Правда

Овиме ће, практично, започети процес поновне приватизације најпрофитабилнијег домаћег предузећа. Колико ће тачно капитала држава понудити на продају, од 78,1 одсто акција које поседује, и по којој цени, процениће управо изабрани саветник, а "пресудити" Влада. Пре четири године, процена је била да цела компанија вреди око 2,2 милијарде евра, па је тадашња влада за пакет од 51 одсто тражила минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски "Телеком", није био спреман да издвоји толику суму одједном, већ само 950 милиона евра у кешу и остатак за инвестиције, па је тендер пропао. Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, сматра да је крајње време за продају "Телекома". - Реч је о делатности где су инвестиције веома важне како би се држао корак са конкуренцијом, а обавезна уплата дела профита у државну касу свакако не доприноси даљем развоју "Телекома" - објашњава Ковачевић. - Држави би, у оваквој фискалној ситуацији у каквој је, сигурно боље било да прода ову компанију и то цело своје власништво. Према Ковачевићевом мишљењу, држава не би требало да задржи ниједну акцију у "Телекому", јер ће, у случају да је реч о неком значајнијем проценту, око 40 одсто, на пример, то само "кочити" будућег већинског власника. Такође, то може и те како да утиче и на постигнуту продајну цену. Ковачевић не жели да спекулише са потенцијалном продајном ценом за "Телеком", само истиче да акције ове компаније до данас нису листиране на Београдској берзи, а та цена била би добар показатељ колико је интересовање инвеститора. И Ненад Гујаничић, берзански аналитичар, истиче да је веома тешко рећи колико нека компанија вреди, уколико није била на берзи. - Могуће су само процене, поредећи ситуацију са другим компанијама, пре свега у региону - истиче Гујаничић. Оно што је свакако позитивно по питању домаћег тржишта акција јесте да је оно у првих 11 месеци остварило скок од 25 одсто, што свакако побољшава изгледе вредновања нових компанија као што је "Телеком". Такође, на Београдској берзи нема превише алтернатива, па би инвеститори свакако жељно дочекали котирање "Телекома". Наравно, ово никако не мора да значи да би компанија вредела више него пре неколико година када је продавана на тендеру. Једино је извесно да се приликом продаје контролног пакета акција добија нешто виша цена из простог разлога што су тада инвеститори спремни да плате више јер могу чинити с фирмом шта им је воља. Развој мобилног банкарства Од прошлог тендера за "Телеком", расписаног крајем 2010. године, до данас, промењена је структура власништва у овом домаћем оператору. Прво је сам "Телеком" кроз кредит откупио пакет акција од грчке компаније "Оте" за 380 милиона евра, чиме је оператор прешао у стопроцентно српско власништво. Потом је део акција "Телекома Србије" бесплатно подељен грађанима и радницима компаније, па сад поредак изгледа овако: 58,1 одсто је у власништву Републике Србије, 20 одсто у рукама самог "Телекома", док остатак поседују грађани. Наредних дана "Телеком" би требало и званично да постане власник Дунав банке чиме му се отвара и тржиште мобилног банкарства.

Прочитајте још:Хвала Немачкој што чизму не увија у свилу и ограничава „производњу магле” у БеоградуШешељ: Хрвати плаћали српске политичаре

Извор: Вечерње новости