Правда

– У међувремену је дефицит у буџету знатно мањи у односу на план, створен је буџетски простор да се разговара о повећању. Та тема ће бити отворена приликом следеће посете мисије која у Србију долази крајем августа. Влада ће, међутим, морати да достави предлог мера које ће моћи да компензују тај трошак, који би настао евентуалним повећањем плата и пензија – закључује Шестовић. Управо један такав предлог мера за додатно смањење дефицита дали су експерти Светске банке у најновијем извештају о српским јавним финансијама. Како се оцењује, мањак у буџету може да се смањи 1,2 до 1,7 одсто бруто домаћег производа, тј. свега што грађани и привреда створе за годину дана. Мере које експерти ове међународне финансијске институције препоручују креаторима фискалне политике не предвиђају оштре корекције и болне резове. Унапређењем пореске администрације и бољим обухватом сиве економије, приходи могу да се повећају за око 100 милиона евра, што је око 0,25 одсто БДП-а. Такође, на државну помоћ привреди, укључујући ту и пољопривреду, одлази око шест одсто БДП-а, што је готово идентично издацима за образовање. Када би се неке од тих субвенција укинуле, дефицит би могао да буде мањи 0,2 одсто. Велики трошак, из угла јавног дуга представљају и активиране државне гаранције, које су према последњим подацима Министарства финансија веће од 200 милијарди динара. Када би држава успела са јавним предузећима да пронађе начин да на себе преузму враћање бар половине зајмова, јавни дуг би се смањио за нешто мање од 100 милиона евра, упозоравају из Светске банке. Неке уштеде могуће је направити и у здравству и образовању. Тако се у извештају наводи у укупном броју запослених у здравству немедицинско особље чини 25 до 30 одсто, што је двоструко више од европског просека. Постепеним свођењем броја немедицинског особља на европски ниво у року од неколико година, дефицит би могао да се смањи за 0,2 одсто БДП-а. Шестовић напомиње да стручњаци Светске банке уопште нису рачунали још неке буџетске приходе, који би у знатној мери поправили „крвну слику” јавних финансија. – Тако се на пример, према процени Пореске управе заостали порески дуг, који је могуће наплатити, процењује на чак две милијарде евра, а то чини чак шест одсто БДП-а – каже Лазар Крстић, главни економиста Светске банке и додаје да му није јасно зашто се одлаже наплата тих обавеза. Када је Србија прошле године ушла у програм са Међународним монетарним фондом, минус у каси је износио 6,6 одсто, док ће према проценама из Владе Србије на крају ове године дефицит бити мањи од три одсто БДП-а. Фискални савет, с друге стране, очекује да мањак у каси буде нешто већи од три одсто. Програм са ММФ-ом предвиђа да се мањак у каси на три одсто сведе до 2018. године, да би јавни дуг тада достигао 80 одсто БДП-а и након тога почео да се смањује. Мерама Светске банке могуће је нешто раније заокренути тренд раста јавног дуга. Уколико би држава применила решења која предлажу експерти ове међународне финансијске институције, укупна државна дуговања би свој максимум достигла следеће године (79 одсто), да би се њихов удео у БДП-у до 2020. године смањио на 71 одсто.