Правда

У тренутку када је српска влада коначно усвајала важан сет реформских закона уследила је (не)очекивана оставка српског министра финансија Лазара Крстића. Крстић се повукао из владе јер нису прихваћени његови предлози за оштрије мере у јавним финансијама: смањење пензија од најмање 20 одсто, плата у јавном сектору 15 одсто, отпуштање 160.000 људи, поскупљење струје поскупи за 30 одсто. Вучић такве мере није прихватио. „Премијер је мека срца, и зато има толику подршку народа“, навео је након оставке Лазар Крстић. Полуреформе, популизам, изостанак инвестиција и привредног раста – та прича може да се заврши веома неславно по Србију, сматрају економски стручњаци са којима смо разговарали. Крстићеве мере – безобразлук? Предложене мере Лазара Крстића су најобичнији безобразлук, оцењује Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште. „То што је он предложио је сеча секиром по неким стеченим правима. Нама су потребне уштеде, али нама нису потребне уштеде на пензијама, платама лекара, на платама професора и наставника. Нама требају уштеде тамо где паре шикљају у стотинама милиона евра, а о чему нико не говори: државне банке морају да престану да дају буразерске кредите и ето вам само ту пола милијарде чисте годишње уштеде“, каже Стевановић и наставља да набраја: „Требало би престати са суманутом политиком субвенција, које се навелико најављују. Затим, требало би прекинути са тајним уговорима, који наносе енормну штету Србији. На пример, Ер Србија је прошле године имала губитак од 80 милиона евра, а они се тиме хвале. За остале тајне уговоре не смем ни да помислим какви ће бити резултати. Једино што би требало урадити је отпуштање бар 150.000 партијски запослених људи из јавног сектора. То су праве уштеде, а не да буразерску економију и тајне дилове морају да плате сиромашни пензионери и поштени радници који су потребни овом друштву“, наводи Стевановић. Меко срце премијерско Крстићева изјава о „меком срцу“ је покушај правдања премијера, али је ипак скандалозна, каже Биљана Степановић, главна уредница магазина Нова економија. „Премијер једне земље није ту да има меко срце. Онај са меким срцем иде у неку хуманитарну организацију да тамо ради. Премијер једне земље као што је Србија мора да буде неко ко ће да повуче заиста тешке потезе. Још је горе што је премијер признао да није стању да повуче потезе које мора да повуче. Председник владе мора да нам саопшти шта ће да уради, јер ми тај одговор нисмо добили. Бесмислено је у таквој ситуацији говорити о реформама“, оцењује Биљана Степановић. Оставка Крстића је била „споразумна“ – бар су тако убеђивали грађане сви актери. Вундеркинд са Јејла требало би да остане у Влади као саветник недефинисане позиције, а и да ради на ребалансу буџета иако се не слаже са мерама премијера. Сулудо је ширити хармоничну слику, сматра Александар Стевановић. „Хармонију можете имати између играча једнаке вредности, а Александар Вучић је сада једно 100 пута моћнији играч од Крстића. Крстић једноставно није желео да остане запамћен као министар финансија земље која је банкротирала и зато се на време извлачи са тог места.“ Закон о раду - позитиван корак? Као део пакета реформи – и то онај о којем се изгледа слажу сви у влади – данас би требало да буде усвојен и Закон о раду. Синдикати су најавили протесте против и најавили генерални штрајк јер сматрају да ће бити препуштени самовољи послодаваца. Наши саговорници међутим не деле то мишљење, и позитивно виде нови Закон о раду. „Према досадашњем закону, када некога једном запослите практично више не можете да га отпустите“, каже Биљана Степановић. „То је довело до тога да су приватни послодавци избегавали да запошљавају раднике за стално и тражили су друге модалитете. Промене закона о раду су, иначе, биле нешто на чему су стално инсистирали страни инвеститори“, напомиње она. Да ли ће сада, када је Закон скројен по жељама инвеститора, заиста стићи и најављиване инвестиције? Неће – сигуран је Александар Стевановић. „Можда ћемо имати још неких тајних дилова, али то нису инвестиције и боље је да тога немамо. Можемо очекивати још виртуелних инвестиција, као што су биле Мубадала, Мерцедес, фабрика чипова и сличне ствари. Можемо очекивати да за релативно ситне паре продамо нека од јавних предузећа која не би требало продавати, а ту су озбиљни кандидати Телеком, аеродром и Електропривреда Србије“, наводи наш саговорник. Стевановић сматра да су напредњаци наставили погрешну политику демократа – не схватајући да је проблем српске економије недостатак раста, а не дефицит. „Дефицит је само последица. Сви беже у сиву економију и затварају бизнисе, па је чак и центар Београда сабласно празан; нико више неће да се бави бизнисом јер се не исплати. Бизнис је претерано оптерећен, регулација је ужасавајућа, високи су намети на најниже плате и неспособност да се обрачуна са партијском економијом и партијским запошљавањем које је започела ДС, а СНС наставила – све су то постулати бивше политике која у лошијим околностима даје још лошије резултате“, невесели је закључак Александра Стевановића. Банкрот? „Прогноза Народне банке Србије (НБС) је да ће ове године бити милијарду евра страних инвестиција, али ја не знам одакле ће оне доћи и у којим секторима, јер се само најављују а не долазе“, примећује Биљана Степановић. „Чак и да је та минимална пројекција тачна, то је недовољно, и мање је од инвестиција које смо имали претходних година.“ Недовољно краћење расхода и никакав раст привреде и скоро непостојеће инвестиције – да ли те рачуница која води у банкрот? Јавност је до сада више пута накнадно сазнала да је земља била на ивици платежне неспособности. Александар Стевановић да Србија сигурним кораком корача ка банкроту те да је „само питање времена када ће међународна заједница саопштити да је Србија земља која не испуњава своје обавезе. Са дефицитом који се ближи износу од 10 процената, то је неизбежно.“

Прочитајте још:Погледајте нови закон о радуПутин: Украјина сноси одговорност за обарање малезијског авиона

Извор: Дојче веле