МОСКВА – Пријава Москве за учешће на међународној експертској конференцији посвећеној противракетној одбрани одбијена је, пише Политика.
Организатори ове годишње конференције, на којој Русија традиционално учествује (а пре две године ју је и организовала управо у Москви), то објашњавају речима да „због разлика у ставовима нису у стању да обезбеде потребне услове за прихватање руске делегације”. Тако ће се у Мајнцу, од 17. до 20. јуна, о протвивракетној одбрани (ПРО), укључујући и постављање америчких ракета у Европи, разговарати без Русије. Пре овога су и САД одбиле да о систему ПРО разговарају с Москвом: „Мешање Русије у украјинску кризу представља нарушавање међународног права и довело је до привременог прекида нашег дијалога у војној области. Ми нисмо продужили сарадњу с Русијом на тему противракетне одбране”, рекла је Елен Бан, заменица помоћника министра одбране САД.
„Истичемо да се тај корак уклапа у општу линију прекида дијалога с Русијом по питању ПРО коју у последње време спроводе САД и њихови савезници у НАТО”, прокоментарисало је руско Министарство иностраних послова, додавши да је разговор о тој теми у политичким и војним каналима већ блокиран, а „сада је, изгледа, дошао ред на прекид контаката у индустрији и експертским круговима”.
Министарство подсећа да је Москва у више наврата предлагала „иностраним колегама” да организују заједнички рад на спречавању евентуалних претњи и изазова у ракетној области и да ти предлози остају на снази, али је „мала вероватноћа да се то може реализовати кад једна страна, у суштини, у потпуности прекида контакте. То може изазвати нарушавање стратешке равнотеже и подривање међународне стабилности”. Према мишљењу званичне Москве, „настала ситуација само потврђује наше закључке о правој функцији противракетног потенцијала који стварају САД и њихови савезници”. Вашингтон, међутим, и даље наставља да доказује да постављање противракетне одбране у Европи није усмерено против Русије. „Наша политика није усмерена против руских балистичких ракета. Ми се штитимо од ракета далеког домета, које могу бити лансиране из региона изван евроатлантског простора”, тврди ових дана званични представник Пентагона Џон Вајнфилд.
Истовремено, Вашингтон наглашава да „неће пристати на било каква ограничења своје противракетне одбране” и да ће постављање система ПРО бити урађено тако да „Русија неће имати могућност управљања и контроле система на територији НАТО-а”.
Иако се понашање Северноатлантске алијансеобјашњава руским „мешањем” у украјинску кризу, проблеми око ПРО настали су много раније, такорећи од самог почетка реализације пројекта Бушове администрације о инсталирању америчке ПРО на територији Европе. Објашњење да ракете пресретачи инсталиране у Пољској неће бити окренуте Русији, него према Ирану и Кореји, није могло да задовољи Москву јер га је уз остало демантовала и географија. Москва годинама објашњава да се проблем може решити врло лако – тако што би се дале правне гаранције онога што представници Алијансе стално говоре, дакле, да нема могућности да се ракете макар накнадно окрену према Русији. Вашингтон не жели да потпише такав документ. На састанку у Лисабону 2010. године постигнут је споразум да се Русији омогући учешће у систему и контроли система ПРО, што је теоретски значило да се може створити заједнички европски систем безбедности који је предлагала Москва. Ипак, то се никад није реализовало. Долазак Обаме на власт пружао је наду да ће се нешто изменити и Америка је заиста одустала од постављања ракета у Пољској, али је заправо због економске кризе само реорганизовала пројекат, учинивши га на тај начин јефтинијим, па уместо да буде стациониран на једном месту, систем ће бити покретан – ракете ће „шетати” на НАТО бродовима и бити увек спреме да делују тамо где Алијанса закључи да је то потребно. Русија стално истиче да понашање САД и НАТО на војном плану не може остати без одговора, што доказује и чињеница да се у последње време буџет за војску драстично повећава и да се веома много улаже у науку која је усмерена на војну област. Ипак, какав ће бити одговор Москве, још није познато – за сада знамо само да је планирано постављање „искандера” у Калињинграду, али је сасвим јасно да се на томе неће завршити. Стручњаци стално истичу да „Русија има и планове и средства да их реализује и да минимализује претњу својој безбедности”. Европске земље које допусте да се на њиховој територији инсталирају НАТО ракете мораће да се суоче са чињеницом да одговор на то представљају руске ракете усмерена на њих. А што све то може значити нову трку у наоружању – никога изгледа не брине. Извор: Политика (Љубинка Милинчић)
