Несаница је готово увек симптом психичког поремећаја или телесне болести. Од 20 до 80 одсто органских обољења, у склопу симптома имају и несаницу. Тако је већина кардиоваскуларних, респираторних, неуролошких, ендокринолошких, гастроентеролошких болести праћена и поремећајем спавања. Несаница, такође, "прати" и сва болна стања и обољења, као што су, рецимо,
Веза психичких проблема и несанице је, међутим, нешто другачија. Докторка Наташа Шиканић, психијатар "Про анима центра", у интервјуу "Новостима" истиче да су у тим случајевима поремећаји спавања само "врх леденог брега", односно - први видљиви сигнал иза кога се најчешће крију све распрострањеније депресија и анксиозност, акутни или хронични стрес. - Погрешно се мисли да је несаница само немогућност успављивања - каже докторка Шиканић. - Ако се током ноћи често будимо и имамо утисак да смо површно и лако спавали, то је несаница. Ако се будимо рано, око три или четири часа ујутру, и то је несаница. Најважнија карактеристика несанице је да се нисмо пробудили одморни и освежени.
Колико се дуго проблем са спавањем "толерише" пре него што се посумња да је узрок неки психички поремећај? - Несаница која траје два до три дана, посебно ако је праћена акутним стресом, сматра се нормалном, уобичајеном реакцијом у таквим ситуацијама. Да би се несаница посматрала као поремећај спавања, мора да траје неколико недеља.
Да ли сте присталица узимања лекова за спавање, или биљних препарата?
- Врло често пацијенти покушавају на почетку сами да реше проблем несанице узимањем разних препарата и медикамената на своју руку. Фармацеутски лекови могу да се узимају само уколико их психијатар пропише, док биљни препарати спадају у помоћна лековита средства и могу да се узимају уколико пацијенту помажу.
Како се стрес одражава на квалитет спавања? - Када смо под стресом, несаница, односно промењено спавање, у почетку има адаптивну функцију, и помаже нам да се тај стрес превазиђе и обради на прави начин. Јер, ми не знамо који ће од дневних догађаја за наш организам бити стресан, и који ће се одразити на наше здравље. Зато, у току ноћи, дневни догађаји се обрађују и смештају у одређене зоне у мозгу. Оно што ми зовемо стрес су, у ствари, догађаји који се нису у току ноћи обрадили. Гомилање оваквих догађаја после неког времена ствара посттрауматски стресни поремећај од ког пати велики број особа.
Како сан помаже у "прочишћавању" тих стресних догађаја? - У сновима се догађаји обрађују у такозваној РЕМ фази спавања. То је фаза када се очи током спавања интензивно померају, и тада се управо дешава то прочишћење. Оно што се не обради остаје као траума. Ми нашим пацијентима са овим проблемом радимо и такозвану ЕМДР терапију, односно терапију помоћу очних покрета, где трауму лечимо тако што у вештачким условима изазивамо РЕМ фазу.
Да ли је неопходно да сањамо да бисмо се ослободили терета који нам доноси стрес? - Сан је неопходан да би организам био здрав. Када заспимо, цео организам се "ресетује" и враћа у почетну хомеостазу, односно у нормалу. Када смо под стресом, у РЕМ фази се то обрађује, па ми у ствари сањамо проживљене догађаје. Тако се организам бори са стресом, кроз снове. Ако не успе, он упада у несаницу.
Када је несаница изолована болест?
- Несаница се јавља самостално и није симптом психичког поремећаја само у три случаја: код слип апнее, односно прекида дисања у сну, код синдрома немирних ногу и код нарколепсије, изненадног падања у сан.
Прочитајте још:
Колико су догађаји у сновима важни, и да ли психијатрима они нешто значе у дијагнози? - Сви сањамо, само се некада не сећамо шта смо сањали. Снови могу да открију пуно, али су увек и само симболично везани за особу која их има. Значи, не постоје универзална тумачења. Тако, на пример, депресивни људи често сањају мутну воду, покојнике.
Да ли несаница може да буде независна болест? - Несаница је обично само симптом неког поремећаја. Некада пацијенти примећују да имају психички проблем, док се неки јављају за помоћ само због несанице, несвесни онога што стоји иза. Они се не жале на било какве друге проблеме, осим на неспавање. Порицање је, иначе, један од несвесних механизама одбране који није добар и продуктиван (осим када је овај начин одбране користан у кратком временском периоду и има адаптивну функцију). Кад неко дуго пориче да има проблем, појави се несаница. Улога психијатра је да открије шта се крије испод, и да најпре реши проблем са спавањем, а онда тек да настави лечење дубљег проблема.
Како решити проблем несанице?- Несаница не може да се излечи за два дана, потребно је више недеља, понекад и месеци да се спавање поново успостави. То се постиже хигијеном спавања и подразумева да се увече увек у исто време одлази на спавање, да спаваћа соба или кревет служе само за спавање, све друге активности треба избацити из спаваће собе, осим сексуалних односа. Ако особа за неких двадесет минута не заспи, правило је да устане, може да гледа телевизију, чита књигу или уради неку другу опуштајућу активност. Кад му се приспава, иде на спавање, а ако ни у другом покушају не заспи, нек опет устане и посвети се одређеној активности. Погрешно је и контрапродуктивно да лежимо у кревету и на силу покушавамо да заспимо.
Да ли и хормонална неравнотежа код жена може да буде узрок несанице? - Већина жена је осетила утицај хормонске динамике на спавање. У ситуацијама када се из било ког разлога ремети или мења уобичајени ниво женских полних хормона, те промене утичу на циркадијални ритам и могу да имају негативан утицај на спавање. Жене се често жале на несаницу у ПМС-у, на почетку менопаузе, а такође, и за време трудноће. Када се ниво хормона врати у равнотежу и постигне хомеостаза, и спавање се успоставља.
Какве су последице дуготрајне несанице? - Ако се сваки дан будимо ненаспавани, губимо на квалитету живота, безвољни смо, уморни, исцрпљени, лоша нам је концентрација, а све то води у још већи психички поремећај од оног који се заправо крије испод несанице. Извор: Вечерње Новости