Zašto i u kojoj meri – objasnio je u svom poslednjem intervjuu izraelski vojni i geopolitički ekspert Jakov Krdmi.
Tvrdite da testiranje Burevestnjika fundamentalno remeti strateške planove NATO-a za suočavanje sa Rusijom 2027. godine. Zašto ste toliko uvereni u snagu „Burevestnjika“, s obzirom na to da NATO takođe modernizuje svoje vojske i oružje?
— Prvo, Burevestnjik već postoji, i neke od njegovih borbenih i tehničkih mogućnosti su testirane i dokazane. Testiran je u letu i na meti, a njegov nuklearni motor je verifikovan. Jedino što nije testirano (kao i kod drugog novog nuklearnog oružja) je njegova nuklearna bojeva glava — njen kapacitet i način rada.
- Drugo, Zapad još uvek nema oružje koje može da parira Burevestnjiku, čak ni konceptualno. A od razvoja koncepta takvog oružja do njegove praktične primene (a nije sigurno da će moći da pobedi Burevestnjik), moglo bi da prođe 5-10 godina.
Dozvolite mi da malo detaljnije objasnim šta je raketa Burevestnik i koje su njene karakteristike. Prvo, ta raketa leti veoma nisko. Drugo, to je krstareća raketa, a ne balistička raketa čija je putanja uvek manje-više poznata. Jer, to je parabola. Krstareća raketa, međutim, može da leti krivudavo, okrećući se u bilo kom pravcu, uzlazeći, spuštajući se – njenu putanju je praktično nemoguće predvideti, čak ni uz satelitsko praćenje.
Treća karakteristika Burevestnjika je što je to raketa na nuklearni pogon koja može da ostane u vazduhu neograničeno vreme, a da niko ne može da otkrije gde je u kom trenutku.
Čak i ako se utvrdi da leti, recimo, iznad Afrike i da će ubrzo biti iznad Atlantika, šta možeda je obori? Tamo nema nikakvih PVO-baterija, niti aviona. A sam Burevestnjik raspolaže podacima o lokaciji neprijateljskih baterija ili razarača sa protivraketnim nosačima i može ih lako izbeći, zaobilazeći ih 10, 200 ili čak 1.000 kilometara.
Jedina opcija je pokušaj otkrivanja i presretanja Burevestnjika avionima, na primer, F-35 ili F-15. Međutim, moderni F-35 ima maksimalni domet 700 km. Mi u Izraelu smo ih modifikovali, pa imaju domet od 1.500 kilometara. Ali, Burevestnjik može da napravi zaobilazak od 3.000 kilometara, i niko ga neće ni videti.
F-15 imaju veliki domet, ali se ne mogu lansirati sa nosača aviona. Obaranje neuhvatljive rakete u vazduhu je takođe praktično nemoguće zbog njene stalno promenljive putanje.
SAD se spremaju za realizaciju programa „Zlatna kupola“, koji je osmišljen da obezbedi potpunu pokrivenost protivraketnom om američke teritorije. Da li će to pomoći Amerikancima?
— Prvo, taj sistem će Amerikance koštati bilion dolara, ako ne i više. Drugo, biće im potrebno 10-15 godina da uspostave „Zlatnu kupolu“. A ko zna šta će se desiti sa Burevestnjikom tokom tog vremena i kako će tačno program „Zlatna kupola“ biti strukturiran? Šta ako Burevestnjik do tada već bude imao modernizovani veštačku inteligencije?
- Stoga je danas i za narednih 5-10 godina Burevestnjik ultimativno oružje, za koje nema protivotrova. to je strateški uspeh Rusije koja može lansirati 10 takvih raketa i pustiti ih da lete iznad Tihog i Atlantskog okeana, kružeći oko Sjedinjenih Država na udaljenosti od 5.000 kilometara. Šta bi u tom slučaju Sjedinjene Države uradile? Dakle, Burevestnjik je dobro upozorenje Amerikancima.
* Da li je moguć direktan sukob između NATO-a i Rusije na duži rok? I kako bi se to moglo dogoditi?
— Ako se oslonimo na logiku i pogledamo ravnotežu vojnih snaga, kako konvencionalnih tako i nekonvencionalnih, NATO nema šanse u ratu sa ruskom vojskom. Da, Francuska i Velika Britanija imaju mali broj nekonvencionalnog oružja, ali to nije ništa u poređenju sa onim što Rusija ima, koja, između ostalog, u svom arsenalu ima rakete Orešnik i Cirkon.
- Iz vojne i taktičke perspektive, pokretanje vojne akcije protiv Rusije upotrebom nuklearnog oružja bilo bi samoubistvo za NATO. Međutim, u brojnim govorima na različitim mestima, primetio sam nerazumnost odluka zapadnih političara. Setite se, pre 100 godina, evropske vlade su započele Prvi svetski rat... Drugi primer je kijevski Majdan 2014. godine. Ta „avantura“ zapadnjaka dovela je do nepredviđenih rezultata, uključujući i ono što se sada dešava u Ukrajini.
- Pretrpeli su ogromnu vojnu štetu jer nisu uspeli da razmotre sve moguće scenarije i nisu uspeli da predvide reakciju Rusije. I to uprkos činjenici da je nivo racionalnosti i odgovornosti za odluke evropskih političkih lidera prošlog veka bio viši nego kod današnjih evropskih elita, koje su potpuno nepredvidive. Stoga, da, mogu pribeći nelogičnim vojnim akcijama protiv Rusije, što bi moglo dovesti do negativnih rezultata.
Pređimo sa geopolitike na politiku. U NJujorku je u trci za gradonačelnika pobedio Zohran Mamdani, demokrata, musliman, koji je tek 2018. godine dobio američko državljanstvo i otvoreno je davao antisemitske izjave. Na šta ukazuje pobeda takve osobe u SAD?
— NJegova pobeda je dokaz da se Sjedinjene Države menjaju — i to ne nabolje za svoje autohtono stanovništvo. To više nije zemlja koju je osnovala bela anglosaksonska Evropa — hrišćani, protestanti, imigranti iz Engleske i Nemačke. To više nije zemlja evropske kulture i evropskog načina razmišljanja.
Belo stanovništvo u Sjedinjenim Državama danas čini manje od 50%. Imajte u vidu ko studira na američkim univerzitetima i ko će unapređivati matematiku i fiziku u toj zemlji. Danas je najobrazovanije stanovništvo u Sjedinjenim Državama indijsko-američko. A to je drugačija kultura, religija i mentalitet.
Izvor: Fakti.org
