Piše: Slobodan Reljić
Tramp je odnekud izvadio Marka Brnovića, a onda ga je struktura odbacila jer, reče nam Mark, „birokrate duboke države ne žele da bilo ko sa političkim, etičkim i verskim bekgraundom poput mog obavlja ambasadorsku dužnost u Srbiji. Kada se sve sagleda, verujem da je to što ću biti blizu porodici i prijateljima u Arizoni i pronalaziti mogućnosti za ostvarenje bitnije uloge na domaćem planu najbolji put za mene u ovom trenutku."
LJudski i medijski dirljivo.
Sedam i po meseci u Sarajevu nema američkog ambasadora – Bošnjacima je lakše bez Alije, nego bez američkog ambasadora. On je, ko god da je, Nadvisoki predstavnik u gradu na Miljacki. CK „građanske Bosne“ je bila američka ambasada.
Nije iz toga teško izvući zaključak da ova Amerika nema više vremena za Zapadni Balkan, za Srbe i za one koje treba da brane od Srba.
U prilog tome ide i objava Stejt depratmenta da „suspenduje strateški dijalog sa Kosovom“. Kurti, OVK u uniformama policije mogu da nastave teror nad nezaštićenim Srbima [poprilično podseća na odnos IDF prema Palestincima u Gazi – samo je razlika u tome što je OVK, koja je u nekom vremenu za SAD imala status kao Hamas, sad pretvoren u „čuvare reda“], a stateški dijalog ide na pauzu.
Mislim da je američko hlađenje dvostruko indukovano:
1) Ukrajina, Bliski istok: drama Izrael i Iran, te Tajvan - dovoljno su širok front za američke mogućnosti na međunarodnom planu;
2) američki unutrašnji odnosi postaju beskrajno složeni – od ekonomskih lomova do onog što je Špigl u priči sa naslovne strane, sa naglašenim ozbiljnim strahovanjem za „zapadne vrednosti“, opisao kao nastup „Trampovih krstaša“, jer je „Tramp otvorio vrata vlasti krajnje desničarskim hrišćanskim nacionalistima. NJihov cilj: američka teokratija. Odvajanje crkve od države u Americi je u opasnosti.“ Tu su i potpredsednik D.DŽ. Vens, prvi vojnik Pit Hegset i mnogi drugi. Sam Tramp nije neki vernik ali mu se dopalo da bude „Božji izvršitelj“ i obavezan je prema podršci tih moćnih krugova.
I da, glupo je, sa pozicije Srba, biti optimista – da to može da znači da će „hristijanizovana Amerika“ promeniti stavove koji laicima izgledaju kontradiktorni: da su protivnici muslimana u Gazi do istrebljenja, ali da su saveznici sa muslimanima u BiH i na Kosovu „do istrebljenja Srba“ (tj. do potpunog disciplinovanja).
U „civilizaciji novca“ na šta se svela savremena Amerika, ništa nije važno kao profit/kamata ratnika „svetske kabale“.
Elem, hristijanizovana Amerika i ateistička/stanizovana Evropa neće se sukobljavati oko toga kako treba maltretirati Zapadni Balkan i sl.
U svom nihilističkom stanju, Evropska unija je ispala iz prve lige geopolitičkog uređivanja novog svetskog poretka. To se videlo po odnosu Vensa (Minhenska bezbedonosna konferencija, februar 2025) i Trampa u niz navrata prema njima, a i nedavno u Tjencinu (1. septembar 2025.) na zasadenju ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju). Tamo Evropu niko nije pominjao kao partnera u budućnosti.
Evro-gubitnicima ostaje da igraju s onima koji, i pored jasnih poruka, ostaju „na evropskom putu“. Broj tih nižih državnih bića se smanjuje. Svedočimo – otplivavanju Gruzije. Javili su da neće da budu bezumni ispunjivači klastera za poglavlja, ili tako nešto, a pod prismotrom i terorom – isprazne evrobirokratije.
Ima ko još hoće. Ukrajina, zemlja koje više nema. I dok EU čini da je bude sve manje, njeni politički vođi ne odustaju.
Drugo, Jermenija – Nikol Pašinjan je prvo potpisao nešto što bismo mi mogli uporediti s našim Briselskim sporazumom (dao je Nagorno Karabah sve pevajući) i praktično omogućio Azerbejadžnu da iseli/protera Jermene sa „vekovnih ognjišta“. Pozdravljen iz Brisela je otišao u Vašington i dao Amerikancima „Trampov koridor“ (tj. Zanzegurski koridor) kojim se preko Jermenije povezuju razdvojene azerbejdžanske teritorije. Iran je poslao poruku opomene zbog upadanja Amerike u Južni Kavkaz, Rusija to razumeva kao novi udar, Kina ima interes jer tu prolazi krak „Puta svile“... To toliko nesigurno područje čini još nesigurniji.
Treće, Moldavija – zemlja u kojoj se godinama na izborima, u koje se EU direktno upliće, održava Maja Sandu koja preti Pridnjestrovlju (još 1990. otcepljena država koja ima zaštitu Rusije a nema priznanje)...
