Правда

Ово, за “Новости”, каже Јосип Шосбергер, дипломирани економиста из Новог Сада и четврти слободни зидар у укупно 11 колена угледне јеврејске породице која је, на размеђу 17. и 18. века у Нови Сад дошла из Шашница или, на немачком, Шлосберга, у северној Словачкој. - Пре мене, масони су били и рођени стриц мог оца Еуген, као и моји старији преци Александар и Гершон Шосбергер - открива он. - Ло­жа којој припадам и на чијем челу сам једно време био, веома је цењена, не само у нашим, већ и у европским оквирима и једна је од десет које, под заштитом Регуларне велике ложе Србије, делују у Војводини. Шосбергер је и аутор књиге “Масони у Војводини 1785-1940”, на чијих више од 800 страна је стало мноштво потпуно непознатих докумената, као и више стотине имена слободних зидара, за чију оданост Великом архитекти је до сада мало ко знао. - Прву ложу “Пробитас” је 1785. на Петроварадинској тврђави, на којој је служио као царски официр, основао гроф Андрија Хадик (1710-1790). Грофовско имања био му је Футог, где је подигао и католичку цркву у којој и данас почива - каже Шосбергер. Хадика је, после смрти, заменио јеврејски велетроговац Симон Хиршл (1764-1856) који је, од 1804. године, храном снабдевао Карађорђеве устанике. У томе је великог, мада не и јавног удела имао и његов близак пријатељ, тадашњи карловачки митрополит Стефан Стратимировић (1757-1836), такође слободни зидар. Разлика у конфесији их није спречавала да на подршци српској револуције раде заједно, напротив. - Верска припадност за нас нема значаја. Штавише, религија и политика су за масоне забрањене теме, а питања везана за њих највећи грех. Наши темељни постулати су поштење, толерантност, мудрост и хуманост - објашњава Шосбергер. Хадик, Хиршл и Стратимировић су, дакле, били претече масонерије на северу данашње Србије, а од потоњих слободних зидара свакако треба поменути епископа будимског и бачког Платона Атанацковића (1787-1867), једног од најзначајнијих угледника СПЦ свог доба. Уз то, он је био и велики добротвор који је у Сомбору за школовање сиромашних ђака тамошње учитељске школе, иначе прве у Срба уопште, основао Фонд “Платонеум”. С друге стране, Јосипов предак Александар Шосбергер (1873-1944) био је први гинеколог специјалиста у Новом Саду у којем је, у априлу 1910. обавио и први царски рез. Уз то, основао је и покрајинску болницу, прву болницу павиљонског типа у јужном делу тадашње Аустроугарске. На списку масона који први пут обелодањује управо Шосбергерова књига је и др Игњат Павлас (1885-1942), пореклом Словак, а опредељењем велики српски родољуб, уз остало и председник Српског народног одбора који је у новембру 1918. припремио улазак ослободилачке војске Краљевине Србије у Нови Сад. То је, главом, платио у крвавој мађарској рацији 1942. Масон је био и Дака Поповић (1886-1967), који је 1924. пројектовао и изградио новосадски стадион “Карађорђе”.

Прочитајте још:СКАНДАЛ: Жена изводила онлајн секс перформансе у градској библиотеци!Доктрина министра Гашића

Васу Стајића нису хтели Значајни српски национални радник, својевремено председник Матице српске Васа Стајић (1878-1947), као професор Учитељске школе у Сомбору, пријем у тамошњу ложу “Јовендо” затражио је 19. фебруара 1910. Од шеснаесторице браће, открива Шосбергер, црне кугле у кутију за гласање су, међутим, убацила само тројица, па му се жеља да постане слободни зидар није остварила. Извор: Вечерње Новости