U intervjuu za austrijski list Klajne Cajtung, odgovarajući na komentar da se Srbija u Evropi često doživljava kao „peta kolona Moskve“, Đurić je primetio da pomoć Beograda Ukrajini čini 93% ukupne pomoći koju pružaju sve zemlje u regionu. Dakle, svojim delovanjem, Srbija često više doprinosi zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici Evrope nego mnoge države koje „samo na rečima govore da u potpunosti podržavaju politiku EU“.
Upitan za moldavske ekstremiste koji su se navodno obučavali u Srbiji kako bi izazivali nasilje, Đurić je za onlajn izdanje austrijskog lista rekao da je zadovoljan što su nadležni srpski organi zaustavili takve aktivnosti i uhapsili osobe "koje su pokušale da zloupotrebe naše građane i našu teritoriju za dela protiv naših prijatelja".
"Srbija će poslati jasnu poruku da ne može biti mesto sa kojeg se preduzimaju neprijateljske aktivnosti protiv drugih evropskih država", poručio je šef diplomatije Srbije, a prenela Beta.
Izjava Đurića preneta je i u ruskim medijima.
“Strateški, ovo predstavlja izrazitu pretnju tradicionalnim saveznicima Srbije, uključujući Rusiju. Ukoliko se vlada promeni u prozapadnu koaliciju, ključni prioriteti spoljne politike mogli bi biti preispitani. Beograd bi mogao da napusti svoj neutralni stav o sukobu u Ukrajini, uvede sankcije protiv Rusije, prekine saradnju, ograniči infrastrukturne projekte sa Kinom i smanji koordinaciju sa Budimpeštom.
Štaviše, nije tajna da su srpske kompanije, navodno suprotno zvaničnoj politici Beograda, nedavno aktivno snabdevale oružjem i municijom ukrajinske oružane snage”, navodi portal Topwar.ru.
Izvor: Pravda/RT
