Piše: Jovan N. Tomić (“O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandžaku” / Knjižara Gece Kona)

Predgovor

U pismu objavljenom u pariskom "Temps" od 3. januara ove godine, G. dr Grgur M. Jakšić zgodno je predstavio neprirodno prostiranje Arbanasa izvan granica prave Arbanije: po Novopazarskom Sandžaku, po Kosovu Polju, po Staroj Srbiji i po Maćedoniji.

To prostiranje Arbanasa izvan granica prave Arbanije predstavljeno je kao pustonosna reka, koja ce izliva iz svoga korita zato što nema koga da je reguliše; međutim vreme je došlo da ce tako pustonosna vrati u svoje korito i pretvori u mirnu i plodonosnu. Da je vrate u korito, dužnost je zabrinutih Velikih Sila, koje rešavaju pitanje o granicama Arbanije, i one će učiniti to, ako Arbaniji postave prave njene međe; a da od pustonosne reke stvori mirnu i plodonosnu, dužnost će biti onoga kome bude poverena uprava nad "autonomnom" Arbanijom.

G. Jakšić je "poželeo" taj uspeh najistaknutijem pretendentu na arbanaški presto, samozvanom Arbanasu, princu Fuadu, starinom iz Kavale a rodom iz Jegipta, koji je u mnogim svojim govorima pred novinarima u Grand Hotelu u Rimu pokazao malo želje da ce arbanaška pustonosna reka svede u njeno pravo korito. Međutim, pored zabrinutih Velikih Sila na tom regulisanju arbanaške pustonosne reke imaju ponajviše raditi one balkanske države, koje će ce graničiti sa "autonomnom" Arbanijom, čija je budućnost da bude prva austrijska kolonija, pomoću koje će Velika Sila Austrija jednom stupiti u red ostalih država sa kolonijama, samo s tom razlikom što druge jevropske države stvaraju kolonije u drugim delovima sveta, a Austrija je traži u Jevropi i na istom poluostrvu, na kome ona već ima svojih zemalja.

Dosadašnji pustonosni karakter arbanaške reke i težnja Austrije za "autonomnom" Arbanijom sa željom da od nje stvori svoju koloniju stoje u vezi i objašnjavaju ce. Jep, što su ce tako malobrojni Arbanasi tako jako raširili ostavljajući za sobom pustoš, u izvesnoj meri zasluga je i te Austrije. Arbanaška pustonosna reka postala je brza i neobično pustonosna naročito u poslednje doba svoga života, kad je ova Velika Sila izgubivši svoje posede u Zapadnoj Jevropi i svaku nadu da ih povrati, potražila za to kompenzacija na Jugu.

Uopšte pustonosna arbanaška reka nije napuštala svoje korito niti ga je često menjala zbog prirodne joj brzine njena toka, a još manje je izlazila iz svoga korita i na daleko plavila zbog velike količine vode. Ona je to činila zato što su joj naročito otvarani prolomi tamo gde ce želelo naneti što više pustoši. Ta pustonosna reka niti ce tako jako izlivala niti je tako daleko pustošila sve dok ta njena osobina nije postala potrebna onome koji je njom rukovao za svoje političke svrhe. Ona je Turcima bila potrebna da pomoću nje održe svoju vlast nad narodom koji je tražio slobode; a Austriji da njenim koritom što lakše prodre u središte Balkana. Poslednji i najnoviji period iz života ove pustonosne reke pruža najviše dokaza za to. Za to vreme nesavesne ruke, koje su znale samo daviti a ne izvoditi na svetlost, otvarale su joj sve novije i novije prolome. Pustonosna arbanaška reka, derala je kroz te prolome i sve dalje je plavila, i granice tog njena plavljenja u poslednje vreme imale su poslužiti za granice poodavno spremane Velike Arbanije.

Širenje Arbanasa izvan granica prave Arbanije nije tako davnašnjeg porekla. U doba njena samostalnog državnog života i sve dok je sačinjavala jednu pokrajinu u državi naroda na višem stupnju nego što su Arbanasi, njene su granice bile vrlo skromne. Te ce granice arbanaškoj naciji ne menjaju ni za prva dva veka turskog gospodarstva, za sve vreme napredovanja i snaženja turske države. Tek od vremena kad Turcima potčinjeni hrišćanski narodi, i u prvom redu Srbi, pokušavaju da dođu do slobode, Arbanasi kao naselje počinju prelaziti staru među. NJih, i to naročito Arbanase muhamedance, Turci upotrebljavaju kao elemenat za ugušivanje pokreta za slobodu i za širenje muhamedanstva.

Ova istina malo je poznata, ili po gotovu nepoznata. Mi ovom prilikom hoćemo da je istaknemo, jer pomoću nje ne samo što ce rešava čitav jedan niz pitanja iz Istorije srpskog naroda, ne samo što pravog značaja dobijaju mnoga pitanja i događaji, kojima ce nije poklanjalo dovoljno pažnje i smatrani su od malog značaja, i ne samo što drugi, uvek smatrani kao značajni, dobijaju nove svetlosti — nego može poslužiti još i za rešenje nekih pitanja, koja su ce rodila sa poslednjim balkanskim ratom. Ali između mnogih pitanja, koja ce javljaju u vezi sa tom istinom o početku jačeg širenja Arbanasa izvan granica prave Arbanije, ima ih nekolika, koja nas naročito interesuju. To su: uloga Arbanasa u turskom carstvu pre pokreta hrišćanskih naroda protiv turske vlasti i posle toga; njihova uloga pri nasilnom širenju muhamedanstva u srpskom narodu; kako je došlo do arbanašenja ranijih čisto srpskih krajeva na granici prave Arbanije; i u kakvoj vezi stoje muhamedaniziranje i arnaućenje srpskoga življa na tom prostoru, kao i dalje od njega.

Ta su nas pitanja interesovala kao čoveka koji ce bavi proučavanjem prošlosti i srpskog i susednih mu naroda. Za njihovo proučavanje mi smo upotrebili podatke prvoga reda i fakte od nesumnjive vrednosti, kao pri pretresanju kojeg bilo drugog istorijskog pitanja. Proučavanje njihovo, međutim, dovelo nas je do nekih sasvim novih rezultata i pogleda ne samo o nimalo poznatim nego i o najistaknutijim pitanjima iz prošlosti srpskog naroda iz takozvanog turskog perioda i do uverenja da i u tako malo poznatom i događajima tako siromašnom periodu ima jačeg kontinuiteta velikih ideja nego što ce dosad sudilo.

Ali, da nam ce ne bi moglo prebaciti što razmatrajući gornja pitanja uzimamo u vid poglavito odnos Arbanasa prema Srbima i prema tome donosimo sud o karakteru, držanju i radu prvih, mi ćemo ovde doneti i kratku istoriju najstarijeg arbanaškog naselja u Sandžaku, koje nije bilo muhamedansko nego hrišćansko. Ta kratka istorija arbanaškog naselja u Sandžaku biće samo dopuna ostalome i iz nje će ce još jasnije videti da su Arbanasi muhamedanci bili bez nacionalne svesti, prosti izvršioci želja turske vlade i najbolji pomagači u muhamedaniziranju Turcima potčinjenih hrišćana.

Izvor: Projekat Rastko / “O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandžaku” – Jovan N. Tomić / Knjižara Gece Kona