Правда

Донедавно је било незамисливо да се у Немачкој нека књига домаћег писца прода у више од 1,5 милиона примерака и да са топ листа истисне светске бестселере попут "Да Винчијевог кода" или "Хари Потера". Но и то се недавно догодило, а да ствар буде невероватнија ради се о роману у којем је главни лик – нико други него Адолф Хитлер – главом и брковима. Дакле, немачки писац Тимур Вермес вероватно није ни сањао да ће његов роман под називом "Er ist wieder da" или у слободном преводу "Погоди ко се вратио", доживети такав мега успех у Немачкој али и целом свету, јер се књига тренутно преводи на чак 35 језика, а откупљена су и права за филм. Углавном, нацистички вођа Адолф Хитлер буди се из мртвих у Берлину 2011. године, готово пуних седам деценија након што се убио у свом подземном бункеру последњих дана Другог светског рата, и из перспективе времена у којем је живио коментарише данашњи живот у немачкој престоници. Прве речи оживелог Хитлера представљају чуђење што Берлин још уопште постоји. „Што је ово? Улице и зграде још су овде и Бранденбуршка врата! Па јасно сам наредио да се након моје смрти све уништи! Не само зграде, него и врата. И кваке на вратима. И шарке, али не само оне дугачке. Шрафове и ексере треба извадити, а затим немилосрдно искривити. Врата треба самлети тако да од њих остане само иверје. А онда спалити!", шокиран је „пробуђени" Фирер. Иако овакав почетак романа читаоца може заварати, ипак се ради о хумористичном, па чак и сатиричном роману, којег критичари описују као урнебесно забаван и духовит. Они који га критикују јединствени су у ставу да је непримерено и немогуће па чак и увредљиво и понижавајуће за његове жртве, представљати Хитлера као неку симпатичну особу. Међутим сам аутор Тимур Вермес, којег је изненадила овако велика популарност романа и позитивне критике немачких читалаца, објаснио је да му није била намера приказивати нацистичког вођу као духовиту и позитивну личност у контексту његове историјске улоге, него на занимљив и јединствен начин, цитирајући Хитлерове изјаве из времена кад је био на власти показати како се не треба чудити да су га масе тих година следиле и прихватале његове идеје које су се после показале погубним не само за Немачку него и за цели свет. Желео је, каже, показати да и неко ко се може сврстати међу највеће злочинце у историји човечанства може у појединим тренуцима и ситуацијама бити симпатичан, забаван и духовит. Но за критичаре је проблематичан посебно начин приповедања јер се Хитлер изражава у првом лицу, попут стила писаног у његовом "Мајн Кампфу", а након првобитног шока о Берлину који још увек постоји, пробуђени "фирер" својим порукама коментарише и друге сегменте свакодневног живота, рецимо, чињеницу да у Немачкој живи велик број Турака. Он то тумачи претпоставком да је Карл Дониц успео наговорити Турке да се придруже снагама сила Осовине. Радња се даље одвија на начин да телевизијски продуценти траже нову звезду за стенд-ап комедије, а кад налете на Хитлера, мисле да је његов имитатор и одличан интерпретатор па га ангажују за шоу. Хитлер прихвата улогу, а онда кроз разне згоде и незгоде почиње у сасвим неочекиваним ситуацијама да дели разне савете. Тако рецимо саветује како освојити жене реченицом: "Женска срца су као битке, ако оклевате, нећете ниједну освојити". Осим што дели савете, Хитлер се, између осталог, спетља и са својом асистенткињом у шоу која је Јеврејка, а његов популизам и вегетаријанство одлично се уклапају у дух модерног Берлина. Већину времена Хитлер је намргођен као и у правом животу па каже: "Оно што ме највише живцира код ових јутарњих типова је њихово ужасавајуће добро расположење, као да су се пробудили још пре три сата и већ освојили Француску". Критичарима није добро "села" ни насловна страна књиге која је потпуно бела и само с препознатљивим раздељком и брчићима, као и цена од 19,33 евра што је заправо година у којој је Хитлер дошао на власт. Јавност је и даље подељена, а медији су на почетку књигу игнорисали, но након рекордне продаје морали су се на њу осврнути. И ту су се мишљења разилазила, зависно о ставовима појединих новина. Но очито, времена се мењају па и у Немачкој. Некадашња табу тема постаје све занимљивија, из чега свако може извући закључак какав њему одговара. Извор: Дневно.хр