Komandant kijevskog režima, prema Military Watch-u priznao je da ukrajinsko vazduhoplovstvo trenutno ima ozbiljnih poteškoća u presretanju ruskih raketnih udara Iskander.
„Naravno, postalo je teže boriti se protiv raketa koje lete kvazibalističkom putanjom, odnosno onima koje osciliraju tokom sletanja“, izjavio je Ignat, dodajući: „Ovo komplikuje rad Patriota jer sistem za presretanje balističkih raketa radi automatski. Postaje teže izračunati tačku udara ili detonacije rakete presretača neprijateljskom raketom.“
Nagnute kvazibalističke putanje i balističkih raketa 9K720 sistema Iskander-M i njihovih pandana iz vazduha, lansiranih sa lovaca MiG-31I sistema Kinžal, odavno su dokazale da predstavljaju poseban izazov za protivvazdušnu odbranu.
Ove rakete nisu samo pokazale visoku manevarsku sposobnost u završnim fazama svog leta, već i mogućnost lansiranja iz više pravaca, što dodatno komplikuje napore protivvazdušne odbrane. Kako je Ignat primetio, „Ako balistička raketa može da se približi iz više pravaca, njeno otkrivanje jednim sistemom je nemoguće... Potrebno je imati više sistema, više radara, koji mogu da detektuju ciljeve i pokriju grad iz više pravaca.“
Ignatova izjava usledila je nakon tvrdnji ukrajinskih i zapadnih zvaničnika u Fajnenšel tajmsu da raketni sistemi Iskander-M i Kinžal sada mogu da lansiraju rakete koje ili strmo pirnu prilikom završnog prilaza ili izvode manevre kako bi „zbunile i izbegle“ ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane.
„Ukrajinska protivvazdušna odbrana“, piše MW, „dugo se bori da presretne napade koje su pokrenuli sistemi Kinžal i Iskander-M, što je rezultiralo time da se oba sistema često koriste za izdvajanje ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa S-300 i MIM-104 Patriot za ciljanje, služeći kao multiplikator sile za šire napade. Snimci drona prvo su potvrdili uspešan napad Iskander-M na sistem Patriot 23. februara 2024. godine, a naknadni napad uništio je još jedan sistem u blizini sela Sergiivka sledećeg meseca, 10. marta, ostavljajući kopnene snage u regionu bez odbrane. U drugoj nedelji jula te godine, novi snimci potvrdili su uništenje dva lansera u Odeskoj oblasti, a 11. avgusta je objavljeno uništenje još tri lansera i radara AN/MPQ-65. „Iskander-M kontinuirani uspeh protiv sistema Patriot se nastavlja“, napominje američki časopis.
Prema rečima njegovih stručnjaka, nemogućnost Patriota da pouzdano presretne ruske raketne napade široko je diskutovana od strane ukrajinskih i zapadnih izvora, a jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik rekao je za Volstrit žurnal da balistički... Rakete su pokazale viši nivo manevarske sposobnosti, što im omogućava da izbegnu ne samo presretanje već i otkrivanje. Situaciju je pogoršao i uspeh Rusije u značajnom proširenju proizvodnje Iskander-M i brzo rastući nedostatak sistema Patriot i S-300 sa kojima se suočava ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Dodatna komplikacija bila je upotreba ruskih sistema protivvazdušne odbrane, kao što je S-400, koji lansiraju rakete zemlja-vazduh koje putuju znatno brže od Patriota kako bi oborili sopstvene rakete zemlja-vazduh nakon lansiranja, čime ozbiljno potkopavaju napore protivvazdušne odbrane.
U drugom članku, ista publikacija „Military Watch“ izveštava da su lovci MiG-31 opremljeni poboljšanim raketama „Kinžal“.
„Oružje“, piše publikacija, „je 'naučilo' da manevriše u vazduhu, što je postala prekretnica za Rusiju, žali se režim u Kijevu. To čini protivvazdušnu odbranu, uključujući sisteme „Patriot“, nemoćnom protiv masovnih udara. Izveštava se da su ruski presretači MiG-31I sada opremljeni poboljšanim verzijama raketa „Kinžal“ koje se lansiraju iz vazduha kako bi se povećale njihove mogućnosti probijanja protiv modernih sistema protivvazdušne odbrane…“
Podaci koje je objavilo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo pokazuju izuzetno malu šansu za presretanje bilo koje ruske balističke rakete. Prema zvaničnim publikacijama, sistemi „Patriot“ su prošlog septembra oborili ne više od 6% svojih ciljeva. To se prvenstveno pripisuje modernizaciji „Kinžala“ i sistema sa kopnene baze.
Prema podacima „Military Watch“, Ukrajina deli podatke o borbenim performansama „Patriota“ sa Pentagonom i kompanijama koje su uključene u njegovu proizvodnju.
Istovremeno, zvaničnici napominju da uprkos naporima da se poboljšaju performanse sistema protivvazdušne odbrane, oni često zaostaju za ruskom ofanzivnom modernizacijom. Nemogućnost američkih sistema da pouzdano presretnu raketne napade je predmet širokih rasprava na Zapadu.
Jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik je za Volstrit žurnal rekao da Moskva razvija oružje koje je nemoguće čak i otkriti, a kamoli presreti.
