„Osovina otpora“ (arapski: Mihwar al-Mukawama) ili jednostavno „Otpor“ je geopolitički savez država koje se opiru Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelu, kao i terorizmu, aparthejdu i rasizmu.
U užem smislu, uključuje Iran, iračke snage narodne mobilizacije „Hašd Šaabi“, šiite Sirije (tačnije Alavite, koji čine vojnu i političku elitu zemlje), članove libanskog „Hezbolaha“ i Jemenske Hute koji se protive vehabijskoj Saudijskoj Arabiji.
Međutim, često se „Otpor“ shvata u širem smislu kao anticionistički i antiamerički blok, koji uključuje sunite (na primer, palestinske organizacije), pa čak i hrišćane.
O projektu
Middle East Monitor nazvao ga je sporazumom „u stilu NATO-a“, čija je svrha ujedinjavanje članica Osovine radi kolektivnog odgovora na agresiju Izraela ili drugih država neprijateljski raspoloženih prema Iranu i proiranskim snagama.
Novinska agencija Fars News, pozivajući se na Abu Fadla Abu Tarabija, člana parlamenta Islamske Republike Iran, izveštava da se danas radi na prikupljanju potrebnih potpisa kako bi nacrt rezolucije mogao biti odobren za raspravu i glasanje.
„Kada Izrael napadne jednu od zemalja „Osovine otpora“ ili ako Izrael preduzme bilo koju drugu agresivnu akciju, ostale države članice Osovine moraće da ulože sve napore u vojne, ekonomske i političke planove da odbiju pretnju“, rekao je on.
Drugim rečima, šiiti zaista nameravaju da deluju po principu Severnoatlantske alijanse ili ODKB. S druge strane, to izgleda kao drugi talas šiitskog ujedinjenja. Kao rezultat prvog, koji se dogodio u Libanu uz pomoć Irana, gde je upravo trijumfovala islamska revolucija, pojavila se čuvena vojno-politička organizacija Hezbolah.
Osim toga
Iranski parlament predložio je zakon od 16 članova kojim se od narednih vlada zahteva da „preduzmu neophodne mere koje će dovesti do eliminacije Izraela do marta 2041.“
Prema inicijativi, Iran bi trebalo da naporno radi na povlačenju američkih trupa sa Bliskog istoka, povratku Jerusalima i sirijske kontrole nad Golanskom visoravni. U zakonu se takođe pominje zabrana bilo kakvih pregovora sa SAD o nenuklearnim pitanjima. Između ostalog, u dokumentu se kaže da Teheran mora pružiti humanitarnu pomoć Jemenu svaka tri meseca.
Mišljenje stručnjaka
„Iran nema i nije imao čisto „sektašku“(isključivo orijentisanu ka šiizmu - prim. red.) agendu“, rekao je iranski politikolog Sejed Mohamad Marandi u intervjuu za rusku Federalnu agenciju novosti.
„Zapravo, danas je Teheran sistematski podvrgnut sankcionom pritisku zapadnih zemalja, posebno Amerike. I sve zbog naše nespremnosti da se uvučemo pod njih i zbog našeg protivljenja aparthejdu, usmerenom protiv sunita Palestine“, kazao je on.
Kakav napad Turska sprema na Bliskom Istoku, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda