspekt velikog tehnološkog napretka, ali i mi treba da budemo svesni, da je to takođe dovelo do sve više mehanističkog, materijalističkog, iscepkanog, dekontekstualizovanog sveta – obeleženog neopravdanim optimizmom.
Finansijalizam je, na kraju krajeva, bio samo 'narativ'; jedan smišljen od strane tehničara, čija profesionalnim referencama dokazana ekspertiza 'možda neće biti dovedena u pitanje'. Namera im je bila da se podrži određena iluzija (u koju su mnogi, uključujući i lovatore, čvrsto verovali); To je bio 'mit' o dugu i rastu bez kredita, bez recesije. Pravi cilj je uvek bio prisvajanje globalne kupovne moći oligarhijskim elitima
Ipak, smena u narativu prema finansijalizmu imao je efekat sklanjanja pažnje sa 'drugog' aspekta; naličje dinamične realne ekonomije: da bude mrežni sistem utemeljen na fizici, koji pokreće energija.
Što pak podrazumeva da se modernost pokreće uglavnom brzo rastućim dotokom visokoproduktivne energije preko 200 godina.
"Period rapidnog rasta energije između 1950.g i 1980.g je bio period razvoja bez presedana u per capita potrošnji energije . To je bio period kada su mnoge porodice na Zapadu mogle da priušte sebi auto po prvi put. Bilo je dovoljno mogućnosti za zapošljavanje koje su, prilično često, oba supružnika mogla da zadrže na radnom mestu od kojih zarađuju za život van svog doma.
Upravo sve veće snabdevanje 'jeftinim' fosilnim gorivima [u odnosu na troškove ekstrakcije] dovelo je do toga da ta radna mesta budu na raspolaganju ", piše Gejl Tverberg Tverberg: Why Raising Rates To Reduce Inflation May Work Out Very Badly | ZeroHedge
"Suprotno tome, period od 1920g. do 1940g je bio period vrlo niskog razvoja u potrošnji energije , u odnosu na populaciju. Ovo je takođe bio period Velike depresije i period koji je prethodio Drugom svetskom ratu... Ako je energija odgovarajućih vrsta dostupna po niskoj ceni, moguće je izgraditi nove puteve, cevovode i dalekovode za električnu energiju. Trgovina se razvija. Ako je raspoloživa energija neadekvatna, postoje tendencije da veliki ratovi izbiju i životni standard verovatno padne. Sada se izgleda približavamo vremenu sa premalo energije, u odnosu na populaciju".
"I nafta i ugalj su premašili 'svoju najvišu tačku', po glavi stanovnika. Svetsko snabdevanje ugljem zaostaje za rastom stanovništva najmanje od 2011.g. Dok proizvodnja prirodnog gasa raste, cena ima tendenciju da bude visoka, a troškovi transporta veoma visoki. Maksimalna proizvodnja uglja, u odnosu na svetsku populaciju, bio je u 2011.g
"Sada, 2022. g, najmanje skup ugalj za vađenje je osiromašen. Svetska potrošnja uglja daleko je zaostala za rastom stanovništva. Veliki pad dostupnosti uglja znači da zemlje sve više gledaju na prirodni gas kao fleksibilan izvor proizvodnje električne energije. Međutim, prirodni gas ima mnoge druge namene, uključujući njegovu upotrebu u pravljenju đubriva i kao hrana za mnoge herbicide, pesticide i insekticide. Rezultat toga je da postoji veća tražnja za prirodnim gasom nego što se na lak način može snabdeti.
"Političari ne mogu da priznaju da [naša modernost] ne može da se uskladi bez pravih količina energije koje odgovaraju potrebama današnje [fizičke] infrastrukture. U najboljem slučaju, moguća je mala količina zamene, ako se preduzmu svi neophodni koraci tranzicije. Tako je većina ljudi danas ubeđena da privredi nije potrebna energija. Oni veruju da su najveći problem na svetu klimatske promene. Imaju običaj da navijaju kada čuju da se zalihe fosilnog goriva gase. Naravno, bez odgovarajuće energije , radna mesta nestaju. Ukupna količina proizvedene robe i usluga ima tendenciju da vrlo strmoglavo pada".
Tverberg navodi ono što je već očigledno: Savremenost zavisi od fosilnih goriva, čiji energetski doprinos daleko prevazilazi energiju potrošenu na njenu ekstrakciju , transport i efikasnu distribuciju. Prebacivanje sa visokog neto energetskog doprinosa, na marginalan nivo ili nizak nivo, u periodu sub-optimalnog rasta, nikada ranije niko nije pokušao.
Mnogi to ne žele da čuju. Političke vođe sve to uviju u oblandu. Istinski due dilligence ( Due diligence – Wikipedija (wikipedia.org) prim.prev) se ne radi . Međutim, due dilligence je takav kakav je .