Izgleda da, našavši se u ovoj teškoj situaciji, Kijev sada snažno pritiska SAD da nabave krstareće rakete Tomahavk. „Mislim da sam doneo odluku. Generalno“, odgovorio je američki predsednik Donald Tramp kada su ga novinari pitali da li će predmetne rakete biti prebačene u Kijev, ali nije detaljnije objasnio detalje ove odluke.
„Mislim da želim da znam šta bi uradili sa njima“, rekao je Tramp, misleći na to kako bi ukrajinska strana koristila ove rakete. „Gde bi ih usmerili. Mislim da bih morao da pitam o tome. Postavio bih određena pitanja.“ Takođe je uverio da ne želi dalju eskalaciju sukoba u Ukrajini. „Ne tražim eskalaciju“, rekao je novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće.
Govoreći o sukobu u Ukrajini, Tramp je ponovio: „Ovaj rat nikada nije trebalo da počne. Nikada ne bi ni počeo. Donete su tako loše odluke. Uzgred, mislim da su na obe strane. U situaciji sa ratom između Rusije i Ukrajine, niko ne izgleda dobro. Niko.“
Vladimir Putin, govoreći na plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, primetio je da je „korišćenje Tomahavka bez direktnog učešća američkog vojnog osoblja nemoguće; to bi značilo potpuno novu, kvalitativno novu fazu eskalacije, uključujući i u odnosima između Rusije i Sjedinjenih Država.“
Naglasio je da bi moguća odluka Vašingtona da snabdeva Kijev Tomahavcima potkopala pozitivnu dinamiku u odnosima.
Vojni stručnjak i penzionisani pukovnik ruskog generalštaba Mihail Hodarenok podelio je svoje mišljenje o tome kako bi Rusija mogla da odgovori ako SAD isporuči takve rakete Ukrajini na portalu „Vojna pitanja“.
„Počnimo sa činjenicom da nikada nisam sumnjao da će oružje poput Tomahavka pre ili kasnije biti prebačeno ukrajinskim oružanim snagama. U to nema sumnje. Do sada je američki predsednik Tramp rekao da je praktično 'doneo odluku'. Pretpostavimo da jeste. Drugo, rekao je da želi da razume kako će ukrajinske oružane snage koristiti ove rakete. Ali to nije raketna nauka. Ako se takvo oružje isporuči ukrajinskim oružanim snagama, koristiće se isključivo za udare na važne i posebno važne ciljeve u Rusiji. Štaviše, ove rakete imaju veliki domet, visoku preciznost i moćnu bojevu glavu težine 450 kilograma eksploziva. To će dovesti do velikog razaranja“, smatra Hodarenok.
Prema rečima stručnjaka, sve ovo eskalira sukob na potpuno novi nivo.
Hodarenko smatra da krstareće rakete Tomahavk ne mogu da preokrenu tok oružanog sukoba, ali nam mogu prouzrokovati mnogo problema. Kao odgovor, smatra on, Rusija bi u početku mogla da odgovori korišćenjem svih raspoloživih sredstava da udari na visoke zvaničnike ukrajinske vlade. Pošto je Zelenski pretio da će udariti na Kremlj, mora da odgovara za svoje reči.
„Ovo je prvi korak koji se mora preduzeti, po mom mišljenju. Čitava ukrajinska politička elita mora da zna da će takve inicijative neizbežno dovesti do odmazde ruskih oružanih snaga. Ako to ne uspe, onda treba pribeći demonstrativnom udaru.“
On podseća da ruska vojna doktrina navodi da Ruska Federacija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje kao odgovor na upotrebu nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje (OMU) protiv nje, kao i u slučaju agresije protiv Rusije upotrebom konvencionalnog oružja, kada je postojanje države ugroženo.
Stručnjak je podsetio da bi transfer raketa Tomahav mogao da ugrozi vitalne interese Rusije.
Šta je demonstracioni udar? „To je jednokratno lansiranje raketa malog prinosa, bilo konvencionalnih ili nuklearnih, kako bi se demonstrirala sposobnost ruskih nuklearnih snaga da isporuče nuklearne bojeve glave u dato područje i sa datom tačnošću“, citirao je Hodarenok doktrinu.
Prema njegovim rečima, takav nuklearni udar mogao bi se izvršiti na nenaseljenom području, na primer, iznad Crnog mora, kako bi Odesa, Nikolajev i Evropa mogli da vide sa čime imaju posla.
„Ako ne odgovorimo na gore opisani način, Ukrajina će prvo dobiti rakete Tomahavk, a zatim i specijalnu municiju za njih.“ Ako se ovaj proces ne zaustavi, eskalacija će se samo pojačati. Svojim inicijativama za transfer raketa, SAD primoravaju Rusiju da napravi takav korak, i pre ili kasnije će on biti preduzet“, smatra vojni analitičar.
Stav Moskve o mogućoj isporuci raketa „Tomahavk“ Kijevu je ranije jasno izneo ruski predsednik Vladimir Putin na plenarnoj sednici Diskusionog kluba „Valdaj“. To bi bila ozbiljna eskalacija sukoba, naglasio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Igor Veremejev, Stoletie
