Na američkom tlu u Dejtonu, dogovoren je prekid ratnih sukoba u BiH, ali trenutne političke žele da reše isključivo evropski posrednici. Tačnije, Nemačka i Francuska, koje su razloge, ciljeve i moguće kazne uvrstile u tzv. non pejper datiran na 12. maj.

Konkretan povod jeste serija pravnih poteza Banjaluke, koja je usledila posle prvostepene presude Miloradu Dodiku - poput usvajanja zakona o zabrani delovanja institucija BiH u RS ili nacrta novog ustava RS. Evropski dvojac smatra da se time napada ustavni poredak BiH, te predlaže:

- Svaki projekat koji koristi RS u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan trebalo bi da bude obustavljen.

- EU treba da razmotri ciljanu upotrebu okvira za restriktivne mere protiv pojedinaca.

- EU i njene članice treba da naglase da su postupci RS u suprotnosti s evropskim putem BiH.

- Kontakti na visokom nivou s osuđenim ili optuženim čelnicima RS (Dodik, Stevandić i Višković) trebali bi da se obustave.

Neuobičajena forma dokumenta, šta poručuju autori

Oštro i precizno u definisanju mera i ocena, neuobičajeno za formu non pejpera - tako dokument tumači diplomata Zoran Milivojević. Zato smatra da njime Nemačka i Francuska najavljuju konkretnije akcije i šalju poruke.

"Jedno je da ostaje čvrsto na poziciji onog što je politika Šmita, drugo da ostaje iza njega i treće da ima interesa za taj prostor. I ono što je možda poruka sa uključenjem Francuske u ovu priču - to je da ovaj dvojac šalje poruku u svojstvu vodeće dve države u EU, da bi to trebalo da bude i politika EU i drugo da EU ima interese da se i to nerešeno pitanje na jedan ubrzani način zatvara na linijama interesa, a to je da se BiH centralizuje", kaže Milivojević.

Prvi komentari i osude non pejpera stigle su od političara u Banjaluci. Milorad Dodik smatra da je reč o još jednom avanturističkom pristupu BiH, kojim se samo produbljuje kriza, a gube vreme i novac.

U Beogradu, dokument je bio tema sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je - kako je rečeno - definisano u kom obimu će se Srbija odnositi prema tom pitanju.

Položaj Srbije - gde je opasnost, a gde manevarski prostor

Zoran Milivojević ističe da Srbija ima ozbiljnu ulogu i ozbiljan problem u isto vreme.

"Ozbiljna je uloga zato što je RS prvorazredni nacionalni interes i to interes u celini kada govorim o srpskom korpusu na Balkanu, ne samo neposredno, nego generalno. I u tom smislu Srbija ima pravo i obavezu da štiti taj nacionalni interes i to mora da radi političkim diplomatskim sredstvima. I druga stvar, što je opasno, zato što se Srbija na neki način proziva da ima u vidu ove interese EU, i od nje se traži i očekuje da zastupa politiku koju ovaj non pejper promoviše", objašnjava Milivojević.

Pozitivnu okolnost i manevarski prostor, Milivojević vidi u činjenici da Amerika ne stoji iza dokumenta, niti je uključena u kreiranje. Ali i u tome što unutar EU nema jedinstva.

Dodik u Moskvi od 27. do 29. maja – potvrđeno!

Predsednik Republike Srpske BiH Milorad Dodik potvrdio je svoje učešće na 13. sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti, a na marginama tog sastanka održaće sastanak sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Učešće na forumu potvrdio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik , sa kojim Sergej Šojgu takođe ima planiran bilateralni razgovor", navodi se u saopštenju objavljenoj na Telegram kanalu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Od 27. do 29. maja će se u Moskvi održati 13. međunarodni sastanak visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti.

Pozivi za učešće na forumu upućeni su tvaničnicima u više od 150 zemalja globalnog Juga i Istoka, zemljama ZND, ODKB-a, EAEU, ŠOS-a, kao i rukovodstvu više od 20 međunarodnih organizacija.

Na dnevnom redu foruma su pitanja međunarodne saradnje u oblasti bezbednosti.

Đurić u Dejtonu: Srbi privrženi Dejtonskom sporazumu

Predstavnici zemalja-članica NATO-a učestvuju na Prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine Alijanse u američkom gradu Dejton u Ohaju, gde je pre 30 godina dogovoren i parafiran mirovni sporazum za BiH. Tokom petodnevnog zasedanja razmatraju se pouke Dejtonskog sporazuma za rešavanje savremenih globalnih sukoba. Skupštini prisustvuje i ministar spoljnih poslova Marko Đurić koji je istakao da održiv mir u BiH može proizaći samo iz međusobnog poštovanja dveju strana, a ne, kako je rekao, iz pokušaja centralizacije koji zanemaruju unutrašnju strukturu te države.

