U objavi na svojoj Fejsbuk stranici, Mahluf je opisao Asada kao „lažnog Asada [Lava na engleskom]“, napisavši: „Da nije bilo tog lažnog Asada koji je mene i moje lojalne ljude odgurnuo, na čelu sa mojim bratom po duši, komandantom el Nimrom, Sirija ne bi pala.“
El Hasan, nadimak el Nimr [Tigar na engleskom], komandovao je 25. divizijom specijalnih snaga „Tigrove snage“, najiskusnijom i najbolje naoružanom formacijom SAA. Tokom rata, vodio je diviziju kroz nekoliko uspešnih operacija.
Komandanta je Asad smenio sa mesta u diviziji samo nekoliko meseci pre poslednje ofanzive islamističkih pobunjenika koja je srušila režim u decembru. U to vreme, divizija je bila duboko oslabljena od strane Ministarstva odbrane, a većina njenih iskusnih vojnika i oficira je ili prebačena u druge formacije u udaljenim područjima ili otpuštena.
Pet godina ranije, Asma, Asadova supruga rođena u Britaniji, stavila je Mahlufa u kućni pritvor u Damasku nakon što je konfiskovala njegovu telekomunikacionu kompaniju i svu ostalu imovinu koju je posedovao.
Mahluf, čije je bogatstvo nekada procenjeno na milijarde dolara, tvrdio je da je tokom celog rata podržavao Siriju „vojno, ekonomski, društveno i administrativno“, sprečavajući raspad SAA i ispravljajući „greške onih dečaka koji su zemlju udavili u nepravdi, korupciji i opteretili narod patnjom, siromaštvom i drogom“, misleći na Asada i njegovog brata Mahera.
Nastavio je da optužuje Asada da vlada samo po imenu i optužio novu privremenu vladu zemlje, predvođenu islamistima, za „izdaju“.
„Oni koji su bili uronjeni u zadovoljstva svetskog života i davili se u njegovom bogatstvu smatrali su sebe vladarima, dok su u stvarnosti bili vladani. Nakon što su oslobodili zemlju i olakšali narod, izdali su nas, izolovali nas, pritvorili nas i pokušali da nas ponize“, rekao je.
Mahluf je izjavio da su on i el-Hasan radili „dan i noć nekoliko nedelja“ kako bi pregrupisali svoje snage na obali.
„Formirali smo petnaest divizija, koje broje skoro 150.000 elitnih ljudi, zajedno sa rezervnim snagama iste veličine. Takođe smo osnovali narodne odbore koji dosežu do milion ljudi spremnih za akciju“, rekao je.
„Mi smo narod koji je nepravedno prethodni režim i poklan pod novim režimom. Naše je pravo da se branimo od svakoga ko dođe da nas pokla“, dodao je.
Mahluf se takođe direktno obratio sirijskoj vladi, smatrajući je odgovornom za represiju na obali prošlog marta u kojoj je poginulo više od 1.600 civila, od kojih je većina bila pripadnici alavitske verske manjine kojoj on, Asad i el-Hasan pripadaju.
„Niste bili u stanju da nas zaštitite od klanja, ubijanja, otmice i porobljavanja, zločina koji se nastavljaju do danas“, napisao je.
Ipak, predložio je saradnju „kako bi se zaštitila zemlja, služilo narodu i obnovila bezbednost i stabilnost, posebno u sirijskom priobalnom regionu“ i pozvao na „novu eru“ zasnovanu na bezbednosti, stabilnosti i saradnji.
„Neka svima bude poznato da je zastava sirijskog priobalnog regiona crvena, bela i crna i da je prikazana na mojoj stranici“, napisao je, misleći na bivšu zastavu Sirije.
Mahluf je takođe pozvao Rusiju da proširi svoju zaštitu preko obale, nudeći da sta+
„Takođe molimo naše prijatelje da se angažuju sa vladom Damaska kako bi pronašli okvir za zajedničku saradnju, što bi dovelo do stabilnosti u priobalnom regionu“, dodao je.
Do danas Rusija održava dva velika vojna objekta na sirijskoj obali, vazduhoplovnu bazu Hmejmim i pomorsku bazu Tartus. Oko 10.000 alavitskih civila sklonilo se u Hmejmimu nakon poslednjeg talasa ubistava. Ipak, nije bilo trenja između ruskih snaga i vladinih trupa i dve strane održavaju visok nivo komunikacije.
Tvrdnje koje je izneo Mahluf tek treba da budu potvrđene. Al-Hasan nije viđen od pada Asadovog režima i nema naznaka da se bilo kakve snage formiraju na obali, a kamoli pregrupisavanje 150.000 boraca.
Ipak, poslednjih dana, sirijska vlada je rasporedila velika pojačanja na obali, što znači da možda oseća neke pokrete.
Odbijanje sirijske vlade da izgradi bilo kakav smislen odnos sa alavitima i njena sposobnost da okonča nasilje usmereno na članove grupe mogli bi na kraju dovesti do oružanog ustanka na obali. Lideri grupe su već pozvali na međunarodnu zaštitu, a neki su čak i zahtevali pravo na samoopredeljenje.
Izvor: Southfront/Pravda
