Правда

"Линеарна решења изгледају најлакша, јер постоји привид да се сви третирају једнако. А то није тачно. Постићи ће се да сви буду незадовољни, што може да изгледа као политички најјефтиније, али ће се повећати већ постојеће неправичности, што ће деловати негативно и на ефикасност и на радну мотивисаност", рекао је Глигоров Танјугу. Плата је накнада за рад, додаје он, па би у складу с тим и њен износ требало да се усклади с тим колико је конкретна особа продуктивна. Он сматра да линеарно смањивање свакако неће моћи да се примени када је реч о пензијама, јер, како каже, има доста веома малих пензија и то би повећало немаштину и социјалне проблеме. "Накнаде за рад и пензије би требало утврдити кроз реформу јавног сектора и социјалних трансфера, што није краткорочна ствар", рекао је Глигоров. Како ће и колико примања бити смањена, видеће се у ребалансу буџета за 2014. чије је доношење најављено за овај месец, а Глигоров упозорава да би, смањење плата и пензија могло да делује рецесионо. Проблем би, према његовим речима, могао бити и дубљи, ако и у наредном периоду изостане привредни раст. То би, сматра он, могло да доведе и до новог смањења примања запослених у јавном сектору. "Само смањење плата ће утицати рецесионо, мада није јасно колико тачно. Ако би привредни раст изостао и у следећим годинама, онда би фискални проблеми остали исти или би се погоршали. Онда би биле потребне додатне мере штедње, што би значило да би се стање, социјално и привредно, погоршало", рекао је Глигоров Танјугу. Уочи ребаланса буџета он коментарише да ће проценат за који ће примања бити смањена зависити највише од смањења других издатака.

Прочитајте још: Док ЕУ одустаје од штедње, ми стежемо каишЕнергетска политика Србије у процепу

Најпре би, каже, ваљало смањити субвенције, у које рачуна и све губитке које преузима буџет и губитке на јавним набавкама. Потом, додаје, смањење зарада зависи и од реформе јавне администрације и јавних и других служби. "Плате и пензије морају да прате продуктивност и способност људи да штеде. Наравно, ако нема пара, онда је држава спремнија да покрива губитке и субвенционише профите, а онда ће се смањивати плате. У том случају, смањења би могло да буде значајна имајући у виду да су изгледи привредног опоравка прилицно рђави", оценио је Глигоров који је иначе сарадник Бечког института за економска истраживања. Саговорник Танјуга као највећи позитиван утицај на привредни раст када је реч о јавној потрошњи, види јавна улагања, јер, како каже, то пре свега значи непосредно запошљавање. Позитиван утицај би, додаје, имало и смањење непосредних пореза и доприноса, посебно на рад, јер се тиме, према његовим речима, подстичу приватна потрошња и инвестиције. Негативно би, међутим, додаје Глигоров, на раст утицало евентуално повећање пореза на додатну вредност (ПДВ), које је Фискални савет помињао као опцију уколико плате и пензије не буду смањене за 15 одсто, јер смањује потрошњу и инвестиције. "Само повећање ПДВ-а није неко решење јер смањује домаћу тражњу, мада то зависи од тога колико се новаца може прикупити, због отежане наплате пореза, и на шта ће се тај новац потрошити. Ако се тим новцем покривају губици, онда ништа. Додатан проблем би, у том случају, могло да буде и убрзање инфлације, што би могло да утиче на централну банку да и даље има високу референтну камату како не би дошло до притиска на динар", закључио је Глигоров. Извор: Танјуг