Pravda

Ovo, za “Novosti”, kaže Josip Šosberger, diplomirani ekonomista iz Novog Sada i četvrti slobodni zidar u ukupno 11 kolena ugledne jevrejske porodice koja je, na razmeđu 17. i 18. veka u Novi Sad došla iz Šašnica ili, na nemačkom, Šlosberga, u severnoj Slovačkoj. - Pre mene, masoni su bili i rođeni stric mog oca Eugen, kao i moji stariji preci Aleksandar i Geršon Šosberger - otkriva on. - Lo­ža kojoj pripadam i na čijem čelu sam jedno vreme bio, veoma je cenjena, ne samo u našim, već i u evropskim okvirima i jedna je od deset koje, pod zaštitom Regularne velike lože Srbije, deluju u Vojvodini. Šosberger je i autor knjige “Masoni u Vojvodini 1785-1940”, na čijih više od 800 strana je stalo mnoštvo potpuno nepoznatih dokumenata, kao i više stotine imena slobodnih zidara, za čiju odanost Velikom arhitekti je do sada malo ko znao. - Prvu ložu “Probitas” je 1785. na Petrovaradinskoj tvrđavi, na kojoj je služio kao carski oficir, osnovao grof Andrija Hadik (1710-1790). Grofovsko imanja bio mu je Futog, gde je podigao i katoličku crkvu u kojoj i danas počiva - kaže Šosberger. Hadika je, posle smrti, zamenio jevrejski veletrogovac Simon Hiršl (1764-1856) koji je, od 1804. godine, hranom snabdevao Karađorđeve ustanike. U tome je velikog, mada ne i javnog udela imao i njegov blizak prijatelj, tadašnji karlovački mitropolit Stefan Stratimirović (1757-1836), takođe slobodni zidar. Razlika u konfesiji ih nije sprečavala da na podršci srpskoj revolucije rade zajedno, naprotiv. - Verska pripadnost za nas nema značaja. Štaviše, religija i politika su za masone zabranjene teme, a pitanja vezana za njih najveći greh. Naši temeljni postulati su poštenje, tolerantnost, mudrost i humanost - objašnjava Šosberger. Hadik, Hiršl i Stratimirović su, dakle, bili preteče masonerije na severu današnje Srbije, a od potonjih slobodnih zidara svakako treba pomenuti episkopa budimskog i bačkog Platona Atanackovića (1787-1867), jednog od najznačajnijih uglednika SPC svog doba. Uz to, on je bio i veliki dobrotvor koji je u Somboru za školovanje siromašnih đaka tamošnje učiteljske škole, inače prve u Srba uopšte, osnovao Fond “Platoneum”. S druge strane, Josipov predak Aleksandar Šosberger (1873-1944) bio je prvi ginekolog specijalista u Novom Sadu u kojem je, u aprilu 1910. obavio i prvi carski rez. Uz to, osnovao je i pokrajinsku bolnicu, prvu bolnicu paviljonskog tipa u južnom delu tadašnje Austrougarske. Na spisku masona koji prvi put obelodanjuje upravo Šosbergerova knjiga je i dr Ignjat Pavlas (1885-1942), poreklom Slovak, a opredeljenjem veliki srpski rodoljub, uz ostalo i predsednik Srpskog narodnog odbora koji je u novembru 1918. pripremio ulazak oslobodilačke vojske Kraljevine Srbije u Novi Sad. To je, glavom, platio u krvavoj mađarskoj raciji 1942. Mason je bio i Daka Popović (1886-1967), koji je 1924. projektovao i izgradio novosadski stadion “Karađorđe”.

Pročitajte još:SKANDAL: Žena izvodila onlajn seks performanse u gradskoj biblioteci!Doktrina ministra Gašića

Vasu Stajića nisu hteli Značajni srpski nacionalni radnik, svojevremeno predsednik Matice srpske Vasa Stajić (1878-1947), kao profesor Učiteljske škole u Somboru, prijem u tamošnju ložu “Jovendo” zatražio je 19. februara 1910. Od šesnaestorice braće, otkriva Šosberger, crne kugle u kutiju za glasanje su, međutim, ubacila samo trojica, pa mu se želja da postane slobodni zidar nije ostvarila. Izvor: Večernje Novosti