Pravda

Poznaje vas cela Srbija, a o vama se tako malo zna. Recite nam kad vam počinje dan i koliko dnevno vremena dajete Hitnoj pomoći? - Sama sebi se čudim. Ustajem negde oko pola četiri. Pripremim čajeve koje svakog jutra pijem, skuvam kafu, šminkam se, sređujem se za posao, a uz sve to vreme opuštam se uz muziku. Volim da slušam francuski radio, to me relaksira i sprema za naporan dan. Oko 5.15 izlazim iz kuće. Svakog dana idem prevozom s Banjice, trolejbusom 40 ili 41. U Hitnu stignem pre šest, pokupim svoje podatke i pripremam se za uključenja, koja počinju već od šest sati. Kako sve to izdržavate? - Nije lako. Pogotovu kada imate raznih manijaka. U pola šest je tokom zime mrkli mrak. Prošle zime je sneg bio do kolena i svako jutro sam ja prva probijala put. Bilo je teško, ali sebi sam govorila: „Izdrži, izdrži, moraš da izdržiš“. Nedavno je bilo reči o vašoj ostavci. Da li se sada situacija smirila? - Danas čovek mora da se čuva svega. Volela bih da živim slobodno, da mogu da kažem sve što mislim i da ne postoji opasnost da će ono što sam rekla bilo ko shvatiti na pogrešan način. Moj beli mantil je čist. Niko mi ništa nije našao ni za korupciju ni za išta drugo što bi bilo profesionalna greška, ali našli su mi izgovorene reči. Reči koje nisu moje! Smelo tvrdim da je to bilo ono što je trebalo da me sruši. Zašto, nije mi jasno. Od momenta kad je bilo reči o mojoj ostavci, mnogo je toga promenjeno. Videlo se da niste zaštićeni. Doduše, bila sam zaštićena od javnosti. Pokrenute su grupe na Fejsbuku koje su bile protiv moje ostavke. Da li to znači da vi niste rekli tu reč „švaleracija“? - Ne, nikad. Ja to nisam rekla, posle sam čak čula da je moguće da se na radiju nameste neke reči. Rekli su da mogu da se iseku reči i slova i da mogu da ih poslažu kako god hoćete, tako da može da ispadne da ste to rekli, a zapravo niste. Ne verujem da je ovo nešto politički, verujem da je osveta, možda nekih ljudi iz moje branše. Izvor: Kurir