Правда

Како указује, последњих десет година много докумената су постали доступни, првенствено из америчке администрације. - Уз помоћ интервјуа директних учесника дипломатског преговарачког процеса, који је довео до Дејтона, односно до мировног споразума у БиХ, могла сам да анализирам и реконструишем како је пала Сребреница, тј. како је препуштена снагама под командом Ратка Младића. Ти документи, сложени и стављени у контекст, указују да су Сребреница и Жепа - на почетку је тиме било предвиђено и Горажде - жртвоване на олтару мировног процеса, наглашава саговорница.  Објасните нам то? - Како би успели да осигурају Милошевићево присуство за преговарачким столом, врховни представници САД, Велике Британије и Француске одлучили су да му направе уступак у замену за признање БиХ у својим међународним признатим државним границама. Тај уступак су биле три источне босанске енклаве, које су у оригиналном плану Контакт групе из 1994. требале припасти бошњачко-хрватском ентитету. Милошевић је још 1991. затражио да коридор од 50 километара унутар Босне, дуж Дрине, буде стављен под контролу Срба и у ту сврху је слао оружје у Братунац. Милошевић је 1995. био спреман не само да призна Босну, него и да прихвати да се будући српски ентитет простире на 49 одсто босанске територије. Радован Караџић је у то време хтео више од 60 одсто босанске територије, као и независност Републике Српске. Према оцени Запада, Милошевић је био спреман за мир и био је кључ мира у БиХ. Како би га охрабрили у том правцу, у јуну 1995, САД, Велика Британија и Француска тајно прихватају промену преговарачке карте да источне енклаве припадну српском ентитету. Жеља је била да бошњачко руководство замени источне енклаве за територије под контролом ВРС око Сарајева. Али на крају, ни Алија Изетбеговић ни Запад нису хтели да нареде евакуацију енклава, јер би их јавност оптужила да потпомажу етничко чишћење премештањем становништва. Потом је Запад тајно одлучио да неутралише НАТО авионе како Младићеве трупе не би биле спречене да уђу у Сребреницу. Наравно, то зелено светло није одобравало злочине које су те трупе након уласка у Сребреницу починиле. Одговорност те три државе је да нису ништа предузеле да осигурају да Младићеве трупе не учине то што су учиниле. Важно је подсетити да је хашки тужилац Ричард Голдстоун већ у априлу 1995. најавио у медијима да ће ускоро подићи оптужницу против Караџића и Младића за злочин против човечности и геноцид. Значи, било је свима познато да су Младићеве трупе склоне да поново праве злочине и да уласком у Сребреницу може доћи до масовних злочина. У том смислу, зашто сматрате да је мир у Босни заснован на сребреничким гробницама како сте недавно изјавили? - Тај најгори сценарио, међу онима који су се могли предвидети, десио се након пада Сребренице. Запад није желео геноцид у Сребреници, али је желео да Сребреница падне у руке Младићевих трупа ради потписивања мира. У том смислу је Дејтонски споразум, чији је предуслов био пад источне енклаве, грађен на сребреничким гробницама. Како гледате на улогу холандског батаљона УНПРОФОР-а у сребреничком геноциду и зашто Тужилаштво Трибунала никада није покренуло кривични поступак против њих, иако их Мајке Сребренице оптужују као саучеснике у геноциду? - Кривица за геноцид у Сребреници је јасно утврђена у Хагу и пред другим домаћим кривичним судовима. Сносе је снаге под командом Ратка Младића, које су стрељале преко 8.000 мушких цивила и ратних заробљеника, укључујући и малолетнике. Постоје други нивои одговорности за које преживели из Сребренице туже Холандију или официре из холандског батаљона, јер нису покушали да спасу животе Сребреничана када су знали да њихова предаја снагама ВРС значи смрт. Постоји, такође, одговорност за неспречавање геноцида ако се зна или је могло да се предвиди да је геноцид могућ. Ти други нивои одговорности нису у надлежности Међународног кривичног суда у Хагу. Ово питање може збунити читаоце. Нема поделе одговорности за убијање, јер су само ВРС снаге починиле геноцид. Али Запад није заштитио становништво од геноцидне намере, а имао је обавезу да их заштити. Међутим, то ни по чему не умањује кривицу српских снага које су учествовале у геноциду. Изјавили сте да Хашки трибунал, између осталих, заташкава улогу Србије у рату у Босни? - Колико грађана Србије је погинуло у Хрватској или у БиХ за време рата? Не знамо број, јер је то још државна тајна. Али чињеница је да су снаге Војске Југославије ратовале у Босни. Пред Трибуналом је доказано, захваљујући ратној архиви из врха Србије, да су 1.600 официра, односно комплетна командна структура ВРС била на платном списку ВЈ, тј. на платном буџету СРЈ. Нафта је фалила у Србији за време рата у Босни, али ју је имала ВРС, а та нафта није никла у брдима Босне! Учешће Србије у рату у БиХ је јавна тајна, али је Трибунал добио политичко наређење "одозго" да не доноси пресуде које би означиле Србију за време Милошевићевог режима као коучесницу у злочиначкој политици за коју су многи из ВРС осуђени. Разлоге за то треба тражити од оних који су утицали на Трибунал да се избегне одговорност Милошевићевог режима. Председник Трибунала Теодор Мерон је најавио да ће све пресуде бити донете до 2017. и да ће Суд окончати свој мандат. Шта очекујете од пресуда Младићу и Караџићу? - Да Младићу и Караџићу није дозвољено да се годинама крију у Србији, не би ме морали питати да нагађам какав ће бити закључак њихових суђења, јер би давно била завршена. У децембру нас чека и коначна пресуда Франку Симатовићу и Јовици Станишићу? Шта очекујете? - Очекујем осуду, јер докази јасно говоре о њиховој кривици. Међутим, Хаг ће највероватније да потврди ослобађајуће пресуде, јер је у том предмету политика, нажалост, преовладала над правдом са задатком да се не осуде српски представници како би се заташкала улога Србије у злочинима у Босни и Хрватској. Какву пресуду очекујете за Војислава Шешеља? - Судско веће, које треба да донесе пресуду у његовом предмету, седи у Хагу и колико знам још је на платном списку, па питајте њих када ће донети пресуду како не бисмо морали да нагађамо него да читамо како су на бази доказа утврдили његово учешће у ратовима и у етничком чишћењу који је извршен и у Босну и у Хрватској, па и у Војводини.