Најновије

НЕШТО КРУПНО СЕ КРИЈЕ! Велика анализа ББЦ-a о Харкову! Када Енглези овако пишу, онда је све јасно

Украјина је знала да Русија планира летњу офанзиву, али не и где ће је започети, пише ББЦ.

Наводи се да је то постало јасно 10. маја, док су се руске снаге пробијале кроз граничну област близу Харкова, другог највећег града у Украјини.

Од тада су заузеле велики број села на украјинској североисточној граници, и покушавају да напредују даље док украјинске надјачане снаге покушавају да утврде ослабљену линију фронта.

Тампон зона или дубљи продор?

Уласком у Вовчанск, само пет километара дубоко на украјинској територији, и заузимањем великих делова украјинске територије у Харковској области, руске снаге можда покушавају да створе тампон зону да би одбиле украјинске прекограничне нападе.
Увидевши релативно лоше стање украјинске одбране, можда имају и много амбициозније планове.

Руски председник Владимир Путин већ неко време говори о постављању неке врсте „санитарне зоне", која би штитила јужну Белгородску област од напада дроновима или пројектилима.

Белгород се такође показао рањивим на прекограничне упаде две руске паравојне формације из Украјине које се боре против Руса.
Русија би могла да планира даљи прекогранични продор ка северном граду Сумију, ка североистоку.

Шеф украјинске војне обавештајне службе Кирило Буданов верује да „мала група снага" чека тамо, спремна да делује.

Сергеј Шојгу, нови шеф руског Савета за безбедност, рекао је само да војска напредује у свим правцима.

То би могло да подразумева дубљи продор у Украјину, како би се присилио Кијев да преусмери снаге са најжешћих жаришта на фронту у источном Донбасу, или како би се заузимали све већи делови територије.

Америчка експертска група Институт за ратне студије верује да је главни циљ да се створи тампон зона, баш као и руски војни аналитичар Анатолиј Матвијчук.

Али руске снаге напредују и ка селу Липтси, неких 20 километара од северног обода Харкова и, према речима Матвијчука, „практично можемо да видимо предграђе Харкова кроз двоглед."

Одједном би заузимање другог највећег украјинског града могло да буде у руским плановима.

Да ли је Харков угрожен?

Са 1,4 милиона становника пре рата, Харков се налази само иза Кијева и Дњепра по економској важности за Украјину.

Сувише је близу границе да би имао довољну противваздушну одбрану и изнова се налазио на мети смртоносних руских бомбардовања из балистичких и прекројених противавионских пројектила и једрећих бомби.

Кад би Русија успела да га заузме, Матвијчук каже да би то представљало „прекретницу" у рату и да би тешко погодило украјински индустријски потенцијал.

То не делује много вероватно.

Украјински и западни коментатори су убеђени да Русија нема довољно ресурса да то постигне.

Ако је требало 80.000 војника да се заузме разорена Авдејевка на истоку у фебруару, много већи град као што је Харков захтевао би бројке које Русија напросто нема.
Владимир Путин је рекао да „нема планова у овом тренутку" за заузимање тог града, мада он није увек био искрен кад су у питању његове амбиције у Украјини.

Председник Владимир Зеленски, током посете Харкову, рекао је да је ситуација у региону „генерално под контролом", мада област остаје у изузетно тешком положају.

„Стратешке намере руских трупа су да опколе Харков као регионални центар", каже Александар Мисиенко, шеф Центра за војне и политичке студије у Кијеву.

На тај начин, не само да би створили тампон зону дубоку 10-15 километара, каже он, већ би то Русији дало прилику да нападне Харков касније.

Украјински војни блогер Јуриј Бутусов каже да је превише грешака почињено у одбрани границе и, сада када су руске снаге виделе колико је танко распоређена одбрана, могле би да покушају да поставе и тампон зону и десантну основицу, за покретање продора дубље на украјинску територију: „Наравно, то им је циљ."

Руска усредсређеност на исток

Месецима се рат развлачио док су руске снаге остваривале мале напретке са великим људским губицима, нарочито у источној Доњецкој области.