Tri decenije nakon potpisivanja sporazuma kojim je okončan rat u BiH o njegovim dometima razgovaralo se u gradu gde je parafiran. Na događaju u organizaciji Severno-atlantske alijanse oko 1.000 učesnika debatovalo je o miru i sigurnosti na Balkanu. Predstavnik jedne od zemlje garanta dokumenta iz Ohaja ponavlja stav – Srbija čvrsto stoji iza Dejtonskog sporazuma.

Šef srpske diplomatije Marko Đurić ističe da za Beograd Dejtonski sporazum ostaje živ i obavezujući pravni okvir kao sporazum koji garantuje ustavni poredak i ravnopravnost tri konstitutivna naroda i dva entiteta u BiH.

"I dalje čvrsto stojimo iza njega jer smo uvereni da se trajna stabilnost može izgraditi samo na temeljima zajedničke budućnosti. Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet BiH, ali se isto tako zalaže za očuvanje ustavnih nadležnosti RS, onako kako su garantovane Dejtonskim sporazumom", navodi Đurić.

Ističe da u Evropi postoje oni koji se zalažu za unitarnu Bosnu, često pod plaštom stvaranja "funkcionalnije države". Da budem iskren, to je katastrofa koja čeka da se dogodi, dodaje ministar spoljnih poslova.

Zamenik državnog sekretara SAD: Morate se prilagoditi promenljivim vremenima

Iako nije savršen, ni u teoriji ni u praksi, Dejtonski sporazum je uspeh, kaže zamenik američkog državnog sekretara, naglašavajući spremnost Trampove administracije da sasluša sve strane i igra konstruktivnu ulogu u dijalogu.

"Voljni smo da slušamo i radimo sa svim potpisanim stranama. Dogovori moraju čvrsto da se poštuju ali vi morate biti fleksibilni i da se prilagodite promenljivim vremenima. SAD ne nude neograničena sredstva za nedefinisane, nesigurne ili nerealne planove. Nismo zainteresovani za nametanje vizije društva koja održava preferencije udaljenih birokrata ili nekih aktivista. Amerika može biti voljan partner sa značajnim političkim kapitalom ali ćemo raditi samo sa onima koji su posvećeni praktičnim realizmom za svoju zemlju“, naglašava Kristofer Landau, zamenik državnog sekretara SAD.

Dodik: Pregovori su jedini način

Spremnost na dijalog uz moguće modifikacije Dejtona prihvatljive svim stranama, stav su i predsednika RS.

Milorad Dodik kaže da je jedina novina to što imamo nove administracija SAD kaže da se njihova politika menja i da se mora prilagoditi vremenu.

"Naša politika se ne menja. Mi smo uvek hteli samo to i ništa više. Drago mi je što postoji i rečenica koja kaže ne treba ništa nametati. Mislim da je jedini način da se pregovara i razgovara", ističe predsednik RS.

Prema njegovim rečima, na dnevni red treba staviti sve što je nametnuto od izvornog Dejtona do danas.

"Sve treba preispitati, ne u smislu da se mora ukinuti, već da se prilagodi nekom budućem vremenu“, kaže Dodik.

Profesor Univerziteta u Sarajevu: BiH pod Dejtonom potpuno nefunkcionalna

Skoro trideseg godina kasnije nijedan od potpisnika sporazuma više nije živ, a polemike o značaju i reviziji tog dokumenta ne prestaju.

"On jeste zaustavio rat ali je proizveo struktualno najsloženiju državu u kojoj je prisutan takav sistem blokada da je država potpuno nefunkcionalna“, smatra Enver Kazaz, profesor na Univerzitetu u Sarajevu.

Milorad Dodik napominje da je Republika Srpska u svom parlamentu usvojila Dejtonski sporazum, a, kako tvrdi, Federacija BiH to nikad nije učinila.

"RS je verifikovala graničnu liniju između entiteta, oni to nikada nisu hteli da urade. Oni pričaju da je to ludačka košulja koju treba menjati, a nas optužuju da rušimo Dejton. Treba da počnemo od slova Dejtona pa da vidimo šta može opstati, a šta ne može“, navodi Dodik.

Prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Alijanse u Dejtonu traje do ponedeljka za kada je i planirano obraćanje Generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea.

Pročitajte OVDE šta su sve Britanci otkrili o obuci ukrajinskih vojnika

Izvor: RTS