Правда

Наиме, министарство на чијем је челу Александар Вулин у нацрту истиче да право на пензију имају учесници рата који су били у војсци Краљевине Југославије у рату од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија, они који су "учествовали у антифашистичкој народноослободилачкој борби" као припадници партизанских одреда народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године. Како се наводи у нацрту, право на пензију се односи и на оне "који су учествовали у одбрани територијалног интегритета и суверенитета земље у Другом светском рату у саставу Југословенске војске у отаџбини, почев од 17. априла 1941. године до 12. септембра 1944. године". Истовремено, право на пензију и инвалиднину стекли би и они који су вршили "војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. априла 1992. године, а за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине - до 19. маја 1992. године, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности СФРЈ". Занимљива је одредба по којој би право на пензију и инвалиднину имали и учесници оружаних акција предузетих "за време мира после 27. априла 1992. године ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности СР Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије, до ступања на снагу овог закона", као и на оне који су "за циљеве државне безбедности" учествовали у рату у СР Југославији од 24. марта до 26. јуна 1999. године. Истовремено, примедбе на нацрт закона изнео је Фонд за хуманитарно право, у делу који се односи на дефинисање права цивилних жртава рата. Сандра Орловић, извршна директорка ФХП-а, каже за Данас да је министарство ригидно дефинисало појам цивилних жртава рата и искључило неке од најрањивијих категорија жртава рата (породице несталих и жртве сексуалног злостављања). "Далеко повољнији статус је дат војним инвалидима и породицама палих бораца, а то су само неки од илустративних примера дубоког неразумевања или простог неприхватања цивилизацијских тековина и обавезујућих норми у области заштите жртава кршења људских права", истиче Орловићева. Она додаје да је овакав нацрт закона није усклађен са правним тековинама ЕУ, а посебно са Европском повељом и Европском конвенцијом за заштиту људских права, као и са Директивом ЕУ о компензацији за жртве кривичних дела... "Уколико овај нацрт закона буде усвојен, ван домашаја његове заштите остаће најмање 15.000 особа које би у складу са начелима једнакости и заштите права жртава кршења људских права требала такву заштиту уживати у Србији", наводи Орловићева. Према њеним речима, нацрт закона не узима у обзир да су се током 90-их година, за време оружаног сукоба у Босни и Херцеговини и Хрватској на територији Србије дешавала кршења људских права, која су у узрочно-последичној вези са тим сукобима, која су документована и од стране међународних тела попут Уједињених нација и домаћих и страних међународних организација. Такође, наглашава Орловићева, поводом тих догађаја и судови у Србији су доносили правоснажне одлуке којим је судски потврђено да су се акти кршења људских права догодила.

Прочитајте још:Лазански: Нема успешне спољне политике без јаке армијеШешељ најавио: Сваке недеље ћемо „обрадити“ по једног министра! (ВИДЕО)

Извор: Данас