Џек Ветлинг из Краљевског института за уједињене службе верује да је главни циљ летње офанзиве „проширење руског продора у Донбасу", са циљем пресецања линија снабдевања, а потом и пружања властитим снагама руте и на север и на југ.

Кад је Русија покренула напад у фебруару 2022. године, њен декларисани циљ био је да заузме читав Донбас, састављен од Доњецка и Луганска.

Три месеца после заузимања Авдејевке, руска војска је бацила око на друге мете северозападно од града, међу њима и стратешки важан град на брду Часив Јар.

Роб Ли из Института за истраживања спољне политике каже како се верује да су украјинске трупе стациониране у Часив Јару премештене у Харков, оставивши Украјини мање доступних јединица тамо.

Губитак Часив Јара оставио би украјинске градове у Донбасу још рањивијим на руске нападе.

Присиливши Украјину да посвети трупе, противваздушну одбрану и артиљерију одбрани другог града, притисак би такође био извршен на фронт даље на југу, близу реке Дњепар а потом угрозивши и велики југоисточни град Запорожје.
Руске снаге су већ успеле да заузму једано јужно село које је Украјина повратила прошлог лета.

Чак и кад би Украјина још увек контролисала село Роботине, очигледно је да руска офанзива на северу врши значајан притисак на украјинске надјачане снаге на другим местима.

Да ли Русија има довољно ресурса да оствари напредак?

У Кијеву верују да руске снаге у Украјини сада износе више од пола милиона војника.

То украјинску војску чини и бројчано надјачаном баш као и што се тиче оружја, сада када Владимир Путин посвећује процењених 8,7 одсто читавог руског економског учинка (БДП) на одбрану и безбедност.

Али појачање које чека са друге стране северне границе наводно износи свега 20.000 војника и, упркос свим извештајима о плановима Кремља да мобилише још 300.000 Руса, нема доказа за било шта слично.

Иако укупна украјинска војна сила броји око 800.000 војника, Русија има велику бројчану надмоћу у крупним ратним зонама.

Виши украјински генерал изјавио је да је однос на неким местима чак један напрема десет.

Слична предност наводно је и у гранатама.

Украјина је недавно усвојила закон који смањује доњи праг старости мобилизације за две године на 25, а то би могло да повећа њену војску за наводних 100.000 војника.

Али за ту промену ће бити потребно времена.

Баш као и да стигну америчке залихе оружја у склопу пакета помоћи вредног 61 милијарду долара изгласану у америчком Конгресу у априлу.

Врховни командант НАТО савезничких трупа у Европи генерал Кристофер Каволи рекао је да је уверен да украјинска војска може да одбрани фронт: „Руси немају бројке неопходне за стратешки продор… штавише, немају довољно вештине и способности да то учине."

А човек именован за украјинског врховног команданта у фебруару Александар Сирски сматра се архитектом украјинског одговора у септембру 2022. године, кад је војска успела да потисне руске јединице са више од 500 места у Донбасу и Харковској области.

Једно од ослобођених села било је Вовчанск.

Разлика је сада та да су руски команданти научили на властитим грешкама.

- Град Харков и читава Харковска област су сада циљ свих наших напора да учинимо животе становника Харкова безбеднијим - рекао је ове недеље украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба.

Шта Путин жели?

И док руски вођа жели да оствари напретке на терену, било је знакова да је Кремљ спреман да се врати мировним преговорима напуштеним пре две године.

- Отворени смо за дијалог о Украјини, али такви преговори морају да узму у обзир интересе свих земаља које учествују у сукобу, па и наше - рекао је Владимир Путин кинеској државној новинској агенцији Синхуа.

Његове опаске стижу месец дана пред мировни самит у Швајцарској, организованом на захтев председника Зеленског.

Русија није позвана у Лусерн 15-16. јуна, али Швајцарци кажу да ће присуствовати више од 50 земаља заједно са Украјином, а они покушавају да доведу и руског савезника Кину.

Скандалозна изјава Блинкена: Не жалимо због смрти Раисија, Иранцима је вероватно боље без њега

Извор: Информер.рс

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube

Oops, an error occurred! Code: 2024061319093039ea697b