Најновије

Трагом чувене "српске чашице": Овако се пече ракија

До испијања прве чашице ракије процес је дуг и потребно је пуно рада, али како кажу саговорници Дневног, печење ракије је код њих традиција која се преноси с генерације на генерацију.
Tипичан домаћин, фото: ЈуТјуб скриншот

Tипичан домаћин, фото: ЈуТјуб скриншот

Према мишљењу великог броја правих српских домаћина, крај септембра идеалан је за печење ракије. Које друго него шљиве! Иако има много варијација, шљивовица је најраспрострањенија и својеврстан је српски бренд. И док већина вас одлази предстојећег викенда пут својих села, викендица и имања, како би испекли омиљено пиће, ми вам преносимо наше искуство уз савет: док се пече нова, ред је пробати и ону стару, прошлогодишњу, проверено добру ракију. Уживајте! Процес почиње када шљива сазри. Тада се дрво омлати и скупе се шљиве и сипају у пластичне каце или бурад. Ту превре три недеље до месец дана. Дужина врења зависи од врсте шљива. Џенарике брже превре, чачанкама и стенлејкама је потребно више времена. Најбоља ракија, према нашим саговорницима, добија се од ранке шљиве. Процес врења око месец дана Пре него што почнете са печењем, морате да знате да ли је процес врења готов, а то се види пошто шљива пени. Процес зависи и од температуре, па ако је лето топло, врење траје око три недеље, а ако је нешто хладније, као ове године, онда траје дуже. За печење је потребан казан у коме се саврела комина крчка, табарка у којој се налази вода и где се пара претвара у ракију, лула која из казана сакупља пару и доводи до табарке и капак који је ту да спречи испаравање квалитетних састојака комине. Живко (56) пече ракију пуних 30 година, из хобија. Ту љубав пренео му је покојни таст, а данас редовно одлази у село Дружетић надомак Коцељеве, где има викендицу и имање са неколико стабала шљива, које редовно одржава и сваке године пече ракију „за своју душу". – Након три, четири недеље, када се процес врења заврши, комина се сипа у казан у коме се кува. Казан има систем за дестилацију. Ту се дестилује испарење од шљиве која је преврела и кува се. То испарење постаје алкохол, ракија. Код нас се углавном прави мека ракија, јачине 10-12 гради – прича Живко.
Повезано:НАУЧНО ПОТВРЂЕНО : Ракија је лековитаДоктор Хаус се радује српској ракијиДиректор Дома ученика потрошио скоро милион динара на алкохол!
Од меке ракије до препеченице Да би се испекао један казан ракије који у просеку има 100 литара, потребно је око два сата. – Мека ракија се сакупи у пластичне каце, и онда када се испече већа количина меке ракије, све се сипа у казан који се пре тога добро опере, поново се ложи ватра и врши се дестилација и то је такозвани препек. Тада се прави препеченица и то је оно што се код нас најчешће пије – објашњава Живко. Да би добило 100 литара препеченице, потребно је око 1.200 килограма шљива, и најмање три дана како би се испекла. На сличан начин ракију пече и Драгош (51) из Роанде код Свилајнца. Он је ове године пекао џенарика, које су слабије. – Испекли смо пет казана, то је око 100 литара ракије. Онда смо то поново сипали у казан, препекли смо је и добили смо око 40, 50 литара чисте ракије, која има око 50 степени. Ако је и то јако, сипа се медицинска дестилисана вода која ублажи ракију да буде слабија – објашњава Драгош. Шљиве морају да буду зреле Он каже да је битно да шљиве не буду зелене јер ће ракија да буде кисела. – Чачанке и стенлејке не смеју да се оберу се дрвета, већ морају саме да опадну, да стоје дан, два на сунцу како би омекшале, па се онда ставе у буре - прича Драгош. Он ракију пече годинама, у томе му помажу супруга и отац, који је углавном задужен за прикупљање грања и дрва за ватру. Како каже, потребно је још нешто урадити како би ракија била добра. – Када почнем да печем, у једну теглу ставим мало воде и прва ракија из луле иде у теглу, како штетан алкохол не би отишао у ракију. Он остаје у тегли, а боља ракија се прелива у суд, који се код нас зове џабане – објашњава Драгош.
Најбоља су храстова бурад Испечена ракија се сипа у стаклене балоне, а према нашима саговорницима, најбоља су храстова бурад. Ракија може и одмах да се пије, али је најбоље да одстоји неколико месеци. Ако ракију сипате у дрвена бурад, дрво сваке године упије по литар, два ракије, због чега мора да се долије. Потребно је водити рачуна и о томе да ракија не промени боју. У бурету ракије не би требало да стоји дуже од годину дана, како не би почела да губи на квалитету. Тада треба да се источи у флаше, у којима може да стоји дуго. – Пре ручка попијте једну чашицу, не више – саветују наши саговорници.
Живели! Извор: Дневно.рс

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА