„Prema informacijama koje stižu iz više institucionalnih krugova, postoji snažan utisak da se pojedini delovi slučaja drže pod strogom kontrolom i premijer Macut štiti rektora i dekana, ne zbog istine, već zbog načina na koji će istina izgledati u javnosti“, naglasio je Đurđev.
Đurđev je direktno upitao da li vrh izvršne vlasti, uključujući premijera Đuru Macuta, ima potpun uvid u sve detalje i da li je spreman da ih podeli sa javnošću.
„Premijer Đura Macut mora da kaže da li institucije rade bez ikakvog uticaja ili postoje ‘crvene linije’ koje se ne prelaze. Jer ako unutar sistema postoji osećaj da se ne ide do kraja, onda je to ozbiljan skandal da istina nije prioritet.
„Izvori ukazuju da se pažnja skreće na sporedne teme, dok suštinska pitanja ostaju bez odgovora: ko je bio odgovoran za bezbednost, ko je kontrolisao pristup objektu, ko je poslednji imao kontakt. To nisu detalji to je srž istrage.“
Đurđev je naglasio da građani s pravom postavljaju pitanja i da više nema prostora za izbegavanje odgovora.
„Građani Srbije nisu naivni. Kada u ovako teškom slučaju nema ni odgovornosti ni jasnih rezultata istrage, postavlja se pitanje da li neko štiti sistem umesto da štiti istinu.“
Gde je odgovornost? Ili se računa na to da će medijska buka da zatrpa istinu i da građani sve zaborave?“
Đurđev je poručio da je na premijeru Đuri Macutu da hitno prekine ćutanje institucija i obezbedi potpunu transparentnost.
„Premijer ne sme da se krije iza birokratije. NJegova je obaveza da garantuje da institucije rade svoj posao bez straha i bez zaštite bilo koga. Ako toga nema, onda postoji ozbiljan problem koji više niko ne može da ignoriše.“
On je naglasio da je nedopustivo što ni nedeljama nakon tragedije javnost nema jasnu rekonstrukciju događaja. „U svakom javnom objektu postoje procedure ulazno-izlazne evidencije, dežurstva, kamere, interni protokoli. Ako sve to postoji, onda postoje i odgovori. Pitanje je zašto ih javnost ne čuje.“
Đurđev je postavio niz konkretnih pitanja na koja institucije duguju odgovore „Da li su sve kamere bile u funkciji i da li su snimci u potpunosti analizirani? Da li postoje evidencije ulaza i izlaza u kritičnom periodu? Ko je bio zadužen za bezbednost objekta te večeri i koje su mere preduzete? Da li su uzete izjave svih koji su mogli imati saznanja?“ Kada se na konkretna pitanja dobija tišina ili opšti odgovori, građani zaključuju da se nešto ne saopštava. Taj utisak može da otkloni samo potpuna transparentnost, ništa manje. On je dodao da više sagovornika iz nadležnih struktura ukazuje da postoji pritisak da se slučaj „drži pod kontrolom“ u komunikacionom smislu.
„Premijer mora da garantuje da ne postoje nedodirljivi. Vrana vrani oči ne vadi. Zašto premijer štiti rektora i dekana? Ako unutar sistema postoji i najmanja sumnja da se nešto prećutkuje ili odlaže, onda je njegova dužnost da to preseče. U suprotnom, sumnja postaje jača od bilo kog saopštenja.“
Đurđev je naglasio da ako su postojali propusti, oni imaju ime i prezime. Ako nisu, onda institucije moraju da stanu iza toga jasno i bez dvosmislenosti.
Na kraju, Đurđev je poručio da pokušaji da se slučaj vremenom relativizuje neće uspeti. „Možete kontrolisati narativ neko vreme, ali ne možete ugušiti istinu ako ona izlazi i iz samog sistema. Što se više ćuti, to je sumnja veća. A kada sumnja postane jača od institucija, onda je problem mnogo veći od jednog slučaja.“
„Možda neki idiot u Vladi Srbije računa da će protok vremena učiniti svoje. Ali kada postoji previše nerazjašnjenih pitanja, vreme ne gasi priču već je rasplamsava. Srbija neće zaboraviti.“ zaključuje Đurđev.
Optužbe bivšeg potpredsednika “Mi Snaga naroda” za finansijske malverzacije u stranci, saradnju sa Vučićem i službama pogledajte OVDE.
Izvor: Poredak
