Овог пута, чини се да је Њу Делхи одлучан да оштро реагује, оптужујући Пакистан за подршку сепаратистима у Кашмиру. Међутим, упркос тензијама између две нуклеарне силе, мало ко у Пакистану очекује прави рат.

"Мислим да потпуни рат између Индије и Пакистана није могућ. Нуклеарне способности обе земље представљају велику препреку за пуну конфронтацију", каже Имтијаз Гул за DW, извршни директор Центра за истраживање и безбедносне студије са седиштем у Исламабаду, главном граду Пакистана.

Страх од уништења до сада је спречавао рат већих размера. Али, сада је Њу Делхи предузео низ оштрих мера против Пакистана. Прекинуте су готово све дипломатске везе, затворене границе и суспендован је арање копнених и ваздушних граница и суспензију Споразума о реци Инд из 1960. године, који регулише дељење воде из система дивовске реке. Као одговор, Исламабад је снизио ниво дипломатских односа са Њу Делхијем и обуставио билатералну трговину.

Шта је следеће

Пре шест година је у самоубилачком нападу убијено четрдесет припадника индијских паравојних снага у Пулвами, такође у индијском делу Кашмира. Тада је Индија узвратила ваздушним ударима на Пакистан. Дошло се на ивицу рата, али је криза завршена затишјем.

"Да ли би Индија могла поново да удари? Индијски премијер Нарендра Моди и његова влада су под огромним притиском да узврате војним ударом", каже за DW Правин Донти, аналитичар Међународне кризне групе са седиштем у Белгији.

Како додаје, Модијеве власти рутински гаје непријатељску реторику према Пакистану и то је сада подгило очекивања јавности

"Ова влада се снажно ослања на то како изгледа у очима грађана и вероватно осећа да, како би умирила своје присталице, мора почети војну операцију. А она пак мора да изгледа убедљивије од ваздушних удара из 2019. године", истакао је.

Донти каже да дипломатски потези "немају исти умирујући ефекат на јавну свест као војне опције". Упозорава да је "вероватноћа војне операције висока". Али Малиха Лоди, бивша пакистанска амбасадорка у Сједињеним Државама, верује да би такав потез "био дочекан снажним војним одговором из Исламабада".

"Имао би непредвидиве последице и покренуо би потпуну кризу. Идеја о ограниченом рату испод нуклеарног прага, о којем се спекулише у Индији, носи са собом неизмерне ризике. Такав сценарио треба избегавати по сваку цену", каже она.

Шијед Ата Хаснаин, бивши индијски генерал, рекао је да одговор Индије не мора да буде исхитрен и да "треба да се спроведе када успех буде загарантован". Позвао је јавност да има поверења у политичко и војно руководство.

Колико је Пакистан рањив на притисак Индије?

Индија и Пакистан ће у догледно време бити у стању хладног рата, каже Гул. Мисли да ће Њу Делхи наставити притисак на Пакистан користећи међународни утицај.

"Индија ће покушати да изолује Пакистан. Једнострани излазак из Споразума о рекама је велика претња", каже. Додаје да су обустава трговине и виза, заједно са међународном изолацијом Исламабада, "најубедљивији алати које Индија има". Према Гулу, Пакистан има ограничене опције: "То је земља која је гладна страних улагања".

Пакистан мори тешка криза са галопирајућом инфлацијом. Уз то земља се суочава са екстремистичким групама које делују у провинцијама Белуџистан и Хајбер-Пахтунва на западу и северозападу.

На политичком плану, и даље је у затвору један од најпопуларнијих политичара у земљи, бивши премијер Имран Кан. Његове присталице су у сукобу са војним естаблишментом. Дуготрајни сукоб са Индијом око Кашмира има потенцијал да додатно потресе земљу.

Геополитички фактор

Уједињене нације су позвале Индију и Пакистан да покажу „максималну уздржаност“ како би се проблеми "решавали мирно кроз смислено међусобно ангажовање".

Слично, кинеско Министарство спољних послова затражило је од регионалних ривала да "покажу уздржаност, нађу заједнички језик" и "на одговарајући начин реше разлике путем дијалога". Иран је већ понудио посредовање, а Саудијска Арабија је изјавила да покушава да "спречи ескалацију".

Иако је председник САД Доналд Трамп најпре осудио напад у Пахалгаму, у најновијем коментару о том питању уздржао се од заузимања стране.

"Тензије на тој граници трају већ 1.500 година. Увек је било тако, али сигуран сам да ће то некако решити. Познајем оба лидера", рекао је Трамп новинарима. Према чланку у часопису Њузвик, "Сједињене Државе морају да се крећу кроз сложен дипломатски пејзаж", након напада у Кашмиру.

"Подршка Вашингтона Индији, његово растуће партнерство са том земљом и напори да управља односима са Пакистаном који има све јаче везе са Кином, кључни су за очување стабилности у региону и избегавање већег сукоба. Вашингтон ће вероватно гурати дипломатска решења, са циљем да умири кризу и спречи даље насиље. Исход неће утицати само на Јужну Азију, већ би могао да преобликује глобалну безбедност, посебно с обзиром на растући утицај Кине у региону", пише магазин.

Извор: Мондо