Правда

Мегатренд универзитет формирао је нову, независну комисију која ће у року од месец и по дана проверити квалитет докторске дисертације министра полиције Небојше Стефановића, најавио је јуче нови ректор тог универзитета др Слободан Пајовић. У циљу промене имиџа највећег приватног универзитета у Србији, на којем је ове године већ уписано до 20 одсто бруцоша мање него лане, осим нове комисије, јуче је представљено и ново руководство Мегатренда, у којем више нема некадашњег министра просвете др Жарка Обрадовића, који је био проректор, као ни проф. др Владана Кутлешића, који је словио за наследника Миће Јовановића. Ректор Пајовић је рекао да су компетентност и област научног рада били основни критеријуми за одабир чланова независне комисије и објаснио да се чекало оволико дуго јер су државни факултети забранили својим професорима да сарађују са приватним факултетима. Комисију чине професори државних факултета, и то др Божидар Лековић са Економског факултета у Суботици Универзитета у Новом Саду, др Светислав Табароши, пензионисани професор београдског Правног факултета, и др Иван Радосаљевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Др Радосаљевић на Факултету политичких наука предаје методологију политичких наука, важи за строгог професора код којег „не може да се прође” већ „мора да се зна”, а у његовој биографији је забележено да је био члан првог извршног одбора Главног одбора Социјалистичке партије Србије. Др Лековић је стручњак за менаџмент, а предаје на Економском факултету у Суботици, на којем је био и декан. Иначе, на то место је 2007. године изабран у трећем покушају, јер наставно-научно веће није ниједном од тројице кандидата давало потребан број гласова. Избори су праћени под будним оком Демократске странке, која је протестовала што су кандидати за декана били људи „веома ангажовани у време Слободан Милошевића”, при чему је истакла да је Лековић до 2000. године био истакнути функционер Југословенске левице. Проф. Табароши је предавао на Правном факултету, на катедри за правно-економске науке, а у пензију је отишао пре две године. Ректор Пајовић је подсетио да је Мегатренд одмах формирао своју комисију, која је утврдила да Стефановићев докторат није плагијат, али да „то није било довољно за јавност”. – После представљања извештаја комисије, Мегатренд ставља тачку на питање доктората Небојше Стефановића – каже др Пајовић. Део нове развојне стратегије Мегатренда биће и подизање квалитета докторских студија. – Убудуће се не може приступити ниједној одбрани доктората ако се претходно рад не објави у референтном часопису – рекао је ректор и истакао да раније то није био тако стриктан захтев, иако је Комисија за акредитацију управо овај услов навела као највећи недостатак већине докторских дисертација одбрањених на Мегатренду. Пајовић је навео да је министар Стефановић испоштовао ову процедуру, то јест да има објављен рад, и рекао да је Мегатренд отклонио недостатке из извештаја КАПК, а да је несклад између броја уписаних и дипломираних од 240 одсто, била – математичка грешка у извештају КАПК.

Прочитајте још:

Русија ће Европи заврнути гас на зиму!

ДНР саопштила да је преузела контролу границе са Русијом

Сличну муку мучи и Универзитет „Унион”, на којем такође постоји проблем да се пронађу стручни професори државних факултета који ће ући у комисију која ће испитивати докторат Александра Шапића, функционера Демократске странке и председника општине Нови Београд, који је докторирао на Факултету за пословно-индустријски менаџмент. Ректор Универзитета „Унион” Златко Стефановић за наш лист каже да је овај универзитет веома заинтересован за формирање комисије, да је њему лично криво што то толико траје и да почетком септембра очекује одговоре неких професора. – Имамо проблем да пронађемо компетентне чланове, да нам не би после замерили да комисија није била довољно стручна. Наш став је да у комисији треба да буду у најмању руку ванредни професори, а не желимо да ангажујемо ни професоре који су у пензији. Уз све уважавање њиховог знања, овде ипак треба да буде неко ко зна вешто да користи електронске изворе, а млађи су ипак вештији са модерним технологијама – објашњава Стефановић. Ректор каже да је учешће у комисији одбио велики број професора са државних факултета, а да је покушавао да нађе одговарајуће стручњаке и у Македонији и Хрватској. На наше питање зашто су професори одбили да буду чланови комисије, ректор одговара да неки нису дали образложење, други су их упутили на колегу са катедре, трећи су се правдали летовањима или вишемесечним стручним усавршавањем у иностранству, а било је и оних који су отворено рекли да се плаше какве би последице по њихову каријеру оставило учешће у оваквој комисији. Јавност Србије очекује формирање комисије и за трећи докторат који је оспорен ових дана, а који је изашао из пера градоначелника Београда Синише Малог. Декан Факултета организационих наука проф. др Милан Мартић каже за „Политику” да је, што се тиче ове високошколске установе, докторат Малог – „чист”. – Урађена је детаљна анализа докторске дисертације, о томе се расправљало на седници нашег већа средином јула и закључено је да пропусти у цитирању коришћене литературе не умањују научни допринос докторске дисертације. За овакав извештај је гласало 120 људи, нико није био против, а четворо је било уздржано – каже др Мартић. Пошто је Универзитет у Београду био на летњој паузи до 25. августа, извештај је јуче достављен Ректорату, додаје декан ФОН-а. У Ректорату БУ су за наш лист потврдили да је извештај ФОН-а стигао и да ће бити прослеђен већу научних области и Сенату. Раније је проректорка Иванка Поповић рекла да у овом случају постоје два сценарија: да Сенат прихвати образложење ФОН-а или да се формира комисија која би преиспитала дисертацију Малог. Извор: Политика