Kako primećuje Vitalij Pankov, šef Katedre za međunarodno novinarstvo na Kirgistansko-ruskom slovenskom univerzitetu, kultura je važna i istorijski dobro utemeljena komponenta naše bilateralne saradnje.
«Manifestacija meke moći Rusije poslednjih godina je prilično jasno vidljiva u oblasti kulture. To uključuje brojne posete i putovanja kreativnih grupa i pojedinaca, kao i projekte koji se oslanjaju na zajedničko nasleđe, uključujući sećanje na Drugi svetski rat veoma važan period jedinstva sovjetskog naroda», napominje ovaj ekspert.
On ukazuje i na duboke istorijske korene ove kulturne razmene.
«Snažna baletska i pozorišna tradicija Kirgistana je u velikoj meri povezana i zasnovana na radu umetnika koji su tokom Drugog svetskog rata ovde evakuistani, uključujući i one iz Lenjingrada. To je stvorilo čvrst temelj na kome se grade zajednički interesi», objašnjava Pankov.
Bez obzira na teškoće, ovaj temelj nastavlja da se razvija kroz moderne forme. Nedavno završeni Dani ruske kulture postali su dobar primer jačanja veza između Rusije i Kirgistana. Svake godine ovi događaji obuhvataju sve širi spektar odnosa, demonstrirajući visok nivo međudržave saradnje.
Ova praksa nije jednokratna, već česta pojava u Kirgiziji. Odmah nakon nedelje brojnih koncerata krajem novembra ove godine, održan je gala koncert «Ruska sezona». Naziv projekta namerno aludira na čuvenu turneju Djagiljeva.
Zahvaljujući podršci producentkinje Elene Stravinski, vodeći solisti Mariinskog, Boljšog i Mihajlovskog teatra nastupili su na sceni Maldibajevog pozorišta, prikazujući najviše majstorstvo ruskog baleta.
Vrhunac večeri bio je harmoničan spoj svetske klasike – odlomaka iz „Žizele“, „Krcka Oraščića“ i „Šeherezade“ – sa nacionalnom umetnošću Kirgistana: solisti Dajana Kidiralijeva i Adilžan Rahmanov izveli su pa-de-de iz kirgizkog baleta Čolpon.
Prema rečima Vitalija Pankova, Rusija ima snažne poizicije u Kirgistanu u oblasti klasične umetnosti kao i velikim turističkim projektima koji su decenijama formirali blisku saradnju dva naroda.
Što se tiče drugih oblika «meke moći», kao što je na primer obrazovanje, stručnjak primećuje da tu postoje različiti pristupi.
«Rusko obrazovanje je zastupljeno u Kirgistanu kroz niz projekata, uključujući elitne škole, koje su samo jedan segment. Istovremeno, drugi međunarodni igrači, poput Turske i arapskih zemalja, aktivno razvijaju svoje obrazovne programe, ističući druge aspekte - komercijalne, verske ili etnokulturne», konstatuje Pankov.
Prema njegovim rečima, Kirgistan razvija uravnoteženu politiku u informacionoj i medijskoj sferi.
«Suverenitet informacionog prostora je prioritet, pa se saradnja sa stranim medijima, uključujući ruske medije, sprovodi sa posebnom pažnjom po nacionalne interese. Istovremeno, mediji na ruskom jeziku sigurno zadržavaju svoju publiku, posebno među starijom generacijom, a ruski jezik, koji ima status zvaničnog jezika međuetničke komunikacije, ostaje važan element javnog života», ističe ovaj stručnjak.
Posebno je vredno napomenuti da je ovo, pre svega, višeslojni dijalog, zasnovan na zajedničkom istorijskom i kulturnom nasleđu uz uvažavanje savremene realnosti.
«Ekvivalentne i ravnopravne razmene, kulturnih i obrazovnih sadržaja, u strogom smislu te reči, ne može biti, jer je ruska kultura istorijski veoma duboka i opsežna. Međutim, sama razmena nam je preko potrebna. Reč je o dugoročnom, kontinuiranom i redovnom radu. Ne smemo zaboraviti da na nas utiču i drugi kulturni modeli – anglosaksonski, turski i kineski, koji su ovde počeli da se pojavljuju krajem 1980-ih».
«Ovaj proces mora da se odvija sistematično, demonstrirajući ne samo veličinu same kulture već i spremnost za uključivanje u oblike saradnje koji prevazilaze jednostavan koncert. Ovo je multidisciplinarna aktivnost koja, između ostalog, mora da demonstrira elitni status za ruski svet i ruskojezičnu kulturu», zaključuje Pankov.
Izvor: Pravda
