Према његовим речима, 2024. година почела је "пљуском руских дронова и пројектила који су пали на Украјину", а руски председник Владимир Путин тврдио је да Украјина не може да се одупре руском нападу и да ће унутрашње поделе и енергетска зависност спречити Европску унију да јој прискочи у помоћ.
"Припремио се за рат који ће трајати само неколико дана. Многи Европљани су били близу тога да мисле исто. Међутим, ствари су се испоставиле сасвим другачије. Путин није могао да замисли да ће две године касније Украјина и даље пружати отпор", навео је Борељ.
Он је додао да су украјинске оружане снаге победиле у бици за Кијев и Херсон и ослободиле више од половине територије коју је заузела Русија. Такође, прекинуле су блокаду црноморских лука и приморале Русију да повуче највећи део своје флоте са окупираног Крима, пише Борељ.
"Међутим, украјинска контраофанзива прошлог лета није дала очекиване резултате и руски агресори врше притисак на Украјину, настављајући са интензивним бомбардовањем. Русија у 2023. години готово да није напредовала на бојном пољу, али је Путин и даље спреман да пошаље стотине хиљада младих Руса да гину да би освојили Кијев. Његова војска и његов народ пате, али он не зна пут назад", оценио је шеф европске дипломатије.
Он је позвао да се Кијеву обезбеде средства неопходна за окупацију територија, укључујући ракете дугог домета и друге модерне системе наоружања. Борељ је навео и потребу јачања противваздушне одбране Украјине.
Паралелно са овим мерама потребно је развијати европски сектор војне индустрије, написао је Борељ и додао да је ова индустрија далеко од спремности да реши проблеме са којима се суочава.
"Као резултат тога, поново чујемо да Украјина не може да победи и да подршка Запада неће издржати. И поново се појављују искушења помирења. Ове идеје су биле погрешне 2022. године, а погрешне су и данас. Не смемо дозволити да они кроје нашу политику према Украјини. Као што је Сем Грин, стручњак за Русију на Краљевском колеџу у Лондону, рекао: 'Путин можда жели преговоре, али не жели да преговара'", навео је Борељ.
Он је додао да руски председник жели да што пре оконча сукоб, али само под његовим условима.
"Путин говори о 'денацификацији', 'демилитаризацији', 'демонтажи'. Три речи које значе само једно: капитулација. Он је већ у бројним приликама показао да никада не преговара у доброј вери и да не поштује постигнуте договоре. А данас, мање од годину дана пре америчких избора, за које верује да би могли да иду у прилог његовим империјалистичким амбицијама, ко може озбиљно да верује да Владимир Путин тражи компромис?", запитао је шеф европске дипломатије.
Како је оценио, Путин је погрешио у погледу способности своје војске, отпора Украјинаца и у погледу европског јединства.
Победа Украјине пред руском агресијом је најбоља гаранција безбедности за Европу, рекао је он и закључио да, уз помоћ ЕУ, "Украјина може да врати империјалне амбиције Русије на сметлиште историје".
Украјина, одбрана ЕУ и ситуација у Црвеном мору теме састанка у Бриселу
Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ најавио је данас да ће војна подршка Европске уније Украјини, одбрамбена спремност ЕУ и безбедносни изазови у Црвеном мору, Сахелу и Гвинејском заливу, бити главне теме неформалног састанка министара одбране ЕУ у Бриселу.
"Украјини треба више муниције", рекао је Борељ новинарима по доласку на састанак и поручио да ЕУ мора да покаже да њена "јасна посвеценост Украјини остаје и да се наставља".
Он је додао да је важно да се разјасни ситуација и да ЕУ зна "где смо и како цемо бити до краја године" и до марта.
Од министара је затражено да тачно представе шта су урадили, шта раде, шта планирају да ураде, како бисмо имали јасно разумевање шта све мора заједно да иде да би се Украјини обезбедило оно што јој је потребно и да би се постигли циљеви које смо установили", поручио је Борељ.
Он је додао да ће се током састанка разговарати и о Фонду да помоћ Украјини у оквиру Европског мировног фонда и подсетио да је пакет подршке Украјини сутра на дневном реду лидера ЕУ. Борељ је рекао да ће се током састанка разговарати и о одбрамбеној спремности ЕУ, нарочито о спремности да се развије стратегија за европску одбрамбену индустрију.
"Морамо да ојачамо одбрамбену индустрију ЕУ", навео је Борељ на друштвеној мрежи X (Твитер).
Борељ је изразио уверење да ће данас бити донета одлука о стварању нових морнаричких мисија ЕУ, које ће учествовати у пратњи трговачких бродова у Црвеном мору, који се суочавају са нападима Хута. Он је изразио наду да ће мисија бити покренута 17. фебруара и истакао да још треба да се донесе одлука која ће земља преузети команду, где ће се налазити штаб и која ће средства морнарице обезбедити државе чланице.
Он је додао да ће операција бити названа "Аспидес", што значи "заштитник", а што је, нагласио је, и сврха мисије.
"Заштита бродова, пресретање напада на бродове, неучествовање у било каквим акцијама против Хута, и само блокирање напада Хута на пловила", рекао је Борељ. Разговараће се и, како је навео, о ситуацији у Сахелу.
Борељ је истакао да су Мали, Нигер и Буркина Фасо, које је назвао земљама са војним диктатурама, напустиле Економску заједницу држава западне Африке (ECOWAS), док се, како је рекао, повећава утицај Русије.
"(Био је) веома висок, већ веома снажан већ у Малију, а можда ускоро у Нигеру или у Буркини (Фасо). Тиме се ствара нова геополитичка конфигурација овог простора", оценио је Борељ. Он је додао да 24. маја истиче рок за војну мисију коју ЕУ има у Малију и да ће државе чланице морати да одлуче да ли желе да наставе мисију или не, што ће, нагласио је, бити засновано на одлуци министара спољних послова.
Напад на Санкт Петербург погледајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг