Правда

Његова и даље венчана супруга и он дигли су руке од брака после многобројних успона и падова са којима су се суочавали. „Ручну” је повукао Ненад којем је центар за социјални рад на крају доделио старатељство над дететом. – Ни за шта на свету је не бих оставио. Кад пређем праг, заборавим на нервозу и постајем онај тата којем ништа није тешко: ни да скува, ни да почисти, ни да учи са дететом. Друга је ствар то што живимо тешко. Од када сам пре две године поднео захтев за развод, тај спор још није окончан. Због тога не можемо да остваримо право на дечји додатак, нити да добијемо субвенцију за плаћање комуналних рачуна. То би нам значило јер сам пре годину дана остао и без посла, проглашен сам технолошким вишком – истиче самохрани тата из центра Београда. Досад су „преживели” захваљујући новцу од отпремнине, а понекад им помогне и Ненадова мајка. Све издатке свели су на минимум, али сада већ постаје „густо”. – Срећом имамо кров над главом, стан сам наследио од баке. Да бих имао за рачуне, што пре морам да се запослим. Већ месецима трагам, идем на разговоре и – ништа. Изгледа да је послодавцима највећи проблем то што сам самохрани родитељ – закључује Ненад. Недаће самохраних очева исте су као и оне које муче мајке док саме подижу децу. Сем незапослености, проблема због неплаћања алиментације и спорог решавања судских поступака, самохрани родитељи, а посебно очеви, каткад се сусрећу и са дискриминацијом, па чак и од државе. Јер, отац као родитељ чак се и не помиње у Породичном закону где се искључиво говори о заштити мајке и детета, не и оца! Не постоје прецизни подаци колико у Србији има самохраних родитеља, па ни очева. Познато је само да њихов број расте. Незванично, око 90.000 малишана не виђају једног од родитеља, а најчешће су то тате. Будући да отприлике две трећине њих не плаћају алиментацију (око сто евра месечно), то само значи да око 60.000 најмлађих у Србији не добијају никакву накнаду. У Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања подсећају да се проблеми самохраних родитеља најчешће врте око новца, али и организације послова око детета. Јер, родитељ који није старатељ свашта је спреман да уради да би избегао родитељске обавезе – сели се или крије, чак и преписују имовину на неког трећег како би приказао да нема ни за себе, а камоли за дете. – У систему социјалне заштите самохрани родитељи остварују право на новчану социјалну помоћ и дечји додатак. У предшколском васпитању и образовању запослени имају право на апсолутни приоритет у обезбеђивању места за дете у предшколској установи, плаћају регресирану цену смештаја… Самохрани родитељ малолетне деце не може бити радно ангажован у другој и трећој смени. И локалне заједнице често обезбеђују да ови родитељи под повољнијим условима остварују право на регресирање превоза, исхране у школи, плаћање комуналних услуга – набрајају у министарству.

Прочитајте још:(ФОТО 18+) Заменица министра полиције Украјине – без гаћица!

У Удружењу самохраних родитеља Србије напомињу да се број самохраних очева драстично повећава. Од око 750 чланова чак 248 су самохрани очеви. – То нам говори само да морамо да скинемо повез са очију и признамо да је све већи број мајки које остављају своју децу, које су насилнице према малишанима и супругу, против којих се воде кривични поступци, како за неплаћање алиментације тако и за насиље над децом и мужевима. А што се тиче животних проблема самохраних очева, они се не разликују од оних који море и мајке, с том разликом што очеви нису увек спремни да преузму и женски део послова, па се мало теже привикавају на нову улогу – истиче Вера Тотић, председница Удружења самохраних родитеља. У Удружењу „Тата”, у којем се окупљају очеви, али и мајке, разведени и растављени из једнородитељских породица истичу да са оваквим системом социјалне заштите од државе не очекују – ништа. – Србија нема чак ни категоризацију породица и родитеља. Надлежно министарство већ деценију обећава да ће то спровести на исти начин на који се то ради у већини развијених земаља. Самим тим код нас не постоји прецизна евиденција о броју самохраних родитеља, нити дефиниција термина „самохрани” родитељ, отац или мајка. Немамо ни законом уређене дефиниције једнородитељске породице – упозорава Дејан Вишекруна, из удружења „Тата”, којем се од фебруара 2012. до прошлог лета за помоћ обратило више од 3.500 грађана, најчешће због процеса развода, пружања психолошко-социјалне и правне подршке, тренинга за разведени начин живота… Без једног родитеља отежан развој детета Недостатак једног родитеља одражава се на развој детета, зато што очеви и мајке имају различите улоге у васпитању. Одсутност из живота и те како оставља последице на дете, па оно онда нема адекватан модел по којем се мушкарци или жене понашају. Овај недостатак се може неутралисати, сматра психолог Сања Перковић Гога, уколико у широј породици или окружењу постоје људи који дете воле и спремни су да се укључе у васпитање. „Дечаци који одрастају само са мајкама немају узоре у другим мушкарцима са којима би се могли поистоветити, а то може довести до проблема у самопоуздању. Девојчице без мушког модела у породици често имају нереалне представе о мушкарцима, а како немају искуства у комуникацији са реалним мушкарцима, склоне су да их идеализују или демонизују. Раније ступају и у сексуалне односе и имају такође мање самопоуздања”, набраја психолог Сања Перковић Гога. Извор: Политика (Марија Бракочевић)