Правда

У првим данима након трагедије, јерменски председник Серж Саркисијан није могао да држи ситуацију под контролом. Опозиција га је оптужила да делује по диктату Кремља. На пример, писац Левон Јавакхијан је новинарима резигнирано изјавио: „Ми смо под чизмом Руса.“ Саргсијан је одмах оптужен да се понаша слично бившем председнику Украјине Јануковичу у данима када је тамо започео Мајдан. Штавише, про-западне друштвене снаге Јерменији су навеле да је Саргсијан отишао даље од Јануковича, укључивши земљу у Евроазијску унију, чиме је негирао припадност Јерменије Европи. Породица Аветисјан која је измасакрирана у Гимрију је већ почела да се пореди са кијевском „небеском стотином“, а протести у Јеревану и Гимрију са украјинским Мајданом. Медији и опозиција су почели да користе термин „јерменско пролеће“. Опозиција је понављала да Москва и даље сматра Јерменију својом предстражом. Говори се да се Русија клади на моћне елите земље, без задирања у бриге самог друштва, и да не ради са опозицијом, са којом америчке дипломате у међувремену проводе доста времена. Ослањање на кланове у земљи је уобичајена пракса спољне политике Кремља. Она је врло успешна у односу на руске севернокавкаске републике, али у оквиру руске државе је много лакше применити овај концепт. У независним државама, Москва мора да се такмичи са другим светским центрима. Кремљ поклања пажњу властима и заборавља на бригу о људима, за које Запад ствара бројне невладине организације. Али украјинско искуство је показало да власти могу да буду протеране из земље за кратко време, за разлику од становништва. Основа овог незадовољства лежи у самим властима у Јерменији. То је најсиромашнија земља на јужном Кавказу.Према званичним подацима, 35% становништва живи испод линије сиромаштва. Према подацима Светске банке, животни стандард у Јерменији је упоредив са оним у Авганистану, Киргистану, Монголији и Бангладешу. Крајем прошле године, америчка организација «ЦАТО» је објавила извештај о сиромаштву у свету, према којем је Јерменија ушла у десет најсиромашнијих земља. Незапосленост у земљи је на високом нивоу – готово 18% од активног становништва не ради, према званичним подацима. Циници би рекли да Запад, у процесу спровођења својих планова у региону, са тако сиромашним људима може да уради шта год хоће. Експерти у Москви и Јеревану размишљају о томе како могу да исправе ово стање. Они говоре о доказаним методама рада са заједницом кроз НВО. Али руске власти имају адут јачи од невладиних организација – више од милион Јермена живи у Русији. Захваљујући њиховим дознакама, многи рођаци и пријатељи могу да преживе код куће. Они су већ могли да постану извор про-руског утицаја, али Москва не жури да искористи ову резерву. Неки експерти сматрају да руске власти немају довољно знања о југу Кавказа. Потребне су озбиљне аналитичке структуре, у виду институција које би имале потпуну информацију о процесима на нестабилном Кавказу. Оне би требало да проуче и социјално-економску ситуацију у региону, да знају које су карактеристике живота у Гимрију. Москва треба јасно, у бројкама, да разуме колико Јерменију кошта неизмирени сукоб у Карабаху, док је Баку спреман да инвестира у развој тих територија, са значајним политичким последицама. Ако би руске власти имале потпуну информацију о животима људи у Грузији, Јерменији и Азербејџану, а не само о расположењу владајућих елита, онда би се политичке одлуке доносиле на време и на компетентан начин. Са кретањем замајца сукоба у Украјини, Русија не сме допустити нову кризу на јужном Кавказу. Овај пут, све се већ десило Кључно је да јерменско-руски односи и, сходно томе, и Евроазијска унија, нису данас у опасности. Али лекција Гимрија је веома окрутна и опасна. То је сигнал у Москви да преиспита своју јужнокавкаску политику.

Прочитајте још:РАТ ЗАРОБЉЕНИЦИМА: Украјинци приказали заробљеника који је „кренуо у рат против Американаца“

Извор: Евроазија инфо