Na nekoliko stotina stranica različitih izveštaja koje su Kanađani slali svojim vlastima vide se, navodi se, otvorene simpatije prema Srbima, kritičan odnos prema SAD i ulozi te zemlje u sabotiranju mira, kao i skeptičnosti prema mogućnosti da NATO snage preuzmu vođenje mirovne misije od UN nakon završetka rata.
Radi stavljanja stvari u kontekst, važno je napomenuti da su tih godina UN i NATO vodili živu debatu o sposobnosti UN kao organizacije da učestvuje u misijama očuvanja mira.
Dok su predstavnici UN verovali da oni treba da ostanu glavni faktor u mirovnim misijama i kreiranju odnosa nakon završetka Hladnog rata, SAD su verovale da tu ulogu treba da preuzme NATO, i pokušavale su da dokažu da snage UN u BiH nisu u stanju da obezbede mir.
Nezavisne podsećaju da su proteklih godina kroz deklasifikovane dokumente CIA u više navrata predstavljali američku perspektivu.
U kanadskim dokumentima, pak, u kojima je predstavljena UNPROFOR-ova strana priče, u mnogo navrata je naglašeno da su Amerikanci ohrabrivali Aliju Izetbegovića da ne prihvati ženevski plan i nastavi da traži više teritorije.
Kao primer ističu dokument JBC-052 u kojem se, kažu, navodi da je uoči ženevskih pregovora Izetbegović od Bila Klintona, tadašnjeg američkog predsednika, dobio uveravanja da će SAD stati na njihovu stranu ako pregovori propadnu.
U slučaju da međunarodna zajednica podrži Bošnjake Srbi i Hrvati će, kako je naglašeno, napustiti pregovore.
"SAD bi mogle podržati Izetbegovića kroz diplomatski pritisak na zaraćene strane. To će verovatno uključivati podizanje embarga na oružje Muslimanima i vazdušne udare na Srbe. Bilo kakva podrška u tom smislu će ohrabriti Izetbegovića da ne daje dalje ustupke", naglašeno je, prenose Nezavisne.
Na četvrtoj strani dokumenta RČPJAQ-00011 je o istom događaju napisano da će bez međunarodne podrške Izetbegović u Ženevi omekšati svoje zahteve, a istaknuto je da su na terenu Bošnjaci glavni kršitelji prekida vatre, dok su Srbi uzdržani.
U dokumentima se na nekoliko mesta, piše banjalučki dnevnik, spominje i da su Bošnjaci sarajevski tunel koristili isključivo u vojne svrhe, kao i za uspostavljanje veze između Sarajeva i Mostara.
Srbe su, ukazuje se, uglavnom predstavljali uzdržanim i odmerenim, ali i da su povremeno pomagali Bošnjacima ili Hrvatima u njihovom međusobnom ratu koji su vodili u centralnoj Bosni, tako što su, na primer, obezbeđivali artiljerijsku podršku HVO-u, ili propuštali Armiju RBiH da severno od Mostara mogu da napadnu Hrvate.
Jedino, dodaje se, prema Željku Ražnjatoviću Arkanu nisu imali milosti, ocenivši da je on ratni zločinac s predratnim vezama s kriminalnim miljeom i sumnjivim vezama s obaveštajnom službom bivše Jugoslavije.
Reči hvale imali su prema Draganu Vasiljkoviću, poznatijem kao Kapetan Dragan, kojeg su smatrali časnim oficirom i vojnikom koji se borio po pravilima službe, pišu Nezavisne.
Kao zanimljivo se ističe i da se Kanađani u dokumentima osvrću i na "Septembar '93", pobunu pripadnika Vojske Republike Srpske kada su blokirali Banjaluku.
"Nakon što su sedam dana grad držali pod blokadom, oko hiljadu vojnika se vratilo u svoje kasarne. (tadašnji) Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić je prihvatio zahteve vojnika da ratni profiteri budu pohapšeni i da se poprave uslovi za vojnike i njihove porodice. Zahtevi vojnika za smenu samoproklamovane Karadžićeve vlade su odbačeni u zamenu za dobijanje imuniteta", naglašeno je u dokumentu.
Inače, simpatije Kanađana prema Srbima, pišu Nezavisne, bile su poznate i ranije, što se posebno odražavalo kroz stavove generala Lujza Mekenzija, kanadskog generala i jednog od komandanata UNPROFOR-a.
Da Amerikanci možda i nisu bili najiskreniji prema Izetbegoviću dok su ga ohrabrivali da nastavi rat, postalo je vidljivo iz tajnih dokumenata koje su Britanci deklasifikovali početkom 2020, o razgovorima koje je Klinton vodio s DŽonom Mejžorom, tadašnjim britanskim premijerom. Britanci tvrde da je Klinton Mejžoru rekao da je želeo da spreči ukidanje embarga Bošnjacima.
"Bilo bi jako loše kada bi SAD snosile krivicu za propast UNPROFOR-a. Klinton se plašio da su ga Bošanjci pokušali namamiti da učini upravo to", navedeno je, na šta je premijer Mejžor, sudeći prema dokumentu, konstatovao da je iluzorno od strane Bošnjaka ako očekuju da će se SAD boriti na terenu za njih.
"Klinton je odgovorio da, dok god je on predsednik, Bošnjaci neće uspeti u tome. Niko od nas - ni UK ni SAD - ne bi trebao biti umešan u rat na bilo čijoj strani", citiraju Klintona u dokumentu, prenose Nezavisne.
Izvor: Tanjug