Šta je zajedničko ovim trima državama „na evropskom putu“? Održavanje neprijateljskog fronta Zapada protiv Rusije. Ta linija je ozbiljno ugrožena, posebno od Ukrajinske krize.
I evo nas kod četvrtog slučaja slepog putnika „na evropskom putu“ – Zapadni Balkan, tj. Srbija, srpske zemlje i njihovi susedi.
Položaj Srbije je tragikomičan. Uprkos, stalnom očiglednom potpadanju uticaju EU a bez ikakovog napretka „na evropskom putu“, Srbija je i pod stalnim teledirigovanim pritiskom zbog „nediscipline“.
Na nedavno održanom okruglom stolu, nečega što se zove Centar za proučavanje Zapadnog Balkana, zaključeno je: „Srbija destabilisala četiri zemlje, spriječeno da bude i peta“. Uzalud naše, srpsko, „strateško opredeljenje“ je „evropski put“ koje se stalno objavljuje rafalnim porukama iz vlasti, a - pored nas proleću velike promene na Istoku koji postaje centar sveta u svakom pogledu – ekonomskom, vojnom, idejno-političkom...
I unutrašnji odnosi u Srbiji su, inače, u paradoksalnoj situaciji: „Članstvo Srbije u EU podržava 33 odsto građana, što je najniži nivo među zemljama kandidatima“, kazuje Evrobarometar.
Što se tiče poverenja: „Građani Srbije najveći stepen poverenja imaju u Rusiju i Kinu, dok je EU sa 38 odsto podrške tek na trećem mestu.“
S druge strane, ko sluša političare i NVO objavitelje koji zatrapavaju sve TV-kanale u Srbiji, te čita, sluša, gleda medijske poruke - stekao bi utisak da se uopšte ne radi o istoj zemlji.
Naučeni u tranziciji (čiji je rezultat kolonijalna demokratija) objašnjivači „evropskog puta“ imaju argumente tipa: mi smo okruženi NATO zemljama, naša najveća ekonomska razmena je sa EU, mi smo kulturni deo Evrope, te zato – slušamo i ne pitamo, ispunjavamo zahteve na Kosovu i kad svi krše sve sporazume (Turska je ovih dana dopremila neidnetifikovan broj dronova, uprkos tome što je po Rezoluciji 1244 naoružavanje Kosova nedozvoljeno!); sa Šmitom u BiH se dogovaramo, iako je on padoranac jer nema potvrdu Saveta bezbednosti UN, a onda ponekad i neuverljivo pretimo pa lako odstupamo; prodajemo oružje Ukrajini pa se povlačimo zbog „ruskog gasa“; prodajemo oružje i municiju Izraelu čak i kad EU odstupa, predajemo prirodna bogatstva budzašto, jer Nemci ne žele da rizikuju da to uzmu Kinezi...
I? Sve nam je gore.
Situacija se ni na jednom frontu ne poboljšava.
Kosovo liči na Gazu, zar ne? Republiku Srpsku, takođe, spremaju da postane – bosanska Gaza, tj. Gaza gde će amero-hrišćani i evro-ateisti teroristati pravoslavne hrišćane do progona. Zašto, pobogu? Razloga ima raznih, ali u političkim poštapanjima najjači je onaj – ruski uticaj na Srbe je nedopustiv! Maligan!?
Hoću da kažem: ne treba biti mnogo pronicljiv a da bi se videlo. Milosti za Srbe (u ovom trenutku, kao i u svim trenucima otkad je počelo razbijanje Jugoslavije) sa Zapada nema. Fer odnos se još manje može očekivati. Kao u onoj poznatoj TV-seriji, u kojoj je Balkan u naslovu:/Igramo taj tango smrti, /kao nekada pre, /neka se sve zvarti... samo da ne zaboravimo šta mi tu dobijamo.
Ponavljam, Kosovo je kao Gaza. „Evropski put“, sveden na banalan front istorijskog gubitnika, može nam doneti samo novi Briselski sporazum i za Republiku Srpsku, a na kraju i za samu Srbiju – deo po deo kako je govorio nemački ambasador Andreas Cobel (11. april 2007, uveče), pa se onda cinično izvinio za - „možda nejasne izjave“. Oni koji su dolazili posle Cobela, nisu govorili ali su radili po scenariju koji je on „neoprezno“ izneo.
Ako imamo snage da se tome odupremo, nemamo šta da čekamo. (Pogledajte Gruziju i ovih dana posle lokalnih izbora!)
I glupo je, i istorijski neodgovorno – sistematsko samoponištavanje nazivati „strateškim opredeljenjem“. A cinično je tajno šaputati kako je sve to samopotapanje, samo „taktičko snalaženje“, da bi se umirivao narod koji sve vidi.
(Tribina je održana 7. oktobra u Pres-centru UNS u organizaciji portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ – uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)
Izvor: Fakti.org