U čemu je ovde problem? Zapad je u krizi. Nazire se buduća (ili trenutna) recesija, plus oštar rast cena. Realna ekonomija je, međutim, kao što je ranije istaknuto, sistem zasnovan na fizici, dinamičan, mrežni sistem. Ipak, establišment želi da leči ove pogoršane simptome, kao da je fizička ekonomija samo mehanistički finansijski sistem kojim upravlja veštačka inteligencija:
Postoje ovde dve različite pogrešne dijagnoze u igri (koje proizilaze iz moći finansijalizma, od kojih su obe ozbiljne per se, ali kada se kombinuju mogu se pokazati kao apokaliptične.
Finansijske dahije žele da podignu kamatne stope i ograniče likvidnost, kako bi se udarilo po domaćoj tražnji, tako da se inflacija vrati na 2 odsto. A onda, sve će biti ‘vajno i bajno’ , predočavaju oni – samo što ipak neće tako biti.
Kratka, plitka 'recesija', praćena povratkom u normalan život, jedan je od današnjih pretežnih rasprostranjenih tržišnih narativa: nametnite harač na običan narod dok ‘ne dotera cara do duvara’, a oni jedva da su u stanju da prehrane gladna usta u porodici – a onda po definiciji cene, osim hrane, budu zgnječene ( a to su'popusti') – a prosečna inflacija može pasti na 2 %. Ispustih veliki uzdah olakšanja! Jer, onda centralne banke mogu da reverziraju u QE, a 'tržište' dobije vraćeno sledovanje na subvencije.
Problem je prost: ovo finansijalizovano rešenje je veštačko . Čim se popuštanje nastavlja ( a verovatno hoće) , globalna inflacija sa aspekta snabdevanja će i dalje biti tu, i imaće nagli skok većim intenzitetom.
Postoje dva glavna izvora inflacije. Tu je aspekt ponude i tu je aspekt tražnje. Bilo ko od njih može da pokreće inflaciju, ali se veoma, veoma razlikuju u smislu toga kako funkcionišu
Inflacija sa aspekta snabdevanja nastaje kada 'snabdevanja' jednostavno nema, ili je poremećena kada žetva ne rodi, nestašicom komponenti, ratom, finansijskim ratom, sankcijama ili mnogim drugim oblicima prekida linija snabdevanja. Dakle, kao što DŽim Rikards ističe Rickards: Fed's Cure May Be Worse Than The Disease | ZeroHedge, šta mogu the Fed (Federalne rezerve SAD) ili ECB www.ecb.europa.eu mogu da urade povodom toga? Ništa. Da li federalci buše naftu? Da li federalci vode farmu? Da li federalci voze kamion? Da li federalci upravljaju teretnim brodom preko Pacifika, ili utovaruju teret u luku Los Anđeles
"Ne, oni ne rade ništa od toga i tako ne mogu da reše taj deo problema. Podizanje kamatnih stopa nema uticaja na nestašicu sa aspekta snabdevanja koje vidimo. I od toga uglavnom dolazi inflacija. Pošto je Fed pogrešno dijagnostikovao bolest, primenjuju pogrešan lek".
Evo šta je smisao svega toga: pošto the Fed ili ECB ne mogu da generišu snabdevanje; ona se opredeljuje za uništavanje tražnje [za borbu protiv inflacije]". To neće zaustaviti pomahnitalu inflaciju. Da budemo iskreni, Pauel razume ovo. Ima šire ciljeve na umu: Velike banke (Pauelovi poslodavci) nemaju bojazan od recesije, koliko se plaše da će evropska politička klasa uništiti njihov poslovni model rentijera uništavanjem suverenih dužničkih obaveza i čineći to pomeriće se ka jedinstvenoj digitalnoj valuti koju izdaje Centralna banka. Federalci su 'u ratu' sa ECB (Amerika na prvom mestu!).
I ima smisla u Pauelovim rečima . Neumoljiva logika Evrope da puca sebi u nogu oko ruskog snabdevanja jeftinom energijom (da bi spasila Ukrajinu ) (ovo je autorov sarkazam prim prev) , jeste da će Evropa neminovno slediti posleratne nemačke pravilnike llusions of Superiority. What’s Next? — Strategic Culture (strategic-culture.org) nakon Prvog svetskog rata nakon što je Francuska zauzela Rur – sa svojim jeftinim ugljem u obilju. Vajmarska vlada je pokušala da nadomesti gubitak uglja – štampanjem novca. To je bilo doba Velike depresije.
Zašto bi onda aktuelno guranje tražnje kroz rast kamatne stope bio tako ozbiljno pogrešna procena? Pa, zato što je realna ekonomija mrežna ekonomija zasnovana na fizici. To je razlog.
Evropa se opredelila za posredni rat ( proxy war prim.prev) sa Rusijom, za šta licitira Amerika. Ona se povinovala politici NATO-a. Nametnula je sankcije Rusiji, nadajući se da će srušiti njenu privredu. Kao reakcija, Rusija čvrsto steže snabdevanje jeftinom energijom Evropi. Evropa može da kupi – ako može – mnogo skuplje energije sa drugih mesta, ali samo po cenu da sektori njene realne ekonomije budu neprofitabilni i da budu zatvoreni.
