Правда

У намери да смањи минус у буџету министар финансија Душан Вујовић спремио је неколико мера које ће ускоро можда извући као кец из рукава како би опоравио јавне приходе. Осим борбе против сиве економије, надлежни министар размишља и о увођењу акциза на газирана пића, сазнаје „Политика”. Уколико ова одлука ступи на снагу, на свакој флаши неког газираног напитака биће налепљена акцизна маркица која ће произвођаче коштати динар или два, а која ће се на крају пренети на крајњег потрошача. Мера се неће односити на произвођаче минералне воде, већ само на оне који производе газиране сокове. Циљ је, да се све пунионице оваквих сокова ставе под контролу и да се смањи пословање у сивој зони. – На тај начин најлакше ће се контролисати произвођачи. Биће јасно да они који нису купили акцизне маркице послују у сивој зони. У те и такве пунионице онда се лако може послати инспекција – каже наш поуздан извор. Према оцени Милојка Арсића, акцизе се иначе уводе на производе који могу да имају негативан ефекат на здравље људи. – То су најчешће дуван и алкохолна пића. У акцизне производе спада и нафта. Међутим, неке земље уводе и акцизе на газиране напитке, то обично укључује и минералну воду. Акциза може да се уведе и на обичне сокове. У Америци, на пример, постоји идеја да се акцизним маркицама означи нездрава храна – каже наш саговорник.

Прочитајте још:Индекс пословног оптимизма у Европи у паду!Привредна комора Србије се реформише по узору на стране коморске системе

Он додаје да то за последицу може да има поскупљење газираних пића, али ће оно у нашем случају, како сада ствари стоје, бити безначајно – свега неколико динара. Једна од последица може да буде и шверц, нарочито у пограничним областима. Ако је кока-кола, на пример у региону јефтинија, наравно да ће власници малих радњи можда покушати да преко границе пренесу који пакет. Упућени у ову област наводе да је се то догодило Црној Гори након што је увела акцизе од 10 центи по литру. Тако на пример, власници малих радњи на граници, из Србије шверцују кока-колу у малим количинама, јер је она у нашој земљи, бар засад јефтинија. То је такозвани „магарећи” или „мрављи” шверц. Познаваоци ове области кажу да су иначе европске земље овакве акцизе уводиле у тренутку кад су приходи од типичних врста акцизне робе, као што су алкохол, дуван и нафтни деривати достизали свој максимум. Односно, до проширења базе производа обично је долазило онда када више није било могуће подизати ове намете. И када би свако следеће повећање акцизе на дуван или алкохол то тржиште гурало у шверц. То је управо у Србији случај, јер се након последњег повећања акциза на дуван појавио шверц резаног дувана. Посебну главобољу министру финансија задају дувански производи где су приходи у приличној мери подбацили. Па ће тако, према неким процена, бити за 200 милиона евра нижи од плана (900 милиона евра је било предвиђено буџетом). Стога не чуди што министар Вујовић размишља о оваквој идеји. Извор: Политика