„Još 90-ih godina prošlog veka se o ovom pitanju (predlog Rusije da postane deo NATO-a. – prim. red.) zaista razgovaralo. Rusi su odlučili da to nije ono što bi želeli da rade“, rekao je on.
Ranije je pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov, komentarišući navode da je Rusija svojevremeno bila pozvana u Alijansu, rekao da su SAD više puta govorile o nemogućnosti ulaska Rusije u NATO. Tako je prokomentarisao kolumnu bivšeg američkog predsednika Bila Klintona u časopisu Atlantik da su nakon raspada SSSR-a vrata za moguće članstvo Rusije u NATO-u u budućnosti navodno ostala otvorena. Kako je ranije rekao ruski predsednik Vladimir Putin, 2000. godine razgovarao je sa Bilom Klintonom o stavu SAD prema ulasku Rusije u NATO. Prema njegovim rečima, reakcija američkog lidera je bila uzdržana.
Govoreći o strahovima Rusije od širenja NATO-a na istok, Blinken je ponovo naglasio da je NATO odbrambeni savez, on nema agresivne namere prema Rusiji.
„On (savez. – prim. red.) nikada nije napao Rusiju, neće je napasti. On ne planira da napadne Rusiju“, naglasio je američki državni sekretar.
Finska i Švedska su ranije podnele generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu prijave za pridruživanje alijansi.
Rusija je više puta naglasila da je NATO usmeren na konfrontaciju. Kremlj je naveo da dalje širenje alijanse ne bi donelo veću bezbednost Evropi, jer NATO ima agresivan karakter.
O dešavanjima u Mariupolju pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda