On se juče na kratko pojavio na balkonu bazilike Svetog Petra da blagoslovi hiljade ljudi na Trgu Svetog Petra. Posle obraćanja vernicima, prebačen je u bolnicu, a potom je, vraćen u rezidenciju gde je i preminuo.
Kako prenose italijanski mediji, kardinal Farel je sa tugom objavio smrt pape Franciska.
"Draga braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog oca Franje. Jutros u 7:35 rimski biskup Franja vratio se u dom Oca. Čitav svoj život posvetio je službi Gospodu i njegovoj crkvi. Učio nas je da živimo vrednosti jevanđelja sa vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, posebno u korist najsiromašnijih i najmarginalizovanijih. Sa neizmernom zahvalnošću za njegov primer kao istinskog učenika Gospoda Isusa, preporučujemo dušu pape Franje beskonačnoj milosrdnoj ljubavi jednog i trojedinog Boga", rekao je kardinal Farel.
Poglavar Rimokatoličke crkve nije služio uskršnju misu, a njegovo pojavljivanje na balkonu izazvalo je ovacije i aplauze, preneo je juče "Asošiejted pres".
"Braćo i sestre, srećan Uskrs" poručio je papa Francisko.
On je zatim zamolio vatikanskog nadbiskupa da pročita njegovu tradicionalnu uskršnju poruku "gradu i svetu", a potom je podelio apostolski blagoslov na latinskom.
U tradicionalnoj poruci, koju je pročitao nadbiskup Dijego Raveli, papa Francisko je apelovao na mir u Gazi i Ukrajini, kao i u Kongu i Mjanmaru i drugim žarištima.
Papa Francisko je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom.
On se posle izlaska iz bolnice 23. marta, prvi put neočekivano pojavio pred vernicima na kraju mise na trgu Svetog Petra u Rimu 6. aprila.
Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za poglavara Rimokatoličke crkve u martu 2013. godine, kada je dobio ime Francisko. Bio je nadbiskup Buenos Ajresa, a prvi je papa još od osmog veka da je rođen i odrastao van Evrope, prvi latinoamerički poglavar Rimokatoličke crkve i iz redova jezuita.
Prilikom ustoličenja, papa Francisko je pozvao svoje sledbenike da budu čuvari svega onog što je stvoreno, da čuvaju lepotu, ljude, da budu blagi prema svakoj osobi, posebno prema deci, starima i onima koji su, kako je rekao, najranjiviji, a najčešće na marginama naših srca.
Izvor: RT Balkan
