Правда

Познаје вас цела Србија, а о вама се тако мало зна. Реците нам кад вам почиње дан и колико дневно времена дајете Хитној помоћи? - Сама себи се чудим. Устајем негде око пола четири. Припремим чајеве које сваког јутра пијем, скувам кафу, шминкам се, сређујем се за посао, а уз све то време опуштам се уз музику. Волим да слушам француски радио, то ме релаксира и спрема за напоран дан. Око 5.15 излазим из куће. Сваког дана идем превозом с Бањице, тролејбусом 40 или 41. У Хитну стигнем пре шест, покупим своје податке и припремам се за укључења, која почињу већ од шест сати. Како све то издржавате? - Није лако. Поготову када имате разних манијака. У пола шест је током зиме мркли мрак. Прошле зиме је снег био до колена и свако јутро сам ја прва пробијала пут. Било је тешко, али себи сам говорила: „Издржи, издржи, мораш да издржиш“. Недавно је било речи о вашој оставци. Да ли се сада ситуација смирила? - Данас човек мора да се чува свега. Волела бих да живим слободно, да могу да кажем све што мислим и да не постоји опасност да ће оно што сам рекла било ко схватити на погрешан начин. Мој бели мантил је чист. Нико ми ништа није нашао ни за корупцију ни за ишта друго што би било професионална грешка, али нашли су ми изговорене речи. Речи које нису моје! Смело тврдим да је то било оно што је требало да ме сруши. Зашто, није ми јасно. Од момента кад је било речи о мојој оставци, много је тога промењено. Видело се да нисте заштићени. Додуше, била сам заштићена од јавности. Покренуте су групе на Фејсбуку које су биле против моје оставке. Да ли то значи да ви нисте рекли ту реч „швалерација“? - Не, никад. Ја то нисам рекла, после сам чак чула да је могуће да се на радију наместе неке речи. Рекли су да могу да се исеку речи и слова и да могу да их послажу како год хоћете, тако да може да испадне да сте то рекли, а заправо нисте. Не верујем да је ово нешто политички, верујем да је освета, можда неких људи из моје бранше. Извор: Курир