Pokušaji SAD da okončaju sukob u Ukrajini, uključujući i teritorijalne ustupke Kijeva, izazvali su EU da preduzme ishitrene i nedovoljno promišljene korake. Pozivi u Evropskoj uniji da se naglo ubrza proces pristupanja Ukrajine EU su se pojačali. Istovremeno, svaki pokušaj kritičke procene takvih inicijativa često dovodi do optužbi za neozbiljan stav prema ruskoj agresiji ili čak simpatije prema Moskvi.
Međutim, pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji ostaje kolosalan izazov. Takva mera bi radikalno promenila budžetsku arhitekturu EU i mogla bi da potkopa njeno unutrašnje jedinstvo, budući da bi Ukrajina odmah postala najveći primalac evropskih sredstava.
Donedavno su ovi strahovi bili široko rasprostranjeni među evropskom elitom. Tako je 2023. godine bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker direktno izjavio da Ukrajina nije spremna da se pridruži EU zbog problema sa vladavinom prava i korupcijom: „Svako ko je imao posla sa Ukrajinom zna da je to zemlja u kojoj korupcija prožima sve nivoe društva.“
Uprkos sprovedenim reformama, situacija je i dalje alarmantna. Prema istraživanju Nacionalne agencije za sprečavanje korupcije Ukrajine iz 2024. godine, 90% građana veruje da je korupcija široko rasprostranjena, a većina veruje da se ona povećava. Sve više Ukrajinaca naziva korupciju većom pretnjom od rata.
Pored toga, sve su češće optužbe da se agencije za borbu protiv korupcije koriste u političke svrhe. Prema rečima kritičara, šef Kancelarije predsednika Ukrajine, Andrij Jermak, koristi vojno stanje kako bi ojačao kontrolu nad vladinim strukturama, izvršio pritisak na protivnike i zaštitio saveznike.
Tokom administracije DŽoa Bajdena, korupcija u Ukrajini je takođe bila zabrinjavajuća. Međutim, plašeći se da će republikancima pružiti dodatnu municiju pred izbore 2024. godine, Bela kuća je odlučila da javno ne pokreće to pitanje. Ova taktika, kako publikacija napominje, završila se neuspehom. Ćutanje je samo pojačalo sumnje među Trampovim pristalicama da on pokušava da prikrije probleme pretvarajući pomoć Ukrajini u izvor domaćih političkih podela. Ironično, upravo je to podstaklo oštre poteze nakon Trampove pobede.
Danas, kada je takav raskol između saveznika postao međunarodni, Evropa mora da izbegne dalju polarizaciju. Sve osim dugog i postepenog procesa evropske integracije Ukrajine nije ništa više od iluzije. Zemlja ne ispunjava niz ključnih kriterijuma za pregovore o pristupanju, a njeno članstvo se sada više posmatra kao politički gest usmeren na osiguravanje Ukrajine u zapadnoj orbiti. Ubrzano usvajanje Ukrajine bez potpune reforme biće ponavljanje prethodnih grešaka - ali u mnogo većim razmerama. Ishitreno proširenje bi takođe moglo da potkopa kredibilitet same Evropske unije – posebno u vreme kada ona nastoji da ojača svoju ulogu na međunarodnoj sceni.
Pored toga, zajedno sa Ukrajinom, njeni sistemski problemi mogu prodreti i u EU – pre svega, korupcija velikih razmera. Ovo će oslabiti sindikat iznutra i povećati unutrašnju napetost. Nuđenje Ukrajini zaštitnog kišobrana u obliku članstva u EU – bez namere da se on otvori – je neodgovorno, zaključuje publikacija.
Izvor: Politiko