Naravoučenije: Nemac Robert Habek u martu je govorio da Nemačka može da se snađe bez ruskog gasa. Našao bi ga sa drugog mesta. NJegova tvrdnja je međutim bila blef: Habek je u tom trenutku pokušavao da napuni nemačke rezervoare za zimu kupovinom dodatnog ruskog gasa. Moskva ga je provalila da blefira i zategla slavine za dalje snabdevanje. I EU je takođe zabrljala u pogledu pronalaženja alternativnih vidova snabdevanja, ali i to je takođe bilo blefiranje. Kako su svi stručnjaci upozoravali unapred : efektivno nema globalnog rezervnog kapaciteta gasa
Sve to ima odlike monumentalnog spajanja akumuliranih grešaka Brisela – ishitreno odustajanje od visokih neto energetski doprinošećih fosilnih goriva (za spas Planete); dok se pridruživanje NATO posredničkom ratu protiv Rusije (da spasi Ukrajinu ( autorov repetetivni sarkazam prim.prev ). Odluke se prvo donesu – a posledice su vidljive tek posle toga.
Zapadnjačka savremenost zavisi od jeftinog (produktivnog) fosilnog goriva. Ako se to smanji, i naše ekonomije će se smanjiti – na sub-optimalan nivo. Ako se ovo opšte mesto ne vidi naširoko, to je zbog opčinjujuće moći u finansijama. Prelazak na Net Ziro What is Net Zero? - Net Zero Climate doživljavan je kao finansijski opsenarski trik , baš kao što se na rat u Ukrajini gleda kao finansijski opsenarski trik vojnoindustrijskog kompleksa.
Kuda se Evropa namerila? Možda je najbolja karakterizacija došla od DŽona Mejnarda Kejnza u Opštoj teoriji zapošljavanja, interesa i novca. Kejnz je rekao da je depresija "hronično stanje subnormalne aktivnosti za značajan period bez ikakve obeležene tendencije ka oporavku ili ka potpunom kolapsu".
Kejnz nije ukazivao na opadajući BDP; govorio je o "subnormalnoj" aktivnosti. Drugim rečima, potpuno je moguće imati rast depresije. Problem je u tome što je rast ispod trenda. Slab je rast koji ne radi posao obezbeđivanja dovoljno radnih mesta ili prednjačenja ispred nacionalnog duga. Upravo to Zapad, a posebno Evropa, danas doživljavaju."
I samo da budemo jasni, rešavanje problema inflacije sa aspekta snabdevanja kroz uništavanje opšte potražnje, znači udariti čekićem u krhki dinamički fizički sistem. Sistemi zasnovani na fizici su inheretno nepredvidivi. Oni nisu mehanicistički – istina kojoj eksperimentalno istraživanje atoma Vernera Hajzenberga iz 1920-ih atestira: "Sećam se razgovora sa [Nilsom] Borom koji su trajali dugi niz sati do vrlo kasno uveče i završili se bezmalo u očaju: Da li priroda uopšte može da bude toliko apsurdna, kao što nam se činilo u tim atomskim eksperimentima".
To je bilo Hajzenbergovo veliko dostignuće da izrazi taj 'apsurd' u matematičkom obliku poznatom, možda malčice ćudljivom, kao 'principu neizvesnosti' koji je nastojao da postavi granice starih konceptualizacija: Kad god su naučnici koristili klasične izraze da opišu atomske fenomene, ustanovili su da postoje aspekti koji su međusobno povezani i ne mogu se istovremeno definisati. Što su naučnici više naglašavali jedan aspekt, drugi aspekt je postajao neizvestan. Što su se više trudili da dođu do 'stvarnosti', činilo se da je to sve dalje – uvek na distanci.
Rešavanje ovog paradoksa prisililo je fizičare da ospore sam temelj mehanističkog pogleda na svet. Prema rečima Fritjova Kapra, pokazalo se da dok prodiremo u sferu zasnovanu na fizici, priroda nam ne pokazuje nikakve izolovane osnovne građevinske blokove, već se pojavljuje kao komplikovana mreža bića u neprekidnom plesu i vibrirajućem pokretu, čiji su ritmički obrasci određeni kroz niz konfiguracija.
Ako su naučnici za proučavanje subatoma 1920-tih shvatali da je fizički svet kompleksan, nepredvidiv i ne-mehanistički, zašto su zapadni finansijski autoriteti iz 2022.g još uvek omađijani zastarelom mehanicističkom analizom. Čak ni NJutn nije išao tako daleko. Setite se, neretko, u Jejtsovom pripovedanju, te 'čini' su bile sile koje su nepogrešivo dovele do tragedije.
izvorni članak
Our ‘Rhythmically Dancing’ Physical Real Economy — Strategic Culture (strategic-culture.org)
prevod i adaptacija
angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
https://www.instagram.com/anglo.world.translations/
